Mozak prolazi kroz 5 ključnih faza tokom života: Naučnici otkrili kada se sve menja

Novo istraživanje otkriva da ljudski mozak tokom života ne stari ravnomerno, već prolazi kroz pet jasno prepoznatljivih faza u kojima menja svoju unutrašnju arhitekturu i način na koji obrađuje informacije. Ove faze, koje naučnici nazivaju epohama, predstavljaju prelomne tačke u razvoju, stabilnosti i opadanju kognitivnih funkcija.

Studija objavljena u časopisu Nature Communications donosi prvo detaljno mapiranje tih promena i pokazuje da ljudska inteligencija i kognitivne sposobnosti ne prate jednostavnu putanju rasta i pada, kako se dugo verovalo.

Preporučujemo

Kako se mozak menja kroz život

Naučnici su utvrdili četiri važna trenutka u kojima prosečan mozak menja način funkcionisanja. To se događa oko 9, 32, 66 i 83 godine života. Svaka od ovih tačaka označava prelazak u novu fazu, a svaka epoha ima svoje specifične osobine i izazove.

Prva epoha: od rođenja do 9. godine

Mozak u detinjstvu raste neverovatnom brzinom. Povećava se i siva i bela masa, prave se nove veze, a stare koje nisu potrebne se uklanjaju. Ovaj period je ključan za razvoj jezika, učenja, pažnje i emocionalne regulacije.

Druga epoha: od 9. do 32. godine

Ovo je najaktivniji i najdinamičniji period u razvoju mozga. Neuralne mreže postaju sve efikasnije, komunikacija između različitih regija je brza i obilna, mozak se intenzivno preuređuje i uči da radi racionalnije i brže.

Zanimljivo je da se upravo u ovoj fazi najčešće javljaju prvi simptomi mentalnih poremećaja, što bi moglo objasniti zašto su adolescenti i mladi odrasli posebno osetljivi.

Treća epoha: od 32. do 66. godine

Nakon tridesetih, mozak ulazi u period stabilnosti. Struktura neuralnih mreža se ne menja dramatično. Ovo je vreme kada većina ljudi postiže stabilnost u načinu razmišljanja, ličnosti i svakodnevnom funkcionisanju. Istraživači ovaj period opisuju kao blagu ravnu liniju, bez velikih skokova.

Četvrta epoha: od 66. do 83. godine

Mozak u ovom periodu počinje da se oslanja na manje, kompaktnije mreže. Naučnici to zovu modularnošću. Pojedine regije rade jače zajedno, dok komunikacija sa ostatkom mozga postepeno slabi. Ne mora da znači da se sve funkcije pogoršavaju, ali način obrade informacija postaje drugačiji.

Peta epoha: posle 83. godine

U poznim godinama dolazi do jasnog opadanja povezanosti između različitih delova mozga. Delovi koji su ranije radili sinhronizovano sada funkcionišu više zasebno. Zato su pamćenje, pažnja i brzina razmišljanja izraženije pogođeni.

Šta ova otkrića znače za naše mentalno zdravlje

Naučnici veruju da bolje razumevanje epoha može pomoći da se objasni zašto se određene mentalne i neurološke bolesti češće javljaju u određenim godinama.

Tokom najburnije epohe, od adolescencije do ranih tridesetih godina, javljaju se poremećaji poput anksioznosti, depresije,bipolarnog poremećaja i shizofrenije. Ako znamo da je mozak tada u procesu dubokog restrukturiranja, jasnije je zašto je to i period najveće osetljivosti.

U kasnijim godinama, kada se smanjuje povezanost između regija, povećava se rizik od demencije i drugih degenerativnih bolesti.

Kako je otkriveno pet epoha mozga

Istraživači sa Univerziteta Kembridž analizirali su MRI difuzione snimke mozgova približno 3.800 ljudi, od novorođenčadi do osoba starih 90 godina. Ove snimke pokazuju kako se voda kreće kroz mozak, pa naučnici mogu da zaključe gde su neuralne veze najjače, a gde slabe.

Fokusirali su se na tzv. vlakna obavijena mijelinom, strukture koje povezuju različite delove mozga. Na osnovu načina na koji se voda kreće duž tih vlakana, mogli su da mapiraju kako se neuralne mreže menjaju kroz život.

Iako se podaci iz više različitih studija razlikuju, istraživači su ih pažljivo uskladili i napravili model koji prikazuje razvoj mozga kroz pet epoha.

Reč stručnjaka: Obećavajuće, ali potrebna su nova istraživanja

Neki neurolozi upozoravaju da je ovo ambiciozan model koji još mora da prođe dodatna proveravanja. Podaci iz različitih studija nisu savršeno ujednačeni, pa postoji rizik od odstupanja. Ipak, saglasni su da ideja o pet epoha zvuči logično i blisko svakodnevnom iskustvu.

Istraživanje otvara važno pitanje: da li su ove prelomne tačke univerzalne ili se razlikuju od osobe do osobe?

Odgovor ćemo verovatno dobiti tek u godinama koje dolaze, ali jedno je sigurno. Naš mozak nije statičan. Menja se, prilagođava i razvija kroz ceo život, i svaki period nosi svoje prednosti, ali i slabosti.

(eKlinika.rs)