Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Može li određeni biomarker u krvi da pomogne u ranom otkrivanju Alchajmerove bolesti

Priredio/la: S.St.
13:00 - 23. 01. 2023.

Uobičajeni simptomi Alchajmerove bolesti uključuju gubitak pamćenja, probleme sa govorom i impulsivno ili nepredvidivo ponašanje. Međutim, bolest počinje da se razvija mnogo pre nego što se pojave bilo kakvi znaci ili simptomi

Alchajmerova bolest Istraživači su identifikovali novi biomarker u krvi za naslednu Alchajmerovu bolest Foto: Shutterstock

Alchajmerova bolest i njeno rano otkrivanje često znači da postoji više opcija lečenja za usporavanje progresije bolesti. Većina slučajeva demencije sastoji se od Alchajmerove bolesti, kod koje se stanje nervnih ćelija mozga pogoršava zbog prekomerne akumulacije toksičnih beta-amiloida i tau proteina. Sa povećanjem oštećenja moždanih neurona dolazi do poteškoća sa kognitivnim sposobnostima, kao što su pamćenje i govor. Što se pre pacijentu postavi tačna dijagnoza, pre će moći da dobije odgovarajući tretman zi na taj način odložiti progresivan razvoja bolesti. Ovo je jedan od mnogih razloga zašto su potrebna dalja istraživanja tačnih, lakih za upotrebu metoda rane dijagnoze.

Alchajmerova bolest – ispitivanje naslednog oblika

U okviru nove studije, objavljene u časopisu Brain, istraživači su ispitivali nasledni oblik Alchajmerove. Otkrili su da bi molekul pod nazivom glijalni fibrilarni kiseli protein (GFAP) mogao biti potencijalni indikator za početak bolesti, tako da bi procena koncentracije ovog molekula u krvi mogla da pomogne lekarima da dijagnostikuju naslednu Alchajmerovu bolest godinama pre nego što bi mogli trenutni testovi da je potvrde.

Naučnici sa Instituta Karolinska i Univerziteta Geteborg u Švedskoj, zajedno sa svojim kolegama iz Univerzitetske bolnice Landspitali na Islandu i sa Univerzitetskog koledža u Londonu u Ujedinjenom Kraljevstvu, istraživali su biomarkere u krvi kao način za otkrivanje ranih znakova naslednog oblika Alchajmerove bolesti.

Kod nasledne Alchajmerove bolesti, kopija mutiranog gena, alela APOE E4, nasleđuje se od roditelja koji je predisponiran za Alchajmerovu bolest, što, zauzvrat, znači da će potomak verovatno razviti to stanje.

U svojoj studiji, istraživači su procenili 164 uzorka krvne plazme od 75 osoba – 33 osobe sa naslednom genetskom mutacijom i 42 rođaka bez nje. Podaci su prikupljani tokom 14 godina. Vodeći istraživač, prof. Caroline Graff, profesor istraživanja genetske demencije sa odeljenja za gerijatrijsku medicinu, odeljenja za genetiku na Institutu Karolinska, objasnila je ključne nalaze za Medical News Today (MNT).

– Otkrili smo da protein koji se zove GFAP, koji je normalno prisutan u mozgu, može da se meri na povećanom nivou u krvi kod ljudi koji će za 10 godina razviti Alchajmerovu bolest  – kaže prof. Graf.

Šta je protein GFAP

GFAP se javlja u određenim tipovima moždanih i nervnih ćelija, koji se nazivaju astrociti, Schwannove ćelije i enterične glijalne ćelije. Ovi proteini spadaju u grupu proteina koji se nazivaju srednji filamenti. Oni pomažu ovim ćelijama da zadrže svoj oblik i obavljaju različite funkcije.

– Proučavali smo veoma redak oblik nasledne Alchajmerove bolesti uzrokovane mutacijama, ali prethodne studije pokazuju da se slično povećanje GFAP-a može primetiti i kod ljudi koji će razviti uobičajeni, sporadični oblik Alchajmerove bolesti – rekla je prof. Graf za MNT.

GFAP i Alchajmerova bolest

Profesor Graf objasnila je da na osnovu ovog istraživanja, izgleda da GFAP ukazuje na prisustvo imunih ćelija u mozgu koje su povezane sa Alchajmerovom bolešću. Čini se da ovaj protein odražava promene u mozgu uzrokovane Alchajmerovom bolešću čak i pre nego što se može videti nakupljanje tau proteina i vidljivo oštećenje nervnih ćelija.

– U skladu sa nekoliko drugih studija, naša studija potvrđuje značaj GFAP proteina kao biomarkera za rano otkrivanje ljudi u riziku od buduće Alchajmerove bolesti. Pošto se GFAP u plazmi povećava 10 godina pre očekivanog početka simptoma i pre nego što možemo da otkrijemo bilo kakvo oštećenje nervnih ćelija, on pruža prilično dug vremenski okvir za intervenciju i potencijalno prevenciju – rekla je prof. Caroline Graff.

– Pošto možemo da merimo GFAP-protein u uzorku krvi, biće lako dostupan i široj javnosti kada u potpunosti bude razvijen za kliničku praksu – rekla je prof. Graff i dodala:

– Biomarkeri na bazi krvi su atraktivni jer je uzimanje uzoraka krvi relativno jeftina i jednostavna procedura. Stoga može da se uključi u većinu, ako ne i u sve kliničke studije istraživanja i vrlo brzo može da se razvije u klinički potvrđen alat.

Dr James Giordano, profesor neurologije i biohemije u Georgetown University Medical Center Pellegrino Center, koji nije bio uključen u ovo istraživanje, složio se, rekavši za MNT da je ova studija pokazala procenjive biomarkere koji mogu da se procene korišćenjem jednostavnih testova krvi, kako bi se utvrdilo prisustvo biohemijskih faktora koji su u snažnoj korelaciji sa mogućim razvojem rane Alchajmerove bolesti.

Ovi nalazi su važni jer otkrivaju da postoje relativno jednostavni testovi koji bi mogli da pokažu proksi indikatore za veći rizik, ako ne i za verovatnoću razvoja (porodičnog, genetski zavisnog oblika) Alchajmerove bolesti – rekao je dr Giordano.

Dr Kathryn Brandt, klinički profesor i predsedavajući odeljenja primarne zdravstvene zaštite na Univerzitetu Nove Engleske, takođe nije bila uključena u ovo istraživanje, primetila je da je „ovo preliminarni rad, ali intrigantan”.

– Njegove implikacije su nešto na šta medicinski profesionalci moraju da obrate pažnju i pomno da prate – smatra dr Brandt. Ona je objasnila da:

– Ako dođemo do toga da možemo precizno da dijagnostikujemo Alchajmerovu bolest i da je razlikujemo od drugih demencija, možemo da uspostavimo bolje praćenje. Takođe, ovo unapređuje razumevanje kako Alchajmerova bolest funkcioniše, što će, nadamo se, dovesti do boljih lekova i prevencije. Trenutni lekovi nisu toliko efikasni koliko bismo to želeli.

Razvoj jeftinih testova krvi za Alchajmerovu bolest

Dr Giordano je istakao da je praktičnost ovih biomarkera na bazi krvi trostruka:

  • njihova relativna lakoća u ranoj proceni i dijagnozi bolesti
  • njihova široka primena može da pomogne da se razvije tačnija epidemiološka demografija bolesti i da se identifikuju oni pacijenti koji mogu da imaju korist od rane intervencije
  • Mogu da se pokažu korisnim i u drugim oblicima demencije, uključujući kasnu Alchajmerovu bolest, koja ne pokazuje autozomno dominantni, genetski porodični obrazac.

Profesor Graff je zaključila da je „sam protein [GFAP] zanimljiv jer ga proizvode ne-neuronske ćelije u mozgu, takozvani astrociti, što otvara novi put za razvoj lekova”.

– Još ne znamo tačno poreklo GFAP-proteina koji merimo u krvi, ali je zanimljiva ideja da bismo mogli da upravljamo progresijom Alchajmerove bolesti ciljajući druge ćelije, a ne samo neurone – istakla je ona.

Na kraju, potrebna su dalja istraživanja. Dr Brandt se složila, rekavši da je „važno da svi shvate da ovaj članak, iako obećavajući, odražava tek početak ovog procesa”.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend