Jedan od najagresivnijih oblika raka mozga je glioblastom, koji ima nisku stopu preživljavanja i teško se leči, a mitohondrijski rak mozga je jedna vrsta glioblastoma. Novo istraživanje u ćelijskim kulturama, objavljeno u stručnom časopisu Nature Cancer, otkrilo je da ova vrsta glioblastoma može da odgovori na lečenje lekovima koji sprečavaju mitohondriju pa ovo otkriće na kraju može otvoriti nove puteve za lečenje raka mozga.
Lekovi efikasni kod najagresivnijeg oblika raka mozga
Glioblastoma je najagresivniji oblik raka mozga, sa periodom preživljavanja od samo 15 meseci nakon dijagnoze. Ovu vrstu karcinoma teško je lečiti, ali nova naučna studija pruža nadu da bi se postojeća klasa lekova mogla pokazati efikasnom kod ljudi sa određenom vrstom karcinoma. Naime, istraživači su otkrili da do 20 odsto glioblastoma ima preaktivne ćelijske organele (mitohondrije) i da se njihove ćelije oslanjaju na njih u svom svom kapacitetu. Takođe, ova vrsta glioblastoma povezana je sa nešto dužim vremenom preživljavanja. Otkriveno je da su mitohondrije preaktivne u ovoj podgrupi glioblastoma i da lekovi imaju snažan antitumorski efekat na njih u kulturama ćelija u laboratoriji. U daljem istraživanju, koje tek treba da bude objavljeno, naučnici sa Columbia University Medical Center u Njujorku, pokazali su da su lekovi efikasni i protiv ove vrste glioblastoma kod miševa.
Tumori izazvani mitohondrijom
– Sada možemo da proširimo ova klinička ispitivanja na mnogo veću grupu pacijenata, jer možemo da identifikujemo one sa tumorima izazvanim mitohondrijom, bez obzira na osnovnu genetiku – kaže profesor neurologije dr Antonio Iavarone, profesor neurologije i učesnik studije. Kod drugih karcinoma, posebno kod karcinoma dojke, dokazani sistemi za tačno razvrstavanje tumora u podtipove doveli su do razvoja efikasnih tretmana. U glioblastomu, međutim, standardna tehnika za klasifikaciju tumora, zasnovana na aktivnosti njihovih gena, nije identifikovala slabosti koje bi naučnici mogli da iskoriste.
Tehnološki napredak – izdvajanje karakteristika hiljada pojedinačnih ćelija
– Smatramo da je jedan od razloga zašto je terapijski napredak u raku mozga bio tako spor je taj što nismo imali dobar način klasifikacije ovih tumora – ističe dr Iavarone. Da bi prevazišli ovu prepreku, istraživači su koristili nedavni tehnološki napredak koji im je omogućio da izdvoje karakteristike biološke aktivnosti hiljada pojedinačnih ćelija iz jednog tumora. Pored analize genetskih mutacija i aktivnosti gena svake ćelije, identifikovali su i druge modifikacije njenog genoma koje utiču na proteine i nekodirajuće RNK koje pravi.
U 36 različitih tumora glioblastoma – 4 različita tipa ćelija
Ovaj nedavno razvijeni pristup (multiomics) dao je mnoštvo podataka koje su naučnici mogli da provuku kroz računarski program kako bi identifikovali osnovne biološke puteve koji definišu određene ćelije. Naučnici sada mogu da klasifikuju svaku pojedinačnu ćeliju tumora na osnovu stvarne biologije. Tim je koristio novi pristup za karakterizaciju biologije 17.367 pojedinačnih ćelija, iz 36 različitih tumora glioblastoma. Iz ove analize proizašla su 4 različita tipa ćelija, uključujući mitohondrijski podtip.
Klasifikacija sada omogućava prilagođavanje tretmana
Istraživači su otkrili da u svakom tumoru dominiraju ćelije jednog od 4 podtipa. Pretpostavlja se da je tumor poreklom iz jedne ćelije koja je počela nekontrolisano brzo da se deli, a neke od njegovih ćelija su možda stekle promene. U principu, ako lekari mogu da klasifikuju tip glioblastoma kod pacijenta, mogu da prilagode lečenje koje bi uništilo njegovu jedinstvenu biologiju.
– Postojeće klasifikacije za rak mozga nisu informativne. One ne predviđaju ishode, ne govore nam koji će tretmani najbolje funkcionisati. Uzbuđeni smo zbog mitohondrijske grupe, jer već imamo lekove za tu grupu u kliničkim ispitivanjima. Klasifikacija nam sada daje predstavu o tome kako treba ciljati ove ostale tri grupe ćelija. I to počinjemo intenzivno da istražujemo – navodi dr Anna Lasorella, profesor pedijatrije i deo ovog istraživačkog tima. Klasifikacija tumorskih ćelija prema njihovim osnovnim biološkim aktivnostima, koje dalje sve ćelije dele, može da otkrije da različiti karcinomi imaju više zajedničkog nego što je ranije bilo očigledno posmatranjem pojedinačnih gena.
– Ako je tako, lekovi koji leče mitohondrijski rak mozga mogu, na primer, da leče i mitohondrijske vrste karcinoma pluća. Vreme je da ciljamo tumore na osnovu zajedničkih karakteristika njihove osnovne biologije – istakla je dr Anna Lasorella.
moja snaa ima 35 godina i do sad je napravljena dva puta operacija mozga benigna neoplazma po godinu dana od vtore operacija pojavila se opet molim vas za pomos i savet sta treba da preduzmemo.