Krvni ugrušci su produkti nakupljanja ćelija i proteina u našoj krvi. Uloga zgrušavanja krvi je usporavanje krvarenja kada se povredimo. Međutim, ako smo bolesni ili sa našim organizmom nešto nije kako treba, ugrušci se i rastvaraju.
Krvni ugrušci i problemi koje mogu da naprave
Kada se napravi, a da to nije posledica normalnog funkcionisanja organizma i procesa u našoj krvi i telu, krvni ugrušak (tromb) može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema, pa i smrti. Ako se pojavi u nekoj od arterija, uzročnik je srčanog ili moždanog udara. Pri pojavi u veni, dolazi do oštrog bola i otoka.
Krvni ugrušak u telu naziva se duboka venska tromboza. U plućima je to plućna embolija. Oba stanja su hitna i zahtevaju intervenciju lekarskog tima.
Faktori rizika i mogućnost da nam se pojave krvni ugrušci
Krvni ugrušci mogu da budu i posledica lomljenja kosti, ili istezanja mišića. No, do toga može da dođe i bez jasnog razloga. Ova stanja povećavaju mogućnost da nam se u nekom trenutku života pojavi krvni ugrušak:
- oporavljamo se od operacije ili smo iz zdravstvenih ili nekih drugih razloga primorani da dugo sedimo ili ležimo
- prisutan je višak kilograma ili smo gojazni
- dijabetes ili visok holesterol
- kod osoba starijih od 60 godina.
Fizički simptomi koji znače da su se možda stvorili krvni ugrušci
Kada ugrušak uspori ili zaustavi protok krvi, blokira krvni sud i čini da on nabubri, otekne. Ako to primetimo u regiji potkolenice ili potkolenice, često je nedvosmisleno znak duboke venske tromboze.
Takođe, tromb može da se formira u rukama ili u stomaku. I nakon što krvni ugrušak nestane, svakoj trećoj osobi otok ostane. Ponekad su tu i bol i rane od oštećenja krvnog suda.
Promenjena boja kože
Ako krvni ugrušci začepe vene na rukama ili nogama, one mogu da izgledati plavkasto ili crvenkasto. Koža takođe može ostati obezbojena od oštećenja krvnih sudova nakon pojave ugruška.
Ako se razvila plućna embolija, koža takođe može da bude izmenjena: bleda ili plavičasta, pa čak i lepljiva (više masna nego što je to uobičajeno).
Bol kao znak ugruška
Iznenadni, intenzivan bol u grudima može da znači da se ugrušak odvojio i izazvao pojavu plućne embolije. Jak bol može da bude i simptom srčanog udara. Najčešće je prisutan bol u ruci, posebno na levoj strani.
Ugrušak često boli baš tamo gde se nalazi, na primer u potkolenici, stomaku ili ispod grla.
Problemi sa disanjem
Radi se o jednom od najozbiljnijih simptoma pojave tromba (krvnog ugruška) u plućima ili srcu. Srce može da podigne frekvencu, odnosno da ubrza rad. Takođe, možda ćete se znojiti ili pasti u nesvest.
Plućna embolija
Pojava ugruška može da podrazumeva različite simptome u zavisnosti od toga gde se pojavio i gde se nalazi. Plućna embolija daje ubrzan puls, bol u grudima, kašalj sa krvavim ispljuvkom i kratak dah.
Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, odmah idite u bolnicu.
Tromb i srce
Slično je kao sa krvnim ugruškom u plućima, što se tiče bola. Ali, ako je u pitanju srčani udar, takođe možete da osetite mučninu i vrtoglavicu uz bol u grudima. I u ovom slučaju odmah pozovite hitnu pomoć ili idite u dežurnu ustanovu.
Krvni ugrušak i mozak
Kada krv ne može normalno da teče i cirkuliše, blokada protoka ponekad može da bude uzrok i moždanog udara. Bez kiseonika iz krvi, moždane ćelije počinju da odumiru za nekoliko minuta.
Ugrušak u mozgu izaziva, pored ostalog, glavobolju, konfuziju, iznenadne neurološke ispade, probleme sa govorom i slabost. Ponekad je to slučaj samo sa jednom stranom tela.
Šta kada se tromb stvori u stomaku
Često se radi o asimptomatskom stanju. Blokirane vene u želucu ili jednjaku mogu doslovno da se pocepaju i da dođe do pucanja sa krvarenjem. Javlja se veliki bol, iznenadni nagon za defekacijom, povraćanje krvi. Stolica ima izmenjenu boju, bude crna i izmenjenog mirisa.
Tromboza renalnih vena (bubrežna)
Ovi ugrušci obično nastaju sporo i uglavnom se javljaju kod odraslih. Ni kod njih najčešće nema simptoma. Kod dece se javljaju retko, ali su neki simptomi prisutni: mučnina, groznica i povraćanje. Odrasli mogu da primete krv u mokraći.
Saveti za prevenciju
Neke životne navike mogu da preveniraju pojavu trombova. Najpre, održavajte normalnu telesnu težinu i redovno vežbajte ili šetajte. Ne sedite i ne mirujte dugo, posebno nakon dugog putovanja ili neke operacije. Ako vam je posao takav da zahteva sedenje, pravite pauze i ustajte od stola na svaka dva sata.
Nekim ljudima u regulaciji cirkulacije mogu da pomognu čarape za vene. Antikoagulanse nikako nemojte uzimati na svoju ruku, bez saveta lekara, jer oni mogu previše da razrede krv, a to stanje takođe može da bude opasno po život.
