Neprijatnost, stid, niži radni učinak, sindrom nervoznih creva na poslu

Sindrom nervoznih creva (iritabilnog kolona) hronično je i najčešće oboljenje organa za varenje, praćeno bolom u stomaku, neprijatnim nadimanjem i poremećenim ritmom pražnjenja. Veruje se da je ova tegoba uglavnom posledica psihičke napetosti, a problem je nekada dvostruko veći na stresnom radnom mestu. Sindrom nervoznih creva ne uklapa se u dnevni raspored. Nadimanje ili iznenadna potreba za odlaskom u toalet su nepredvidivi, zbog čega i rutinski posao može da deluje kao prava „muka“.

Stalni loš osećaj

Postoje ipak načini koji mogu da pomognu da lakše podnesemo ovu tegobu na radnom mestu. Gastroenterolog dr Rajiv Šarma iz Banner Health, napominje da zbog neprijatnih simptoma osobe sa sindromom nervoznih creva češće izostaju s posla, teško se koncentrišu i imaju problema pri završavanju radnih zadataka.

Preporučujemo

Simptomi poput dijareje i neodložne potrebe za odlaskom u toalet veoma su stresni kada su pauze ograničene. Bol, grčevi i nadimanje mogu da izazovu nelagodnost i naruše koncentraciju. Dugo sedenje dodatno otežava stanje zbog bola i mentalnog stresa. Stalni loš osećaj može da dovede do umora, otežane koncentracije i smanjene produktivnosti.

Mozak i creva

Stres je poznat okidač za pogoršanje simptoma nervoznih creva, a radno mesto sa izuzetno visokim zahtevima može dodatno da utiče na tegobe.

Dr Šarma objašnjava važnu vezu između mozga i creva:

- Oko 85 odsto hemikalija koje kontrolišu raspoloženje nalazi se u crevima. Stres zato može negativno da deluje na stomak, a problemi sa zdravljem creva mogu da povećaju nivo stresa — navodi dr Šarma.

Creva se često nazivaju „drugim mozgom“ jer proizvode hemikalije i neurotransmitere koji utiču na naše emocije i raspoloženje.

Dnevnik ishrane

Neprijatnost i stid da se o problemu govori sa kolegama često rezultiraju još većim teretom. Dobra vest je da postoje dostupni načini koji značajno mogu da pomognu u kontroli ovog problema.

Dr Šarma savetuje vođenje dnevnika ishrane i pražnjenja, kako bismo prepoznali okidače i na vreme sprečili tegobe. Pošto je stres ključni faktor, pokušajte vežbe dubokog disanja i meditacije. Fizička aktivnost treba da bude redovna - čak i kratke šetnje mogu pomoći. Dovoljno i kvalitetno spavajte.Kognitivno-bihejvioralna terapija može pomoći u upravljanju stresom, a dragocena je i razmena iskustava sa osobama koje imaju sličan problem.

Način ishrane ima veliki uticaj na sindrom nervoznih creva. Izbegavajte masnu i tešku hranu, veštačke zaslađivače, ograničite unos kofeina, jedite složene ugljene hidrate (poput ovsenih pahuljica bez dodatog šećera), izbegavajte lične okidače, pijte dovoljno vode i razmotrite low FODMAP dijetu uz stručnu pomoć.

Moguća rešenja

Možete organizovati sastanak sa nadređenim i objasniti da ponekad imate potrebu za češćim odlascima u toalet ili pauzama. Moguća rešenja uključuju fleksibilno radno vreme, kratke pauze ili rad od kuće u težim danima.

Držite pri ruci stvari koje vam mogu pomoći, kao na primer:

• lekove (ako su propisani)
• vlažne maramice
• bezbedne grickalice

Sve ovo može da smanji stres i poveća osećaj sigurnosti.

Kada da se obratimo lekaru?

Sindrom nervoznih creva može da se kontroliše promenama životnih navika, ali nekada je potrebna i stručna pomoć. Obratite se lekaru ako:

• primetite krv u stolici
• dođe do neobjašnjivog gubitka telesne težine, umora, bola u zglobovima, osipa ili bola u očima
• ako se simptomi pogoršavaju

- Sindrom nervoznih creva često se koristi kao opšti termin, ali neka ozbiljnija stanja poput Kronove bolesti, kolitisa, bolesti pankreasa ili celijakije mogu da liče na iritabilni kolon - naglašava dr Šarma.

(eKlinika)