Fizička aktivnost čuva zdravlje srca, mišića, kostiju, može li da nas zaštiti od demencije?

Alchajmerova bolest je najzastupljeniji oblik demencije, koja, kako upozoravaju lekari, nije normalan deo starenja. Slabije pamćenje, teškoće u planiranju i razmišljanju neke su od najučestalijih tegoba koje na kraju čoveka čine u potpunosti zavisnim od pomoći okoline. Za razliku od uobičajenih, starošću uslovljenih problema sa pamćenjem, kao što je zaboravljanje neke reči ili imena, kojih se malo kasnije često i setimo, demencija snažno utiče na svakodnevni život. Pacijent nije u mogućnosti da obavlja jednostavne zadatke ili da prepozna poznate osobe i dobro poznata mesta. Lekari ipak naglašavaju da određeni faktori mogu u velikoj meri da smanje rizik od demencije.

Fizička aktivnost i rizik od Alchajmerove bolesti

Određene životne navike, kao što je redovna fizička aktivnost, mogu u velikoj meri da smanje rizik od Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije, kaže dr Dejvid Ruben, profesor Univerziteta UCLA i direktor programa za negu obolelih od Alchajmerove bolesti i demencije. Fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju, utiče na upalne procese i, kako se veruje, može da uspori taloženje plaka. Nakupljanje amiloidnih plakova predstavlja centralni problem Alchajmerove bolesti. Kada se proteini talože između nervnih ćelija, dolazi do njihovog oštećenja, gubitka pamćenja i kognitivnih funkcija.

Preporučujemo

Cirkulacija i hronična upala

Oblik demencije poznat kao vaskularna demencija nastaje kao posledica moždanih udara, koje izazivaju naslage plaka u arterijama ili drugi uzroci poremećaja cirkulacije u mozgu.

-  Jedan od načina na koji fizička aktivnost može imati zaštitno dejstvo jeste uticaj na vaskularnu komponentu. Vežbanje štiti od srčanih bolesti, odnosno od nakupljanja plaka u krvnim sudovima, a značajan procenat osoba sa demencijom ima vaskularnu demenciju ili mešoviti oblik, koji uključuje i Alchajmerovu i vaskularnu demenciju - objašnjava dr Ruben.

Hronična upala je takođe povezana sa povećanim rizikom od demencije, a „jedna od mogućih intervencija koja može imati značajnu ulogu u prevenciji Alchajmerove bolesti jeste smanjenje upale“, navodi dr Ruben. Studije pokazuju da fizička aktivnost može da smanji markere upale. Markeri zapaljenja, kao što su CRP i interleukin, često su povišeni kod pacijenata sa demencijom. Smatra se da upala ima ključnu ulogu u nastanku i razvoju neurodegenerativnih procesa.

Čak i kratka fizička aktivnost može biti od koristi

- Brojne studije pokazuju da je moguće postići zaštitni efekat i relativno malom količinom fizičke aktivnosti, čak i sa 20 do 30 minuta dnevno. Postoje i istraživanja koja ukazuju na to da što više vežbate, to je zaštita veća - navodi dr Ruben.

Važno je i pitanje na koji način fizička aktivnost utiče na razvoj amiloidnih plakova, koji imaju značajnu ulogu u nastanku Alchajmerove bolesti. Istraživači veruju da Alchajmerova bolest počinje mnogo pre nego što se pojave prvi simptomi. Dr Ruben je zato zagovornik redovne fizičke aktivnosti, bez obzira na životno doba. Čak ni početak vežbanja u kasnijim godinama ne smatra se zakašnjenjem.

Nikada nije kasno da počnemo

Studija objavljena u novembru 2025. godine u časopisu JAMA Network navodi da vežbanje u srednjem i poznijem životnom dobu može biti posebno efikasno u smanjenju rizika od demencije. To znači da fizička aktivnost u tim godinama može prekinuti proces nakupljanja plaka i ublažiti hronične upalne procese pre nego što dođe do ozbiljnih oštećenja, objašnjava dr Ruben. Ipak, dodaje da je važno da se sa vežbanjem u starijem životnom dobu započne postepeno.

- Nemojte na samom početku pokušavati da radite vežbe koje ste bez problema izvodili pre 20 godina. Najbolji pristup je postepeno povećavanje intenziteta vežbanja - savetuje dr Ruben.

Ostali faktori životnog stila

Iako je fizička aktivnost izuzetno važna, ona predstavlja samo jedan od više faktora životnog stila koji mogu smanjiti rizik od demencije.

Studija objavljena ove godine u časopisu JAMA Network pokazala je da su starije osobe sa povećanim rizikom od kognitivnih problema imale veće koristi kada je fizička aktivnost bila kombinovana sa drugim zdravim navikama, kao što su pravilna ishrana, kvalitetan san i društvena angažovanost. Bolji efekti zabeleženi su i kod pacijenata koji su redovno kontrolisali krvni pritisak, masnoće i nivo šećera u krvi. Zaključeno je da su kod ovih osoba pozitivni efekti vežbanja bili znatno izraženiji nakon dve godine u poređenju sa osobama koje su sledile slabo strukturisan program.

Može li fizička aktivnost da deluje na sve oblike demencije?

Dr Ruben ističe da je pred stručnjacima još dug put u razumevanju načina na koji fizička aktivnost i životne navike utiču na razvoj demencije.

- Mnoga opservaciona istraživanja upoređuju osobe koje više vežbaju sa onima koje vežbaju znatno manje ili uopšte ne vežbaju. Važno je imati u vidu da između ovih grupa postoje razlike ne samo u nivou fizičke aktivnosti, već i u ishrani, društvenoj uključenosti i drugim životnim navikama. Moguće je da samo vežbanje nije jedini činilac koji smanjuje rizik od demencije. Takođe, još uvek ne znamo da li fizička aktivnost utiče na sve oblike demencije. Ipak, uprkos svim nepoznanicama, sve je jasnije da će vežbanje verovatno biti sastavni deo preporuka za prevenciju demencije - zaključuje dr Ruben.

(eKlinika)