Krvni ugrušak je gelasta nakupina krvi koja se formira u procesu koji se zove koagulacija ili zgrušavanje krvi. Ugrušak se prirodno formira u određenim situacijama, na primer, kada se povredimo ili posečemo i na taj način „zapuši“ povređeni krvni sud i zaustavlja krvarenje. Srčani udar, moždani udar i plućna embolija su stanja koja se dešavaju u različitim delovima tela, ali sva tri mogu da budu uzrokovana krvnim ugruškom. Zbog toga je ključno prepoznati simptome u slučaju kada krvni ugrušak uzrokuje problem kako bi se zatražila hitna medicinska pomoć.
Zašto je krvni ugrušak opasan?
Svetska statistika navodi da na svakih 6 minuta jedna osoba umre zbog posledica krvnog ugruška. Ipak, lekari, a posebno neurohirurzi, ističu da nisu svi krvni ugrušci isti. Neki mogu da izazovu blage simptome od kojih čovek može da se oporavi, ali mogu da budu i fatalni.
Krvni ugrušci mogu da se formiraju bez jasnog razloga i blokiraju krvne sudove. Ugrušak može da se oslobodi, pomeri iz jednog dela tela i putuje do onih kritičnih kao što su pluća, mozak ili srce, izazivajući ozbiljne i ponekad fatalne komplikacije.
– Toliko su opasni jer mogu da ometaju ili blokiraju protok krvi do vitalnih organa u telu. Našim vitalnim organima, kao što su mozak, pluća i srce, potreban je kiseonik kako bi funkcionisali. Bez kiseonika, moždane ćelije počinju da umiru nakon četiri minuta, što dovodi do trajnog oštećenja organa i njihove funkcionalnosti kako vreme prolazi – naglašava dr Amita Avadhani, profesor na State University of New Jersey.
Koje vrste krvnih ugrušaka postoje?
Kako bi krv stigla do svih delova tela – od vrha glave do vrhova nožnih prstiju – zadužen je cirkulatorni sistem koji se sastoji od krvnih sudova koji se nazivaju vene i arterije. Arterije prenose krv bogatu kiseonikom iz srca u druge delove tela, dok vene prenose krv siromašnu kiseonikom nazad u srce kako bi se reoksigenisala.
Krvni ugrušci takođe mogu da se kategorišu na osnovu kretanja – bez obzira da li su pokretni ili ne. Ugrušak koji se formira u arteriji ili veni naziva se tromb, dok se ugrušak koji se odvaja i putuje do drugog dela tela naziva embolus. S obzirom na to da dve vrste sudova prenose krv kroz telo, postoje i dve vrste krvnih ugrušaka – arterijski krvni ugrušci koji se javljaju u arterijama i venski ugrušci koji se formiraju u venama.
Simptomi nisu isti ako se krvni ugrušak formira u arteriji, veni ili plućima
Krvni ugrušak se naziva arterijska embolija kada se formira u arteriji i odlazi na drugo mesto – obično u glavu, srce, noge i stopala – i prekida protok krvi u druge delove tela. Simptomi se javljaju brzo ili sporo, u zavisnosti od veličine ugruška i koliko blokira protok krvi, ili možda uopšte nećete imati simptome. Simptomi arterijskog ugruška ili embolije u nogama ili rukama su:
- Hladna ruka ili noga
- Smanjen ili nikakav puls na ruci ili nozi
- Nedostatak pokreta u ruci ili nozi
- Utrnulost i peckanje u ruci ili nozi
- Bol u pogođenom području
- Bleda boja ruke ili noge
- Slabost ruke ili noge.
Ako je protok arterijske krvi duže blokiran, mogu da se pojave drugi simptomi:
- Plikovi na koži u blizini zahvaćene arterije
- Skidanje kože
- Erozija kože (čirevi)
- Odumiranje tkiva ili nekroza.
Ako se u organu pojavi arterijski ugrušak, simptomi zavise od zahvaćenog organa. Arterijski ugrušak u mozgu može da dovede do moždanog udara, a onaj koji se formira u srcu može dovesti do srčanog udara. Arterijski ugrušci se takođe mogu pojaviti u bubrezima, crevima, pa čak i očima – iako su retki. Generalno, simptomi arterijskih ugrušaka u organu su:
- Bol u tom delu tela
- Privremeno smanjena funkcija organa.
Venski krvni ugrušak nagomilava se tokom vremena
Venski ugrušak se formira u veni i može da se nagomilava tokom vremena. Najozbiljniji oblik venskog ugruška je duboka venska tromboza, stanje koje se dešava kada se krvni ugrušak formira u dubokoj veni – za razliku od više površnih vena bliže površini tela. Ti ugrušci se obično razvijaju u potkolenici, butini ili karlici, ali se mogu pojaviti iu ruci.
Najozbiljnija komplikacija duboke venske tromboze dešava se kada se deo ugruška odvoji i počne da putuje kroz krvotok do pluća. Tamo može da izazove blokadu zvanu plućna embolija, zaustaviti protok krvi u pluća i dovesti do smrtnog slučaja. Duboka venska tromboza ne dovodi do srčanog ili moždanog udara.
Simptomi duboke venske tromboze mogu da budu:
- Bol
- Crvenilo kože
- Otok
- Preosetljivost.
Simptomi karakteristični za plućnu emboliju
Krvni ugrušak u plućima može da izazove plućnu emoboliju čiji su simptomi:
- Bol ili nelagodnost u grudima, koji se obično pogoršavaju dubokim dahom ili kašljanjem
- Iskašljavanje krvi
- Otežano disanje
- Brži i nepravilni otkucaji srca
- Veoma nizak krvni pritisak, vrtoglavica ili nesvestica.
Simptomi tromboze cerebralnog venskog sinusa
Tromboza cerebralnog venskog sinusa je venski ugrušak koji se formira u venskim sinusima mozga. Sprečava isticanje krvi iz mozga, što može dovesti do curenja krvi u moždano tkivo. Simptomi tromboze cerebralnog venskog sinusa su:
- Zamagljen vid
- Koma
- Nesvestica ili gubitak svesti
- Glavobolja
- Gubitak kontrole nad pokretima u delu tela
- Napadi.
