Mogu li vežbe rukama u trajanju od 5 sekundi da spreče demenciju, objašnjava neurolog

Deluju jednostavno, s tim da dosta korisnika kaže da su neki od pokreta mnogo komplikovaniji nego što izgledaju

Vežbe koje jačaju motoriku ruke, šake i prstiju sve su popularnije na društvenim mrežama. Zagovornici ovih vežbi navode da je par sekundi dnevno dovoljno da sprečimo razvoj senilnosti i ojačamo kognitivne sposobnosti. Lekari pozdravljaju svaki vid vežbanja, ali i dodaju da je prerano tvrditi da nekoliko pokreta ruku može da odloži ili spreči razvoj demencije.

Gubitak pamćenja i demencija

Preporučujemo

Demencije su grupa simptoma koji pogađaju pamćenje, razmišljanje, socijalne sposobnosti u tolikoj meri da ometaju samostalnost i svakodnevni život osobe. Lekari ističu da, ipak, na primer, sam gubitak pamćenja ne znači obavezno i demenciju.

Kako izgledaju vežbe?

Viralne vežbe sastoje se od pokreta poput naizmeničnog pljeskanja, tapkanja, kruženja rukama i pokazivanja prstima u različitim pravcima. Deluju jednostavno, s tim da dosta korisnika kaže da su neki od pokreta mnogo komplikovaniji nego što izgledaju na prvi pogled. Neurolog objašnjava da li ove vežbe mogu da spreče demenciju i da li nemogućnost izvođenja nekih od vežbi znači slabljenje kognitivnih funkcija.

- Postoji nekoliko studija koje pokazuju da se određeni aspekti blagih kognitivnih poremećaja mogu poboljšati ovakvim vežbama ruku. Ipak, rekao bih da u tim pokretima nema ničeg magičnog - navodi neurolog dr Kris Vinter.

Aktivnošću protiv demencije

Vežbe za ruke koje jačaju motoriku mogu da budu korisne za očuvanje kognitivnih sposobnosti tokom starenja. Međutim, preterano je tvrditi da određeni pokreti mogu u potpunosti da uklone rizik od razvoja demencije ili Alchajmerove bolesti, kao najčešćeg oblika demencije, smatra dr Vinter. On dodaje da dobra koordinacija ruku i prstiju može da bude korisna kao deo šireg obrasca mentalne i fizičke aktivnosti, ali nisu važni sami pokreti, već stepen angažovanja i koncentracije koje oni zahtevaju.

- I učenje sviranja klavira ili druge aktivnosti koje zahtevaju koncentraciju i dobru koordinaciju ruku i očiju mogu da budu u istoj meri korisne. Savet je da ostanemo aktivni, učimo strani jezik, sviramo neki instrument – ove aktivnosti mnogo su korisnije od stalnog gledanja društvenih mreža - smatra dr Vinter.

Vežbe nisu dijagnostički tekst

Doktor objašnjava i da funkcionisanje mozga manje zavisi od jednostavnog pokreta ruku, a više od kombinacije pokreta i mentalnog angažovanja. Dr Vinter napominje da ako ne možemo da izvedemo neke od predstavljenih vežbi, to ne znači da je došlo do slabljenja kognitivne funkcije. Ukoliko nam je komplikovano da u isto vreme naizmenično pokrećemo palac i mali prst, ne znači da smo već na pragu demencije.

-  Iako osoba sa teškim oblikom demencije ne bi bila u stanju da izvede ove pokrete, potrebno je da znamo da neki ljudi imaju više problema sa koordinacijom, što ipak još ne znači demenciju ili put ka razvoju bolesti. Sposobnost pljeskanja rukama nije dijagnostički test - kaže dr Vinter.

Ove kratke vežbe mogu da budu zabavne i stimulativne, ali lekari ističu da postoje jasni načini koji mogu da nam pomognu da očuvamo zdravlje mozga. To su redovno vežbanje, kvalitetan san, uravnotežena ishrana, mentalna higijena i društvene aktivnosti. Stručnjaci naglašavaju da pravi "trik" za oštar um jeste celovit pristup – zdravom, svesnom i aktivnom životu.