Dve uobičajene zablude o zdravlju mozga su – ne morate da brinete o njemu dok ste mladi i kad ostarite, više nema razloga da vodite računa o svojim moždanim funkcijama. Istraživanja, međutim, pokazuju da, bez obzira na to koje ste starosne dobi, uvek možete da utičete na one sposobnosti za koje je zadužen vaš mozak.
Mozak ne sazreva u potpunosti do 25. godine
Ako ste u dvadesetim godinama i pretpostavljate da ne morate da brinete zbog kognitivnog pada, odnosno zbog pada vaših saznajnih sposobnosti. Razmislite ponovo. Ljudski mozak ne sazreva u potpunosti do 25. godine. Neki neurolozii smatraju da nastavlja da se razvija i u našim tridestim. To znači da vaš način ishrane, spavanje, fizička aktivnost i navike poput konzumiranja alkohola, odnosno ukupan način života utiče na razvoj vašeg mozga.
Nakon što uđete u devetu deceniju, dodatno povedite računa
Ako imate dovoljno sreće da doživite 80 ili više godina, imate dodatne razloge da i dalje radite na poboljšanju svojih kognitivnih sposobnosti. Ako vodite računa o svom mozgu, on će vam omogućiti da i u starosti ostanete „bistri“, kako biste mogli da nastavite da bez poteškoća komunicirate sa prijateljima i porodicom, da čitate knjige, uživate u filmovima i bavite se svojim hobijima. Mi smo sami u stanju poboljšamo svoje moždane funkcije, bez obzira na vaše godine. Evo kako odmah da započnete:
1. Malo brzog hoda
Istraživanje je pokazalo da kratkiotrajan napor, u vidu vežbanja, može da poveća prokrvljenost, pa i kreativnost, kao i druge funkcije. Ako ste na poslu i „mentalno ste blokirani“, potrebno je da se, recimo, pripremite za važan sastanak, učinite uslugu mozgu, a i svojoj i karijeri kratkim brzim hodom po kancelariji.
2. Pojedite kockicu crne čokolade
Crna čokolada je bogata mineralima i sadrži visok nivo zdravih biljnih jedinjenja poznatih kao flavonoidi, koji pomažu u oslobađanje slobodnih radikala i mogu da pojačaju moždanu cirkulaciju i dotok kiseonika do mozga. Neke studije čak pokazuju da jedenje tamne čokolade dva sata pre nekog događaja poboljšava pamćenje i vreme reakcije. Ali, držite se crne – ni mlečna, ni bela čokolada ne sadrže ovako visok nivo flavonoida.
3. Sedite uspravno
Sedeći uspravno, sa ramenima unazad i izduženog vrata, možete da povećate dotok krvi do mozga. Studije takođe pokazuju da uspravno sedenje može da poboljša način na koji vas drugi vide, a istovremeno i da podigne vaše samopouzdanje.
4. Pišite svojom nedominantnom rukom
Ova mala vežba traži od vašeg mozga da izađe izvan svoje svakodnevne zone komfora, jačajući neuronske veze i pomažući podsticanju neurogeneze, odnosno stvaranju novih nervnih ćelija. Za one koji su navikli na slanje SMS-ova ili na kucanje po tastaturi, i samo pisanje je vežba za mozak, pa – olovku u ruke!
5. „Bacite se“ na borovnice
Ako ste zainteresovani za „uzgajanje“ novih neurona, grickajte borovnice u što većim količinama. Ove bobice su prepune flavonoida, polifenola i drugih zdravih jedinjenja za koja studije pokazuju da mogu da pomognu produkciju nervnih ćelija.
6. Naučite svakog dana po jednu novu reč
Proširivanje rečnika poboljšava vaše kognitivne sposobnosti i ukupnu inteligenciju, istovremeno dodajući nove neurone u hipokampus, posebnu strukturu u mozgu zaduženu za pamćenje. Možda bi bilo dobro da navijete podsetnik na telefonu, kako ne biste zanemarili svoju novu aktivnost i kako biste ostali redovni u ovoj praksi.
7. Vizuelizujte načine kako da poboljšate svoj dan
Vežbe vizuelizacije ne samo da smiruju um i smanjuju stres, već poboljšavaju raspoloženje i čak mogu da optimizuju performanse na poslu, u teretani i u životu uopšte. Profesionalni sportisti i izvršni direktori često koriste ovu taktiku pre važnih događaja ili je čine delom svoje svakodnevne jutarnje rutine.
8. Priuštite sebi 10 minuta tišine
Uđite u prostoriju bez telefona, televizora i računara. Bez zvukova, pištanja, alarma, cvrkutanja, vesti, emisija ili drugih ometajućih faktorai ili obaveza – samo vi u sobi, otvorenih ili zatvorenih očiju, uživajući u 10 minuta vremena bez ikakvih izvora stresa. Ova vežba pomaže smirivanju simpatičnog nervnog sistema i može da vam obezbedi bolji osećaj mentalne i emocionalne kontrole tokom ostatka dana.
9. Odagnajte stres mirisima
Korišćenje esencijalnih ulja kod kuće ili u kancelariji može da pomogne u smanjenju stresa, smirivanju simpatičnog nervnog sistema i promeni aktivnosti moždanih talasa radi poboljšanja vaše kognitivne funkcije i raspoloženja. Koji je miris najbolji? Prema istraživanjima, lavanda je odlična za smanjenje stresa, bergamot podiže energiju, a tamjan pomaže dotoku kiseonika do mozga.
10. „Stavite na papir“ po jednu star na kojoj ste zahvalni
Na samolepljivom papiriću zabeležite svakog dana jednu stvar na kojoj ste zahvalni. Papirić zalepite na ogledalu u kupatilu, na vratima frižidera, na kancelarijskom računaru – tamo gde ćete moći da je vidite tokom celog dana. Svaki put kada to učinite, ovaj mali podsetnik će vam pomoći da se opustite, smanjite stres i poboljšate svoje raspoloženje.
Zadovoljna sa vestima vezano za zdravlje.