Kako anksioznost menja mozak: Dugotrajni stres može da smanji pamćenje i poveća rizik od opake bolesti

Anksioznost nije samo osećaj nelagode, neprijatnosti i iščekivanja problema, već i emocija koja pokreće niz fizioloških reakcija koje direktno utiču na sposobnost mozga da formira, čuva i priziva sećanja. Cenu stresa uvek plaćamo, barem prolaznim stomačnim problemima. Stručnjaci nas upozoravaju da je produžena anksioznost stanje koje u bitnoj meri remeti kognitivne funkcije, loše deluje na pamćenje, dugoročno i na kognitivno zdravlje. Pojedini delovi mozga posebno su osetljivi na stres, koji ipak ne mora da bude naša sudbina. Stručnjaci napominju da postoje lako primenjivi i svima dostupni načini zaštite.

Kako ankisoznost deluje na pamćenje?

Ne možemo da se prisetimo određenog pojma ili imena koje je na „vrh jezika“ -  situacija je koja se sigurno svima desila u životu. Povremena zaboravnost je normalan i neizbežan deo ubrzanog načina života. Stalni propusti u pamćenju, koju utiču na svakodnevno funkcionisanje, mogu da budu zabrinjavajući. Kod osoba koje se već suočavaju sa anksioznošću, tegobe mogu da budu učestalije i da zaista, posle izvesnog vremena, dovedu do osetnijih problema sa pamćenjem.

Rafael Vald, psiholog i neuropsiholog iz Marcus Neuroscience Institute, kaže da postoji jasan fiziološki razlog zbog kojeg mozak slabije radi kada smo anksiozni.

Kako bismo razumeli kako anksioznost utiče na pamćenje, moramo da znamo kako mozak reaguje u situaciji "bori se ili beži". Kada uoči pretnju, telo oslobađa hormone stresa poput kortizola i adrenalina, koji nas pripremaju za neposrednu opasnost, povećava se srčani ritam, izoštravaju se čula i preusmera se energija na zaštitu tela.

- Međutim, ovaj mehanizam preživljavanja ima svoju kognitivnu cenu. Delovi mozga zaduženi za složenije mišljenje, poput prefrontalnog korteksa i hipokampusa, posebno su osetljivi na hormone stresa -  kaže dr Vald.

Prefrontalni korteks

Prefrontalni korteks deo je prednjeg režnja mozga zadužen za planiranje, rešavanje problema, donošenje odluka, pamćenje i socijalno ponašanje. Ova oblast je ključna za radnu memoriju, to jest privremenu „beležnicu“ mozga koja se koristi za rešavanje problema i donošenje odluka. Visoki nivoi kortizola mogu da oslabe ove funkcije i otežaju zadržavanje novih informacija ili koncentraciju na složene zadatke.

Hipokampus je struktura mozga, oblikovana poput morskog konjića, i centralna je za formiranje novih dugoročnih sećanja. Hipokampus je deo mozga odgovoran za učenje i pamćenje, pretvara kratkoročna sećanja u dugoročna tako što organizuje, čuva i preuzima „uspomene“ u našem mozgu. Omogućava nam prostorno i verbalno pamćenje. Hronični stres može da ošteti ćelije hipokampusa, pa čak i da smanji njegovu veličinu i na taj način oteža pretvaranje kratkoročnih sećanja u trajna.

Šta se dešava kada je previše briga?

Najneposredniji uticaj anksioznosti je na kratkoročno i radno pamćenje. Kada smo anksiozni, um je često ispunjen nametljivim i zabrinjavajućim mislima. Ova unutrašnja „buka“ ometa pravilan rad mozga, a kognitivni resursi potrebni za usmeravanje pažnje troše se na zabrinjavajuće i "crne" misli.

-  Kada je mozak ometen brigom i anksioznošću, teško nam je da se fokusiramo na stvari kojima želimo da posvetimo više pažnje. Zato se mučimo da nastavimo razgovor na sastanku ili da se usmerimo na informaciju koju smo upravo pročitali. Naš mozak nije nesposoban da pamti, već je jednostavno previše zaokupljen anksioznim brigama koje mu ne daju da pravilno obradi i zapamti informaciju. U ovakvoj situaciji upadamo u začarani krug. Osećamo anksioznost zbog koje smo zaboravniji, a sama zaboravnost zatim postaje novi izvor anksioznosti, jer počinjemo da brinemo o svojim mentalnim sposobnostima, a sve to dodatno pogoršava sposobnost pamćenja i usmeravanja pažnje - objašnjava dr Vald.

Dugotrajna anksioznost i veza sa demencijom

Iako većina stručnjaka kaže da su uzroci demencije mnogobrojni, često i nepoznati, dr Vald navodi da produžena izloženost tela hormonima stresa može dovesti do trajnih promena u strukturi i funkciji mozga, koje mogu kasnije u životu da povećavaju rizik od kognitivnih problema.

Dr Vald navodi da su neka istraživanja počela da otkrivaju zabrinjavajuću vezu između uporne, dugotrajne anksioznosti i povećanog rizika od razvoja demencije. Demencija je opšti termin za pad kognitivnih funkcija kao što su pamćenje, sposobnost rasuđivanja, rešavanja problema, slabljenje jezičkih sposobnosti, orijentacije i donošenja odluka. Ove tegobe snažno utiču na svakodnevni život i samostalno funkcionisanje čoveka.

Stalno opterećenje koje anksioznost nameće vremenom troši moždane resurse.

- Kada imamo dugotrajne probleme sa mentalnim zdravljem, zaista postoji veći rizik od razvoja demencije - objašnjava dr Vald. Kumulativni efekat višegodišnjeg mentalnog stresa može da učini mozak ranjivijim na neurodegenerativne procese koji dovode do demencije.

Sam ovaj proces odvija se uz pomoć nekoliko mehanizama. Hronična upala je, na primer, česta posledica dugotrajnog stresa i poznat faktor rizika za razvoj Alchajmerove bolesti. Oštećenje hipokampusa izazvano stalno povišenim nivoima kortizola vremenom slabi centar za pamćenje u mozgu, a ovaj proces se ubrzava sa starenjem tela.

- Mozak može da podnese samo određenu količinu teškoća i mentalnog opterećenja. Vremenom ove tegobe mogu da preopterete mozak i učine ga podložnijim razvoju demencije - smatra dr Vald.

Kako da zaštitimo kognitivno zdravlje

Iako je jasna veza između anksioznosti i problema sa pamćenjem, postoji dosta toga što možemo da uradimo već danas i sprečimo slabljenje kognitivnih sposobnosti. Mozak je čudesan organ koji ima izuzetnu sposobnost prilagođavanja, a preduzimanje koraka za upravljanje anksioznošću može da pomogne u zaštiti, pa čak i poboljšanju kognitivnih funkcija. Savetuje se fizička aktivnost, ali i odmor, dovoljno sna, a po potrebi i profesionalna podrška.

Vežbe svesne pažnje i meditacija: Ove vežbe treniraju mozak da se fokusira na sadašnji trenutak i da smanji mentalni „žamor“ koji ometa pamćenje.

Fizička aktivnost: Redovno vežbanje smanjuje delovanje hormona stresa i podstiče rast novih moždanih ćelija u hipokampusu.

Dovoljno sna: San je ključan za konsolidaciju sećanja; 7 do 9 sati kvalitetnog sna može značajno da poboljša raspoloženje i pamćenje.

Profesionalna podrška: Kognitivno-bihejvioralna terapija veoma je efikasna u lečenju anksioznosti. Stručnjak za mentalno zdravlje može da pruži alate i strategije za kontrolu anksioznih misli i ponašanja.

Prepoznavanje da anksioznost ima stvarne, fiziološke efekte na mozak prvi je korak. Dr Vald dodaje da, aktivnom kontrolom stresa i uz podršku zdravstvenog radnika, možemo da smanjimo ovo opterećenje mozga, poboljšamo pažnju i zaštitimo dugoročno zdravlje mozga.

(eKlinika)