Zaboravnost nije jedini pratilac demencije, bolest se ispoljava i ovim tegobama koje menjaju život iz korena

Demencija nije normalan deo starenja, već bolest koja snažno utiče na pamćenje, razmišljanje i planiranje. Lekari kažu da više od 200 različitih bolesti može da utiče na razvoj demencije. Starenje je deo života koji nam donosi mnoge promene, s tim što povremeni propusti u pamćenju, koji se javljaju i kod mlađih osoba, uglavnom nisu zabrinjavajući. Problem nastaje kada tegobe počnu direktno da se odražavaju na svakodnevno funkcionisanje. Demencija se često manifestuje i jasnim telesnim znacima, kao što su promene čula mirisa, problemi sa ravnotežom, guranjem, kao i promene u načinu hoda.

Znak da je pređena granica

Specijalista gerijatrije dr Stefani Notel, sa Medicinskog fakulteta Džons Hopkins, kaže da je magična granica između blagih kognitivnih poremećaja i demencije momenat kada tegobe počnu da utiču na svakodnevno funkcionisanje. To je znak, kako dodaje dr Notel, da su simptomi kao što su češće zaboravljanje i teže pronalaženje odgovarajuće reči nešto više od blage nepažnje.

Preporučujemo

Lekari kažu da se može desiti da se dementan pacijent lako izgubi iako prolazi dobro poznatim putem, ili da više ne zna kako da uplati neki račun. Kada sve ove promene počnu da utiču na život pacijenta i kada ga učine zavisnijim od pomoći drugih osoba, postoji razlog za brigu.

Demencija je krovni termin koji opisuje više oblika kognitivnog oštećenja. Najčešća je Alchajmerova bolest, ali postoje i vaskularna demencija, demencija sa Levijevim telima, frontotemporalna demencija. Kognitivno oštećenje zajednička je karakteristika svih ovih oblika senilnosti, s tim što se neke tegobe češće javljaju kod određenih oblika demencije.

Problemi sa hodom i ravnotežom

Sa razvojem demencije razvijaju se i fizičke manifestacije bolesti, navodi dr Notel. Jedan od najranijih problema je nemogućnost održavanja ravnoteže i sigurnog, samostalnog hoda.

-Održavanje ravnoteže i nesmetani hod su aktivnosti tokom kojih dolazi do obrade različitih informacija, a sve ovo zahteva dosta kognitivnih sposobnosti. Morate da obradite senzacije iz stopala, da angažujete čulo vida za obradu informacija iz okoline i još mnogo toga. Sve zahteva i brzo reagovanje, jer je hod zapravo veoma kognitivno zahtevna aktivnost - objašnjava dr Notel.

Otežan hod, slaba ravnoteža i učestalo padanje mogu zato da budu znaci demencije. Bitno je ipak naglasiti da se ove tegobe javljaju i kao posledica jednostavne nespretnosti ili bolesti kao što je artritis, podvlače stručnjaci.

Promene u načinu držanja tela, vučenje stopala

Demencija sa Levijevim telima je drugi najčešći oblik senilnosti posle Alchajmerove bolesti, kaže dr Džori Flešer, vanredni profesor neurologije na Univerzitetu Raš u Čikagu.

Ona objašnjava da su kod ovog oblika demencije često vidljive promene u načinu držanja tela, pacijenti vuku stopala pri hodu i sporije se kreću nego ranije. Stručnjaci naglašavaju da ove tegobe mogu da budu i sastavni deo starenja. Upozoravaju, međutim, da ako sve to u velikoj meri utiče na našu samostalnost, treba da odemo kod lekara, potvrdimo zdravlje ili, u slučaju bolesti, počnemo lečenje na vreme, kada su veće mogućnosti kontrole simptoma.

Demenciju sa Levijevim telima prate spoznajne tegobe slične Alchajmerovoj i Parkinsonovoj bolesti. Moguće je da kod nekih pacijenata prvo dođe do problema sa pamćenjem, ali kod jednog dela bolesnika prvi stadijumi bolesti mogu biti praćeni slabijom kontrolom pokreta. Većina pacijenata ima teškoće sa spavanjem i probleme sa ponašanjem. Pored simptoma koji utiču na pamćenje, javljaju se ukočenost mišića i tremor.

Izmene čula ukusa i mirisa

Promene u čulu ukusa i mirisa javljaju se kod respiratornih infekcija, COVID-19, kao i kod problema sa sinusima. Ipak, nekada je ovaj simptom i znak demencije.

- Često pacijent ne primeti promene, dok mu neko od članova porodice ne kaže, na primer, da neko jelo gori na šporetu - kaže Flešer. Ovaj simptom nije znak svih oblika demencije, ali često je povezan s demencijom sa Levijevim telima.

Problemi s gutanjem

Pacijenti sa demencijom mogu takođe imati problem pri gutanju hrane i pića. Ovaj problem je češći kod uznapredovale demencije. Moguće je da dođe do kašlja i gušenja posle nekoliko zalogaja. Problemi sa gutanjem (disfagija) nekada se jave zbog oštećenja delova mozga koji kontrolišu gutanje. Teškoće sa gutanjem mogu da budu i posledica slabljenja mišića odgovornih za kontrolu gutanja.

– Dešava se da hrana „ode na pogrešnu stranu“, u dušnik umesto u jednjak. Ako hrana ili tečnost dospeju u pluća, može doći do infekcije. Ovo stanje se zove aspiraciona pneumonija i zato je upala pluća relativno česta u kasnoj fazi demencije – kaže Notel.

Aspiraciona pneumonija nastaje usled patološke inhalacije tečnosti ili čvrstih čestica u donje delove disajnih puteva. Može da se javi tokom gubitka svesti, pri primeni anestezije ili tokom cerebrovaskularnog insulta.

Slaba kontrola bešike

Inkontinencija može biti simptom demencije, kaže Notel. Bešiku kontrolišu nervni signali koji slabe sa napredovanjem bolesti. Flešer navodi da ovaj simptom može biti i znak Parkinsonove bolesti i sličnih stanja, te da se često javlja pre drugih simptoma.

Promene tokom spavanja

Ove promene obično primeti neko od ukućana ili partner. Moguće je da se pacijent mnogo pomera tokom sna, da udara, viče ili priča. Sve ove promene važno je prijaviti lekaru, kaže Flešer.

- Moguće je da je reč o REM poremećaju ponašanja, koji se često javlja godinama pre Parkinsonove bolesti ili demencije sa Levijevim telima - kaže Flešer.

Značaj rane dijagnostike

Veoma je teško, ali i neophodno, suočiti se sa svim izazovima demencije. U pitanju je doživotno oboljenje za koje još nema leka, ali uprkos brojnim preprekama, moguće je barem odložiti napredak bolesti.

- Živimo u doba inovacija u oblasti lečenja demencije. Mnogo je istraživanja koja nastoje da poboljšaju mogućnosti lečenja - navodi dr Notel.

Testom biomarkera u krvi ili kičmenoj tečnosti može da se utvrdi tačan oblik demencije i da se u skladu sa tim planira terapija. Rana dijagnoza pruža mogućnost pacijentu i njegovoj porodici da se na vreme pripreme za sve promene koje dolaze sa razvojem bolesti.

- Koliko god sve ovo bilo izuzetno teško, rana dijagnoza nam daje prednost nad bolešću - rekla je Flešer.

Ne postoji siguran način zaštite od demencije. Ono što možemo da uradimo jeste da smanjimo faktore rizika, pre svega zdravom ishranom, fizičkom aktivnošću, druženjem i kontaktima sa drugim osobama, kao i dobrom kontrolom bolesti poput dijabetesa, hipertenzije i apneje u snu.

(eKlinika)