Loša kondicija nosi veći rizik od anksioznosti i slabije kontrole besa, otkriva nova studija

Loša kondicija i nedostatak fizičke aktivnosti ne utiču samo na telo, već i na našu psihu. Disciplina potrebna za postizanje kondicije trenira um i doprinosi emocionalnoj otpornosti, zaključili su naučnici. Redovno vežbanje, kako kažu, nije dobro samo za telo, već i za unutrašnji mir.

Šta je kardiorespiratorna kondicija?

Istraživanje objavljeno u časopisu Acta Psychologica otkrilo je da je veća kardiorespiratorna kondicija (CRF) ima veze sa nižim nivoom anksioznosti i besa, kao i sa većom emocionalnom otpornošću. Kardiorespiratorna kondicija je sposobnost srca, pluća i krvnih sudova da efikasno isporučuju kiseonik mišićima tokom dugotrajne fizičke aktivnosti - to je mera koliko je „unutrašnji motor" osobe efikasan i koliko dugo može da izdrži napor (trčanje, plivanje, brzo hodanje) pre nego što se umori.

Preporučujemo

Istraživači sa brazilskog Universidade Federal de Goias podelili su 40 zdravih mladih učesnika u dve grupe: one sa iznadprosečnim (AA) i one sa ispodprosečnim (BA) nivoom kondicije. Obe grupe su odvojeno posmatrale ili skup neutralnih slika (poput svakodnevnih predmeta), ili skup neprijatnih slika (uključujući scene povreda i pretećih situacija) dizajniranih da izazovu stres i negativne emocije.

Loša kondicija nosi čak 775 odsto veći rizik od  pevaćanja anksioznosti

Svi učesnici osećali su se napetije nakon gledanja uznemirujućih slika, ali su oni u grupi AA ostali znatno smireniji od onih u grupi BA. Kod učesnika sa lošijom kondicijom zabeležen je čak 775 odsto veći rizik da će im nivo anksioznosti skočiti sa umerenog na visoki. Nalazi pokazuju da su osobe sa višim CRF sklonije nižoj anksioznosti i većoj otpornosti kada su izložene emocionalno stresnim nadražajima. Naučni tim je istakao da ovo dodatno potkrepljuje dokaze o tome da fizička aktivnost igra ključnu ulogu u emocionalnom zdravlju. Kako navode osobe koje se bave fizičkim aktivnostima (naročito aerobnim vežbama) teže ka tome da budu otpornije u stresnim situacijama i imaju niži nivo anksioznosti.

Grupa BA pokazala je jači osećaj besa i slabiju kontrolu nad njim u poređenju sa grupom AA. Zapravo, što je osoba bila u slabijoj formi, to je bila veća verovatnoća da će reagovati na osnovu svog besa kada se suoči sa stresnim prizorima. Iako su potrebna opsežnija istraživanja, studija ukazuje da su ovakvi rezultati mogući jer disciplina neophodna za postizanje kondicije istovremeno „čeliči” um. To znači da bi osobe u boljoj formi mogle efikasnije da kontrolišu bes i anksioznost u stresnim situacijama.

(eKlinika.rs)