Nedavne studije pokazuju da povremeni post može ponuditi i druge zdravstvene prednosti osim gubitka težine, kao što je zaštita od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti i raka. Nova studija pokazala je preko modela miša da povremeni post takođe može pomoći u zaštiti tankog creva kako starimo.
Otkriće nove studije o povremenom postu
U novoj studiji, koja je nedavno predstavljena na godišnjem sastanku American Physiology Summit u Long Biču, Kalifornija, istraživači sa Arizona College of Osteopathic Medicine na Midwestern University u Dauners Grouvu, IL, navodi se da povremeni post takođe može pomoći u zaštiti gastrointestinalnog sistema – uglavnom tankog creva – kako starimo.
Istraživači su koristili model miša koji su genetski modifikovali da ubrzaju starenje. Jedna grupa miševa imala je na raspolaganju hranu u svakom trenutku, dok je druga grupa imala pristup hrani samo tokom naizmeničnih ciklusa od 24 sata.
Posle 8 meseci, naučnici su otkrili da su miševi na planu posta dobili manje na težini i imali strukturne promene u tankom crevu povezane sa boljom kontrolom glukoze i smanjenom upalom.
– Naša studija sugeriše da je povremeni post korisna dijetalna praksa za kontrolu povećanja telesne težine, poboljšanje nivoa glukoze u krvi i promovisanje pozitivnih efekata na creva smanjenjem upale i oksidativnog stresa uz menjanje strukture creva – rekao je Spencer Vroegop, student druge godine na Arizona College of Osteopathic Medicine na Midwestern University i prvi autor ove studije.
Kako starenje utiče na tanko crevo
Za ovu studiju, istraživači su se fokusirali na određeni deo tankog creva jejunum (srednji deo tankog creva). Jejunum je drugi od tri regiona tankog creva koji su odgovorni za nastavak varenja hrane i apsorpciju hranljivih materija i vode iz hrane tako da se može koristiti u drugim delovima tela.
– Kako sisari stare, postoje inherentne štetne promene u morfologiji tankog creva koje utiču na sposobnost apsorpcije hranljivih materija i održavanja njegove strukture. Naša studija sugeriše da ishrana zasnovana na povremenom postu može pomoći u sprečavanju ovih promena u vezi s godinama vraćanjem jejunuma u njegovu „mlađu” verziju – objasnio je Vroegop.
Efekti povremenog posta kod muškaraca u odnosu na žene
Na kraju studije, istraživači su primetili da su poboljšanja u zdravlju i izgledu tankog creva bila izraženija kod ženki nego kod mužjaka miševa. Kod ženki miševa takođe je najviše poboljšan način transporta šećera.
Međutim, naučnici su otkrili da je uticaj povremenog posta na nivo šećera u krvi bio jači kod mužjaka nego kod ženki miševa. Nejasno je, međutim, da li se polne razlike u metabolizmu šećera kod miševa odnose i na ljude.
Za sledeću fazu ovog istraživanja, naučnici planiraju da dublje prouče šta bi moglo da bude iza ovih rodno specifičnih razlika.
Potrebna istraživanja na ljudima
Nakon pregleda ove studije, dr Mir Ali, barijatrijski hirurg i medicinski direktor MemorialCare Surgical Weight Loss Center u Orange Coast Medical Center u Fauntin Veliju, Kalifornija, koji nije bio uključen u istraživanje, rekao je da nije iznenađen njegovim nalazima, jer bilo je izveštaja o drugim prednostima povremenog posta.
Međutim, kako je ova studija sprovedena na miševima, dr Ali kaže da bi sledeći koraci u budućim studijama trebalo da budu procena sličnih promena kod ljudi.
– Postoji poređenje u odnosu na povremeni post sa drugim dijetama, ali ne i koji tip povremenog posta ima najviše koristi – dodao je dr Ali.
Šta treba znati o povremenom postu
Povremeni post je raspored jela u određenim vremenskim periodima, a zatim uskraćivanje hrane na duže vreme, što je period poznat kao post, kada se osoba uzdržava od jela. Nekoliko različitih metoda povremenog posta određuju se na osnovu toga koliko sati ili dana post traje, koliko sati ili dana osoba može da jede i koliko kalorija može da konzumira. Neki od popularnijih obrazaca povremenog posta odnose se na ishranu ograničenu na vreme, gde post traje 12, 14 ili 16 sati, a period jedenja se proteže na preostale sate u toku dana, ili metod 5:2, gde osoba troši samo 500 kalorija 2 dana u nedelji, a zatim jede normalno preostalih 5 dana.
Pored gubitka težine, nedavne studije pokazuju da povremeni post može ponuditi i druge zdravstvene prednosti, kao što su zaštita od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti i raka, kao i od gastrointestinalnih problema, kao što je inflamatorna bolest creva (IBD) i ulcerozni kolitis.
Da li je povremeni post bezbedan
Dr Rudolph Bedford, gastroenterolog u Providence Saint John’s Health Center u Santa Moniki, Kalifornija, koji nije bio uključen u nedavnu studiju, smatra da iako može pomoći zdravlju gastrointestinalnog trakta na neki način, povremeni post takođe može potencijalno uzrokovati probleme.
– U suštini, organizam zahvaljujući kalorijama treba da bude u stanju da radi tokom vremenskih perioda, a ne povremeno. Mislim da duži periodi posta mogu biti donekle štetni za telo. Zbog toga, čovek mora da jede – objasnio je dr Bedford i nastavio:
– Tamo gde povremeni post može biti od pomoći jeste u zaštiti od razvoja stanja kao što su dijabetes i sindrom iritabilnog creva (IBS).
Koja vrsta povremenog posta je najbolja
Na pitanje koja metoda povremenog posta je najbolja, dr Ali kaže da ne postoji najbolji način, jer ono što funkcioniše za jednu osobu možda neće za drugu.
– Predlažem pacijentima da počnu sa lakšim, kao što je post preko noći – da prestanu da jedu posle 20 časova i ne jedu do 8 sati ujutru sledećeg dana. To je malo lakše ostvarivo, jer veliki deo tog vremena spavamo i ne osećamo glad. Onda postepeno možemo produžavati vremenske periode nejela – savetuje dr Ali.
– Neki ljudi smatraju da im koristi da povremeno poste na dnevnoj bazi – jedan dan jedu, a drugi dan ne jedu, što je takođe u redu. Dok ne vidimo koji nam metod najviše odgovara pravićemo puno pokušaja i grešaka – kaže dr Ali.
