Kako gusta krv utiče na krvni pritisak i rad srca i koje rizike nosi, objašnjava hematolog dr Mirjana Mitrović

Gusta krv je termin koji se koristi za stanje kada ljudi imaju previše crvenih krvnih zrnaca u krvi, što povećava rizik od stvaranja krvnih ugrušaka. Previše crvenih krvnih zrnaca može da ometa kretanje krvi, a samim tim i kretanje kiseonika, hormona i hranljivih materija kroz telo, sprečavajući ih da dođu do tkiva i ćelija. To može da dovede do niskog nivoa kiseonika, hormonskog disbalansa i nutritivnih nedostataka. Lekovi i izbor načina života mogu da pomognu u smanjenju rizika od stvaranja ugrušaka i drugih komplikacija.

Gusta krv sporije se kreće kroz krvne sudove 

- Gusta krv podrazumeva stanje u kome je krv gušća ili lepljivija od normalne, što dovodi do njenog usporenog kretanja kroz krvne sudove, porasta krvnog pritiska, opterećenja srca i povećane sklonosti ka zgrušavanju krvi. Uzroci guste krvi su mnogobrojni i načelno se mogu podeliti u dve grupe. Prva su trombofilije, kao abnormalnosti u sistemu zgrušavanja koji dovodi do njegove prekomerne aktivacije. Drugu grupu čine stanja i bolesti u kojima dolazi do povećanja broja krvnih ćelija, pre svega eritrocita i trombocita - objašnjava za eKlinika portal hematolog docent dr Mirjana Mitrović sa Klinike za hematologiju na Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.

Preporučujemo

Mutacija u genima je uzrok urođene trombofilije 

Dr Mitrović kaže da urođene trombofilije nastaju kao posledica mutacija u genima, koje regulišu stvaranje prirodnih antikoagulansa, odnosno proteina koji nas štite od tromboza.

- Prema dosadašnjim saznanjima, urođena trombofilna stanja podrazumevaju: smanjenu koncetraciju antitrombina, proteina C, proteina S, rezistenciju na aktivirani protein C (FV Ledien) i FII (protrombin 20210) mutaciju. Verovatnoća razvoja tromboze nije ista kod svih trombofilija. Neke su blage (na primer, FV Leiden u heterozigotnoj formi) i tromboze su retke, dok su druge snažne (nedostatak antitrombina) a tromboze su učestalije. Ipak, najveći broj osoba sa urođenom trombofilnom mutacijom tokom života ne razviju trombozu, odnosno mutacija nema snažno ispoljavanje - ističe dr Mirjana Mitrović i podseća da je verovatnoća za razvoj tromboze veća ako su srodnici imali tromboze.

- Pod stečenom trombofilijom najčešće podrazumevamo antifosfolipidni sindrom, autoimuni poremećaj, koji je uzrokovan proizvodnjom antitela koja napadaju sopstvene fosfolipide, ključne komponente ćelijskih membrana, što dovodi do zgrušavanja krvi. Kriterijum za dijagnozu antifosfolipidnog sindroma podrazumeva prisustvo tromboze ili više spontanih prekida trudnoće, kao i prisustvo specifičnih antitela (antokardiolipinskih, antibeta2glikoprotein 1 antitela i lupus antikoagulansa). Važno je istaći da velikih broj drugih oboljenja deluje trombofilno, povećavajući verovatnoću da dođe do tromboze. Takva oboljenja su pre svega kanceri, ali i gojaznost i autoimune bolesti - navodi dr Mitrović.

Povećanje broja crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), doslovno povećava gustinu krvi

Trombofilno deluju i izvesni farmakološki agensi, na primer, neke vrste hormonske sustitucione terapije, nepokretnost i pušenje, priča nam dr Mitrović. Povećanje broja krvnih ćelija, posebno crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), doslovno povećava gustinu krvi. Uzroci, kaže, mogu da budu prirodni, fiziološki ili posledica bolesti, odnosno patološki.

- Jedan od najčešćih uzroka povećane gustine krvi je dehidratacija. Stoga, pri uzorkovanju krvi za krvnu sliku pacijent treba biti adekvatno hidriran. Boravak na većim nadmorskim visinam, sa manjom koncetracijom kiseonika uzrokuje povećano stvaranjem eritrocita. Na sličan način, imitirajući nedostatak kiseonika - deluje i pušenje, kao i bolesti pluća, pre svega astma i hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP). Bolesti bubrega mogu dovesti do eritrocitoze povećanim stvaranjem hormona eritropetina, koji podstiču stvaranje eritrocita u koštanoj srži. Muški polni hormoni (androgeni) takođe snažno stimulišu stvaranje eritrocita, te njihova primena (doping) može uzrokovati gustu krv - pojašnjava sve uzroke povećanja gustine krvi sagovornica eKlinika portala dr Mirjana Mitrović.

Gusta krv može da nastane i zbog nekih retkih uzročnika

Dr Mitrović izdvaja i da su redak uzrok povećanja broja krvnih elemenata  mijeloproliferativne neoplazme. Ova grupa hematoloških bolesti nastaje usled klonski povećanog stvaranja krvnih ćelija u koštanoj srži.

- U ovu grupu se ubraja više bolesti, koje se razlikuju prema tipu ćelija koji je dominanto povećan. Prava policitemija, koju u užem smislu smatramo bolešću guste krvi, je vrsta mijeloproliferativne bolesti u kojoj dominatno raste broja eritrocita i koncentracije hemoglobina, mada može da bude povećan i broj belih krvih zrnaca (leukocita) i

krvnih pločica (trombocita). Usled porasta broja krvnih elemenata kliničkom slikom prave policitemije dominiraju simptomi vezani za hiperviskoznost - crvenilo lica, osećaj zujanja u ušima, vrtoglavica, zamaranje, svrab posebno posle tušitanja. U uznapredovalim fazama bolesti, zbog porasta broja veličine slezine, mogu se javiti osećaj rane sitosti i tupog bola u stomaku, kao i krvarenja po koži i sluzokožama. Tromboze su tipičan simtom policitimeije i mogu se javiti u venskom sistemu (tromboze dubokih vena, plućna embolija) ili arterijskom sistemu (akutni infarkt miokarda, centralni venski insult (šlog)). Pri povećanju konentracije hemoglobina iznad 165 g/L za muškarce ili 160 g/L za žene potrebno je javiti se lekaru - savetuje dr Mitrović.

U toku dijagnostike, preporučuje naša sagovornica, prvo je neophodno isključiti ostale, gore pomenute uzroke eritrocitoze. U tom cilju se koriste standardne biohemisjke analize uz merenje nivoa eitropoetina, UZ stomaka, gaske analize i spirometrija.

- Ako se početnim testovima ne utvrdi uzrok eritrocitoze indikovan je pregled hematologa. Hematološka obrada u ovom slučaju podrazumeva genetske analize i pregled bioptata koštane srži. U slučaju postavljanja dijagnoze bolest se može lečiti flebotomijama (namernim ispuštanjem krvi), ali i specifičnim hematološkim lekovima koji podrazumevaju blage citostatike ili male molekule sa sposobnošću blokiranja patoloških gena ključnih za razvoj bolesti - navodi hematolog docent dr Mirjana Mitrović sa Klinike za hematologiju na Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.

(eKlinika.rs)