Kada se posečemo ili povredimo, na mestu povrede se pokreće proces zgrušavanja, kojim naš organizam sprečava da krvarimo do beskonačnosti. Ovi procesi se na mikroskopskom nivou kroz naše vene događaju svakodnevno. Šta kada su vene proširene, da li svaka povišena vrednost D-dimera mora da znači i tromb, koja su rešenja – za eKliniku govori hirurg priznat u svetskim okvirima na polju operacija tzv.varikoznih vena, dr Petar Dragić.
Dve faze bolesti
Proširene vene predstavljaju jedan od najrasprostranjenijih zdravstvenih problema savremenog doba. Najčešće se javljaju kao posledica genetskih predispozicija, ali i načina života. Tok bolesti proširenih vena je takav da je uvek progresivan a stručnjaci ga dele u dve faze: prvu (bezbolnu fazu) u kojoj se na koži primećuju i mogu da se opipaju čvorići – venska proširenja. U ovoj fazi nema izraženih bolova, otoka i tada treba započeti lečenje. U suprotnom, bolest napreduje i ulazi u drugu fazu (fazu komplikacija), u kojoj se javljaju bolovi i otoci noću (umorne noge), česte upale i tromboze vena praćene mogućnošću otkidanja tromba u vensku cirkulaciju, zatim komplikacije u vidu otvaranja rana na nogama i hiperpigmentacije kože.
Zašto dolazi do proširenih vena
Dr Dragić kaže da je u poslednjih godinu dana primetan ogroman porast broja pacijenata koji su se javljali zbog simptoma vezanih za trombozu.
– Razlog zbog čega se tromboza javlja kod pacijenata sa proširenim venama u površnom venskom sistemu su najčešće pukotine koje se javljaju u unutrašnjem sloju vene koji je najbliži krvnom toku. To organizam prepoznaje kao potencijalnu mogućnost krvarenja i odmah reaguje aktivacijom procesa tromboze koji nastoji da popuni ne pukotine. Međutim, ponekad se taj proces nekontrolisano razvija (posebno u situacijama kada imamo neko stanje u organizmu poput hiperkoagulabilnosti koje prouzrokuju razne bolesti krvi, maligne bolesti i na kraju virusi kao sto je slučaj u covid 19 tipu). U ovim situacijama je potrebna istovremena i adekvatna terapija niskomolekukarnim heparinom do smirivanja procesa. Nakon toga je potrebna kontrola i eventualno uklanjanje varikoziteta koji su potencijalni rizik za stvaranje tromboze u površnim venama – objašnjava.
Nezaobilazni D – dimer i pandemijski rizici
D – dimer je ranije kao analiza bio „rezervisan“ i vezan skoro isključivo za pacijente kod kojih postoji sumnja na trombozu, tromboemboliju ili neke poremećaje koagulacije, i mnogi se nikad ranije nisu sa njim susreli.
– Sada, kako pandemija virusa SARS-CoV-2 traje već više od godinu dana, mnoge stvari o njemu su nam sada poznate, a između ostalog i da značajno povećava rizik od nastanka tromba (ugruška). Bitno je razumeti da se D-dimer koristi kao pokazatelj tromboze jer on nastaje kao razgradni produkt tromba – objašnjava hirurg i dodaje da u okviru covid 19 postoji značajno veća sklonost ka zgrušavanju krvi unutar krvnih sudova (tromb).
Virus SARS-CoV-2 je virus koji pogađa brojne organe, među kojima je skoro uvek i kod svakog obolelog jetra. U vidu reakcije na ovaj napad, jetra, u nekoliko puta većem broju proizvodi molekule koji učestvuju u zgrušavanju krvi i na taj način se rizik od stvaranja tromba višestruko povećava, a dodatni faktor rizika su proširene vene.
– Mi se u kliničkoj praksi svakodnevno srećemo sa proširenim venama i njihovim komplikacijama i nije tajna da su proširene vene, i u vreme pre korone, bile „magnet“ za trombove. U proširenim venama se krv ne kreće kako bi trebalo i to dovodi do nagomilavanja faktora za zgrušavanje krvi, što značajno povećava rizik od nastanka tromba. U kombinaciji sa covid 19, već značajan rizik postaje još veći – kaže Dragić za eKliniku.
Povišene vrednosti D-dimera ne moraju da znače i tromb
Sagovornik eKlinike podseća da u slučaju postojanja tromba dolazi i do povećanja vrednosti D – dimera u krvi. Sa druge strane, D-dimer može biti povišen i kod brojnih drugih stanja i oboljenja, kao i nakon velikog broja hirurških intervencija i povreda.
– Vrednosti D-dimera koje su u okviru normalnih granica isključuju mogućnost postojanja tromba, ali povišeni rezultati ne znače da tromb definitivno postoji. Svakako, povišene vrednosti znače da bi trebalo reagovati i čim pre uraditi pregled i sprovesti dalja ispitivanja, kako bi se otkrio uzrok i po potrebi pristupilo lečenju, operaciji ili osoba hospitalizovala – objašnjava Dragić.
Metode lečenja i prednosti lasera
Sagovornik eKlinike kaže da danas postoji više metoda lečenja proširenih vena. Takođe, na tržištu je zastupljen veliki broj preparata (kreme, razni drugi načini) koji, nažalost, ne postižu nikakav rezultat. Sa druge strane, kod određenog broja pacijenata prisutan strah od dosadašnjeg načina lečenja – klasične hirurške intervencije, koja se izvodi u opštoj ili spinalnoj anesteziji.
– Savremene, bezbolne laserske operacije predstavljaju najveći pomak i terapijski najbolju opciju u lečenju a radimo je već više od deset godina. Laserska metoda lečenja proširenih vena se danas primenjuje u svetu i kod nas kao trajno rešenje problema varikoznih vena i najbolja je priznata metoda u odnosu na sve dosadašnje. Ovom intervencijom se u lokalnoj anesteziji otklanjaju samo ove loše vene i rizik značajno smanjuje. Sama intervencija je bezbolna, brza i praktično bez oporavka, a zdrave vene koje ostaju i nakon intervencije ne predstavljaju rizik za formiranje tromba – opisuje dr Dragić intervenciju koju je lično uveo u našu zemlju i region, a do sada ih je uradio preko 12.000 puta kako u Srbiji, tako i u zemljama Evrope, Amerike i Azije.
