Kronova bolest bi mogla da se kontroliše povremenim postom, lekari ipak upozoravaju na jednu činjenicu

Povremeni post mogao bi da ublaži simptome Kronove bolesti i čak da dovede do duže remisije, navodi nova studija. Vremenski ograničena ishrana „značajno je smanjila“ aktivnost bolesti i upalu kod odraslih pacijenata sa Kronovom bolešću, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Gastroenterology. Lekari pozdravljaju napore stručnjaka koji vode ka boljem kvalitetu života osoba sa zapaljenskim bolestima creva, ali i upozoravaju pacijente da ne prave nikakve drastične promene u ishrani bez saveta svog lekara.

Šta je Kronova bolest?

Kronova bolest je hronična, autoimuna zapaljenska bolest creva koja dovodi do dugotrajne upale bilo kog dela digestivnog trakta, uglavnom tankog i debelog creva. Simptomi su dijareja, bol u stomaku, umor, gubitak apetita ili telesne težine. Iako je neizlečiva, odgovarajuća terapija omogućava pacijentima kontrolu simptoma i remisiju (stanje mirovanja bolesti).

Kronova bolest se leči odgovarajućim lekovima, operacijom ili kombinacijom oba pristupa. Stručnjaci ističu da je odgovarajući način ishrane sastavni deo terapije, jer neke namirnice mogu da utiču na tegobe i izazovu dodatne probleme.

Šta je pokazala studija?

Studija, predvođena grupom stručnjaka sa Univerziteta u Kalgariju, pokazala je da konzumacija obroka u okviru osmočasovnog vremenskog prozora (uz post tokom preostalih 16 sati) može za 40 odsto da smanji aktivnost Kronove bolesti. Stručnjaci napominju da povremeni post tokom 12 nedelja smanjuje bolove u stomaku za 50 odsto.

Zapaženo je da su osobe sa Kronovom bolešću koje su praktikovali povremeni post smanjile nivo upale i ojačale imunitet.

Šta je povremeni post?

Povremeni post je način ishrane kod kojeg se hrana konzumira samo u određenom vremenskom okviru. Postoji više načina njegove primene, ali su u ovom istraživanju ispitanici konzumirali, na primer, tri obroka i užinu raspoređene u vremenski okvir od osam sati, a zatim su preostalih 16 sati postili.

U studiji je učestvovalo 35 odraslih osoba sa Kronovom bolešću, koje su imale gojaznost ili prekomernu telesnu težinu. Istraživači su merili aktivnost bolesti, nivo upale i telesnu kompoziciju na početku i na kraju studije, koja je trajala 12 nedelja.

Viši autor studije, dr Maitreji Raman, vanredna profesorka medicine na Univerzitetu u Kalgariju, izjavila je da su kod ovih pacijenata uočena "značajna poboljšanja" simptoma bolesti - došlo je do smanjenja bolova u stomaku i upalnih procesa, poboljšan je metabolizam i zabeležene su pozitivne promene u crevnoj flori.

Sve ukazuje na to da povremeni post može da pomogne pacijentima da održe dugotrajnu remisiju Kronove bolesti, odnosno da simptomi budu pod kontrolom, navodi se u istraživanju, koje je podržala Fondacija za Kronovu bolest i kolitis.

Dugoročna remisija

Andres Lorenco Hurtado, viši potpredsednik za translaciona istraživanja u ovoj fondaciji, izjavio je da vremenski ograničena ishrana pokazuje stvarni potencijal kao novi način da se osobama sa Kronovom bolešću pomogne ne samo u kontroli simptoma već i u unapređenju opšteg zdravlja.

- Ovo istraživanje sugeriše da promena vremena obroka, a ne samo određenih namirnica, može da poboljša metabolizam, ojača imuni sistem i doprinese dugotrajnoj remisiji Kronove bolesti - kaže Hurtado.

Pored bolje kontrole Kronove bolesti, studija je pokazala i značajno smanjenje štetne visceralne masti i ključnih zapaljenskih markera u krvi kod osoba koje su praktikovali povremeni post.

Stručnjaci navode da ove promene nisu bile posledica kvaliteta ishrane ili restrikcije kalorija i dodaju da sam vremenski raspored obroka može da ima jedinstvenu ulogu u očuvanju zdravlja digestivnog i imunog sistema.

Na šta ukazuju lekari?

Sada su potrebna dalja istraživanja kako bi se potvrdila dugoročna bezbednost i efikasnost ovog pristupa. Istraživači su ipak upozorili na potrebu da osobe sa Kronovom bolešću razgovaraju sa svojim lekarom pre nego što promene način ishrane, kako bi utvrdile da li je povremeni post prikladan za njih.

Komentarišući nalaze, dr Ketrin Vinsor navela je da faktori životnog stila, uključujući i vreme obroka, mogu u velikoj meri da utiču na kvalitet života osoba sa Kronovom bolešću.

-Iako ove rezultate treba potvrditi u studijama u kojima bi učestvovale veće grupe pacijenata, istraživanje ukazuje na sve veći značaj ishrane i metabolizma u proučavanju zapaljenskih bolesti creva. Ipak, važno je da se svi pacijenti sa Kronovom bolešću ili kolitisom o mogućim promenama u ishrani posavetuju sa svojim lekarom - naglašava Vinsor.

(eKlinika)