Svaki osmi slučaj raka povezan je sa infekcijama: Ovih 5 uzročnika mogu godinama da budu u telu bez simptoma

Kada se govori o raku, najčešće se misli na nasleđe, pušenje ili godine života. Mnogo ređe na bakteriju koja opstaje u želucu ili virus koji godinama može da bude prisutan bez jasnih simptoma. A upravo neke od tih infekcija predstavljaju rizik na koji medicina već može da utiče.

Prema istraživanju Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC), objavljenom 28. septembra 2026. u časopisu The Lancet Oncology, oko 2,3 miliona novih slučajeva raka u svetu tokom 2024. godine moglo se pripisati infekcijama. To je približno 12 odsto svih novih slučajeva, odnosno oko jedan od osam.

Autori su analizirali globalne procene učestalosti raka i podatke o 12 infektivnih uzročnika za koje je utvrđeno da mogu da doprinesu nastanku malignih bolesti. Reč je o proceni na nivou populacije, a ne o testu kojim se kod svakog pacijenta može odrediti šta je izazvalo njegovu bolest.

Kako infekcija može da doprinese nastanku raka

Neke infekcije mogu da održavaju hroničnu upalu i oštećuju tkivo. Pojedini virusi menjaju procese koji kontrolišu rast i deobu ćelija, dok drugi slabe imunski sistem i time olakšavaju delovanje drugih uzročnika povezanih sa rakom.

Takve promene obično se razvijaju tokom dužeg perioda. Na rizik utiču i trajanje infekcije, stanje imuniteta, pušenje i drugi faktori. Zato je važno razlikovati prisustvo infekcije od razvoja malignog tumora.

Pozitivan nalaz na HPV, helikobakteriju ili virus hepatitisa nije dijagnoza raka. Većina ljudi sa ovim infekcijama neće razviti malignu bolest. Nalaz je razlog za odgovarajuću procenu i praćenje, a kod nekih infekcija i za lečenje.

Pet uzročnika koji se najčešće povezuju sa malignim bolestima

Najveći deo tereta raka povezanog sa infekcijama u ovoj analizi pripisan je sledećim uzročnicima:

• Helicobacter pylori, odnosno helikobakterija, povezana je sa oko 760.000 slučajeva, pretežno raka želuca. Može da izazove hroničnu upalu sluznice, a mnogi zaraženi nemaju izražene tegobe.
• Humani papiloma virus (HPV) povezan je sa približno 750.000 slučajeva. Najveći deo odnosi se na rak grlića materice, ali određeni tipovi HPV mogu da izazovu i rak anusa, penisa, vulve, vagine i dela ždrela.
• Virus hepatitisa B (HBV) povezan je sa oko 360.000 slučajeva, uglavnom raka jetre.
• Epštajn–Barov virus (EBV) povezan je sa približno 260.000 slučajeva, uključujući rak nazofarinksa, odnosno gornjeg dela ždrela iza nosa, pojedine karcinome želuca i limfome.
• Virus hepatitisa C (HCV) povezan je sa oko 160.000 slučajeva, takođe pretežno raka jetre.

Ovi brojevi opisuju globalni teret bolesti. Ne predstavljaju verovatnoću da će pojedinac sa određenom infekcijom dobiti rak.

Vakcine i lečenje infekcija mogu da smanje rizik

Za četiri od pet vodećih uzročnika već postoje delotvorne mere prevencije ili lečenja. Protiv HPV i hepatitisa B postoje vakcine, dok se helikobakterija i hepatitis C mogu otkriti i lečiti.

HPV vakcina ima najveći preventivni učinak kada se primi pre izlaganja virusu. Ona sprečava infekcije tipovima HPV koje obuhvata, ali ne leči već postojeću infekciju. Vakcinacija ne zamenjuje skrining grlića materice: redovne kontrole prema preporukama mogu da otkriju prekancerozne promene i omoguće njihovo lečenje pre razvoja raka.

Vakcina protiv hepatitisa B sprečava infekciju i tako štiti od njenih dugoročnih posledica. Kod osoba koje već imaju hronični hepatitis B, antivirusno lečenje, kada je potrebno, može da smanji rizik od napredovanja bolesti jetre i nastanka raka.

Savremeni antivirusni lekovi mogu da izleče hepatitis C kod više od 95 odsto lečenih. Ipak, osobe koje već imaju cirozu ostaju pod povećanim rizikom od raka jetre i nakon izlečenja infekcije, pa su im potrebne dalje kontrole.

Lečenje potvrđene infekcije helikobakterijom takođe može da smanji rizik od raka želuca. Odluku o testiranju i izboru terapije donosi lekar prema tegobama, istoriji bolesti i faktorima rizika. Antibiotike ne treba uzimati na svoju ruku, a nakon terapije važno je proveriti da li je bakterija uklonjena.

Šta ovi nalazi znače za svakodnevnu brigu o zdravlju

Odsustvo tegoba nije uvek dokaz da infekcija ne postoji. Ipak, ovi rezultati ne znače da svako treba samoinicijativno da se testira na sve navedene uzročnike. Korisnije je sa lekarom proveriti vakcinalni status, proceniti potrebu za testiranjem i napraviti plan kontrola ako je infekcija već otkrivena.

Posebno je važno odazivati se preporučenom skriningu grlića materice i nastaviti praćenje hroničnih bolesti jetre. Nalaz koji ne boli i ne ometa svakodnevicu i dalje može da zahteva pažnju.

Istraživanje pokazuje i koliko dostupnost zdravstvene zaštite menja mogućnost prevencije: više od tri četvrtine slučajeva raka pripisanih infekcijama zabeleženo je u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Vakcina, test ili terapija mogu da pomognu samo ako ljudi do njih mogu da dođu.

Sprečavanje i lečenje određenih infekcija pružaju priliku da se rizik smanji godinama pre nego što bi se rak razvio. To nije garancija da bolest neće nastati, ali jeste konkretan deo prevencije koji ne treba zanemariti.

(eKlinika.rs)