Početkom decembra 2020. godine, na simpozijumu o raku dojke (breast cancer) održanom u San Antoniju (SAD) 2020. godine predstavljeno je istraživanje „Upotreba dijetetskih suplemenata u ishrani i vežbanje žena preživelih od raka dojke: Studija o vežbanju i ishrani “ koja otkriva uticaj dodataka u ishrani – dijetalnih suplemenata poput vitamina, minerala, biljnih sastojaka, aminokiselina i biljnih preparata, na hormonsku terapiju. Studija je pokazala da do 80 odsto žena, lečenih od raka dojke, uzima bar jedan dodatak ishrani, ali mnoge nisu ni svesne da suplementi koje uzimaju mogu da utiču na lekove za hormonsku terapiju.
Suplementi ne preveniraju i ne leče bolesti
Dijetetske suplemente mnogi uzimaju zbog brojnih razloga i sa različitim očekivanjima. Istraživanja otkrivaju da oko 70 procenata ljudi kojima je dijagnostikovana bilo koja vrsta raka uzima bar jedan dodatak ishrani. Ali, važno je napomenuti da Vlada SAD ne reguliše dijetetske suplemente. Sve lekove na recept i bez recepta koji se prodaju u SAD reguliše Američka administracija za hranu i lekove (FDA). A suplementi nisu klasifikovani kao lekovi, tako da njihova sigurnost i efikasnost ne mora da bude pažljivo testirana, za razliku od lekova. Isti slučaj je i kod nas. Na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, republičko Ministarstvo zdravlja usvojilo je Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda, a u članu 4. se navodi „deklaracijom, prezentacijom i reklamiranjem dijetetskih proizvoda ne mogu se pripisivati svojstva prevencije, tretiranja i lečenja bolesti, ili se pozivati na takva svojstva„. Drugim rečima, svi dodaci smatraju se „sigurnim“ dok se na nekom primeru pokažu kao nebezbedni. S druge strane, lekovi moraju da se dokažu kao bezbedni i efikasni pre nego što uđu u prodaju.
Kombinacija suplemenata i lekova nije uvek bezbedna
Ovaj nedostatak propisa,takođe, znači da nema garancije da je dodatak koji se kupuje čist – odnosno da sadrži samo sastojke na etiketi. Takođe, ne postoji garancija da dodatak sadrži tačnu količinu biljnih i hranljivih sastojaka sa etikete. Neki dijetetski suplementi, na primer, mogu da ometaju lečenje raka dojke i druge lekove koji se dobijaju na recept, što znači da ne mogu uvek bezbedno da se uzimaju zajedno sa lekovima. Neki suplementi mogu da promene način na koji lekovi i zračenje deluju u telu i tretmane mogu da učine manje efikasnim. Na primer, crvena detelina i kantarion mogu da ometaju način delovanja tamoksifena u telu. Većina farmaceutskih kompanija i proizvođača suplemenata ne sprovode istraživanje o interakciji lekova i suplemenata, tako da jednostavno ne znamo sve rizike uzimanja suplemenata tokom lečenja. Zbog toga je važno konsultovati se sa lekarom o uzimanju bilo kog suplementa.
Studija uključila i upitnik o lekovima i suplementima
Studija „Upotreba dijetetskih suplemenata u ishrani i vežbanje žena preživelih od raka dojke: Studija o vežbanju i ishrani“ obuhvatila je 151 ženu koja je lečena od raka dojke u ranoj fazi. Osnovni cilj studije bio je da se vidi da li program prevencije dijabetesa može da pomogne da smršaju ženama koje su završile lečenje raka dojke. Mnoge žene lečene od raka dojke dobijaju na težini tokom lečenja, što može povećati rizik od povratka karcinoma dojke (recidiva).
– To je vrlo efikasna kombinacija zdrave ishrane i vežbanja kako bi se regulisala težina. A kao deo naše studije, u cilju prikupljanja podataka, napravili smo upitnik o lekovima i suplementima. Dakle, tražili smo od žena da odmah na početku prijave da li i koje suplemente koriste. I, odgovori su nam samo otvorili oči, da budem iskrena – izjavila je Maura Harrigan, dijetetičar registrovan za onkološka istraživanja i registrovani dijetetski nutricionista u Survivorship Clinic at the Yale Cancer Center.
Neki suplementi utiču negativno utiču na hormonalnu terapiju Foto: Shutterstock
Korišćeno 54 različitih suplemenata
Naime, rezultati su otkrili da je 80 odsto žena uzimalo bar jedan dodatak, a generalno je bilo 54 različitih suplemenata koje su koristile. Većina žena, njih 60 odsto, uzimale su tri ili više dodataka, a 24 procenata čak 5 ili više. Vitamin D bio je najčešći dodatak, koji je uzimalo više od 50 odsto žena. Od 54 uzeta različita dodatka, 33 procenata imalo je potencijalne interakcije sa dve vrste hormonalne terapije: tamoksifenom i inhibitorima aromataze.
Interakcije se dešavaju, a žene nisu ni svesne
– Pregledali smo dodatke koje su žene uzimale i uporedili ih sa tretmanima koje žene primaju – posebno sa hormonalnim, kao što smo to radili ovde sa inhibitorima aromataze i tamoksifenom. Otkrili smo da postoje interakcije koje se dešavaju, a kojih žene nisu svesne – objasnila je Maura Harrigan, naglašavajući da zbog toga pokušavaju da svima na to skrenu pažnju. Istraživači su takođe pitali žene zašto uzimaju suplemente. Mnoge su odgovorile da uzimaju suplemente iz vrlo specifičnih zdravstvenih razloga, poput kalcijuma i vitamina D za zdravije kosti. Ipak, većina žena je prijavila da uzimaju suplemente za sprečavanje recidiva raka, što je u suprotnosti sa trenutnim standardima prakse.
– Iz Američkog udruženja za rak, Svetskog fonda za istraživanje raka, Američkog instituta za istraživanje raka, naglašavaju da postoje vrlo jasni standardi prakse. Na primer, ne koristite dijetetske suplemente za zaštitu od raka. Ali, ta poruka kao da ne dopire do ljudi. Oni to uzimaju sa dobrom namerom, sami, raspolažu samo navedenim informacijama, a mnoge od njih nisu zasnovane na dokazima i postoji puno dezinformacija. Dakle, rade najbolje što mogu – istakla je Harrigan.
Šta sve ovo znači za ženu koja se leči od raka dojke
Ako se trenutno lečite od raka dojke ili ste završili lečenje i razmišljate o uzimanju dodataka ishrani, veoma je važno da razgovarate sa svojim lekarom i eventualno registrovanim dijetetičarom koji se bavi onkologijom ili onkološkim farmaceutom o tome šta biste želeli da uzimate. Razgovarajte o svim rizicima i koristima, uključujući bilo kakve interakcije koje se mogu javiti sa lekovima koje uzimate. Važno je znati da to što je nešto prirodno – ne znači da to možda nije sigurno. Mnogi ljudi veruju da je bilo koja hrana ili dodatak u prirodnom, neprerađenom stanju bolja ili sigurnija od nečega što je prečišćeno ili proizvedeno. A to nije nužno tačno. Neke od najotrovnijih supstanci na svetu su prirodne. Na primer, otrovne pečurke i otrovni hrast ili bršljan su izuzetno toksični za ljude, ali su potpuno prirodni. Da li je nešto prirodno ili sintetičko, nije najvažnije pitanje koje treba postaviti. Najvažnija pitanja su: Da li će to koristiti mom zdravlju? Da li je bezbedno? Da li će uticati na bilo koji drugi lek ili tretmanima koje primam? Da li ima dosledne i tačne doze? Da li je bez zagađivača? Takođe je važno znati da većina lekara i dijetetičara preporučuje da hranljive materije uzimate iz hrane, a ne iz suplemenata.
– Mikrohranjivi sastojci u obliku suplemenata ne deluju na isti način kao mikronutrijenti u hrani. Vaše telo ne postupa sa njima na isti način. U stvari, hranljive materije koje se nalaze u hrani mnogo su dostupnije vašem telu, a telo tretira dodatke baš kao lekove. Dakle, zaista ne postoji mogućnost da se zameni moć „majke prirode“ koja spakuje sve svoje hranljive sastojke u prehrambeni proizvod – i vlakna, i fitonutrijente, i probiotike i antiinflamatorne agense – naglasila je Diana Dyer, registrovani dijetetičar.
