Danas je Međunarodni dan menopauze, a ovo 10 najčešćih briga žena zbog promena koje menopauza donosi

Menopauza u život žene unosi niz fizičkih i emocionalnih promena, zbog čega se javljaju brojne nedoumice kako će ovaj period uticati na njihov svakodnevni život i zdravlje. Stručnjaci kažu da menopauza nije izolovan medicinski događaj, već životna tranzicija koja može značajno da utiče na kvalitet života, radnu sposobnost i svakodnevno funkcionisanje žena - to je trenutak kada se ceo život preuređuje. Takođe, nije samo ni biološka promena, već period u kome se istovremeno menjaju telo, psihološki kapacitet i životne okolnosti.

Menopauza nije samo biološka promena 

- Postoji jedna faza u životu žene o kojoj se i dalje govori ili previše površno ili previše medicinski, a retko onako kako se zaista živi. Period perimenopauze, menopauze i postmenopauze često se svodi na hormone, valunge i prestanak ciklusa, ili na savete kako da se žena „bolje organizuje“ i „pronađe balans“. Međutim, ono što žene između 45. i 55. godine zaista doživljavaju daleko je složenije i intenzivnije. To nije samo biološka promena, već period u kome se istovremeno menjaju telo, psihološki kapacitet i životne okolnosti, i upravo u tom sudaru nastaje osećaj koji mnoge žene opisuju jednom rečju - preplavljenost - poručuje u razgovoru za eKlinika portal Stanislava Vidović, psihološkinja i savetnica za profesionalni i lični razvoj žena u tranzicionim fazama.

Preporučujemo

Nije problem u tome da li žena zna kako da organizuje vreme

Menopauzalna tranzicija uključuje niz simptoma koji direktno utiču na svakodnevno funkcionisanje - od poremećaja sna i noćnih buđenja, preko hroničnog umora, do promena raspoloženja i smanjene koncentracije. Na primer, studije objavljene u North American Menopause Society i časopisu Menopause, kako navodi Vidović, pokazuju da veliki procenat žena u ovom periodu ima klinički značajne probleme sa snom, koji direktno utiču na dnevno funkcionisanje, mentalno zdravlje, emocionalnu stabilnost i radni učinak. Kada žena iz noći u noć ne spava kako treba, kada joj je telo u stalnim oscilacijama, a dan joj je ispunjen obavezama koje ne mogu da čekaju, onda problem više nije u tome da li zna kako da organizuje vreme, već u tome što njen kapacitet da iznese sve to više nije isti kao ranije. 

10 najčešćih tegoba koje prate menopauzu

Stručnjaci izdvajaju 10 najčešćih problema sa kojima se žene susreću u menopauzi, kao i praktične savete za njihovo efikasno ublažavanje i kontrolu.

1. Nalet vrućine (valunzi) i noćno znojenje

Valunzi i noćno znojenje spadaju među najučestalije i najneprijatnije simptome menopauze. Ovi iznenadni naleti toplote, često praćeni obilnim znojenjem, mogu značajno da naruše kvalitet sna i svakodnevno funkcionisanje.

Šta možete da uradite: Nosite laganu odeću od prirodnih, prozračnih materijala i održavajte spavaću sobu hladnom tokom noći. Pomažu i tehnike opuštanja, a u dogovoru sa lekarom možete da razmotrite uzimanje hormonske terapije ili druge odgovarajuće lekove.

2. Povećanje telesne mase i promene na telu

Hormonske promene tokom menopauze često vode do nakupljanja masnih naslaga, posebno u predelu stomaka. Uporne promene u metabolizmu i obliku tela često izazivaju frustraciju kod žena.

Savet: Redovna fizička aktivnost i uravnotežena ishrana bogata hranljivim materijama ključni su za kontrolu težine. Posebno su korisne vežbe snage jer pomažu u očuvanju mišićne mase i ubrzavaju metabolizam.

3. Promene raspoloženja i emocionalno zdravlje

Fluktuacije nivoa hormona mogu da izazovu nagle promene raspoloženja, razdražljivost, anksioznost, pa čak i depresivna stanja, što često utiče na međuljudske odnose i opšte blagostanje.

Uvođenje aktivnosti za smanjenje stresa, poput joge, meditacije ili vežbi dubokog disanja, pomaže u stabilizaciji emocija. Ukoliko su te promene preplavljujuće, razgovor sa psihoterapeutom ili stručnjakom za mentalno zdravlje pruža značajnu podršku.

4. Suvoća vagine i seksualno zdravlje

Smanjenje nivoa estrogena utiče na prirodnu vlažnost vaginalnog tkiva, zbog čega suvoća vagine često čini intimne odnose neprijatnim ili bolnim.

Lubrikanti i vaginalni hidrantni gelovi pružaju trenutno olakšanje. U slučaju izraženijih tegoba, lekar može da preporuči lokalnu estrogensku terapiju u vidu krema ili vaginaleta.

5. Poremećaji sna i nesanica

Hormonska neravnoteža i noćni valunzi često uzrokuju nesanicu i učestalo buđenje. Nedostatak kvalitetnog sna dovodi do hroničnog umora, pad koncentracije i razdražljivosti tokom dana.

Održavajte redovan raspored spavanja, smanjite unos kofeina u popodnevnim satima i provetravajte spavaću sobu. Ukoliko se problemi sa spavanjem nastave, posavetujte se sa lekarom o odgovarajućim terapijama.

6. Zdravlje kostiju i rizik od osteoporoze

Nakon pada nivoa estrogena, koji ima ključnu ulogu u očuvanju gustine kostiju, rizik od slabljenja kostiju i preloma značajno raste.

Unosite dovoljne količine kalcijuma i vitamina D kroz ishranu ili suplemente i praktikujte vežbe sa opterećenjem (poput brzog hodanja ili treninga snage). Redovna provera gustine kostiju (denzitometrija) pomaže u pravovremenom praćenju stanja skeleta.

7. Kognitivne poteškoće i „moždana magla“

Zaboravnost, smanjena koncentracija i osećaj usporavanja misli (tzv. „moždana magla“) česti su u menopauzi i uglavnom se dovode u vezu sa padom estrogena.

Održavajte mozak aktivnim čitanjem, rešavanjem ukrštenica ili učenjem novih veština. Fizička aktivnost i tehnike svesnosti (mindfulness) takođe poboljšavaju kognitivno zdravlje.

8. Povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti

Gubitkom zaštitnog efekta estrogena nakon menopauze, rizik od oboljenja srca i krvnih sudova se povećava.

Usvojite stil života blagotvoran za srce - umerena fizička aktivnost, izbalansirana ishrana i prestanak pušenja. Redovni lekarski pregledi radi kontrole krvnog pritiska i nivoa holesterola u krvi su od presudnog značaja.

9. Gubitak plodnosti i planiranje porodice

Kraj reproduktivnog perioda kod nekih žena može izazvati osećaj tuge ili gubitka, što posebno pogađa žene koje su planirale potomstvo u kasnijoj životnoj dobi.

Iako menopauza označava kraj prirodne plodnosti, opcije poput zamrzavanja jajnih ćelija u mlađem dobu ili usvajanja mogu biti rešenje. Razgovor sa lekarom ili psihološkim savetnikom pomaže u prevazilaženju ove tranzicije.

10. Zabrinutost zbog rizika od hormonske supstitucijske terapije (HRT)

Mnoge žene oklevaju da započnu hormonsku terapiju zbog straha od mogućih neželjenih efekata, kao što su povećan rizik od raka dojke, krvnih ugrušaka ili moždanog udara.

Otvoreno razgovarajte sa svojim ginekologom o stvarnim korisnim efektima i rizicima HRT u vašem konkretnom slučaju, ili istražite nehormonske alternative. Terapiju uvek treba prilagoditi individualnom zdravstvenom kartonu.

(eKlinika.rs)