Rak jednjaka dugo ne daje jasne simptome: Ovaj znak tokom jela mnogi zanemaruju, a može biti upozorenje

Rak jednjaka u početku može da se razvija bez jasnih simptoma, dok otežano gutanje često postaje razlog za prvi pregled. Osećaj da hrana zastaje, nenamerno mršavljenje i uporne tegobe zahtevaju proveru, iako ne znače nužno da postoji maligno oboljenje. Izbor lečenja zavisi od vrste tumora, proširenosti bolesti i opšteg stanja pacijenta.

Koji simptomi mogu da ukažu na rak jednjaka

Otežano gutanje spada među najčešće simptome raka jednjaka. Pacijent može da ima osećaj da zalogaj zastaje na putu do želuca. Takva tegoba zaslužuje pregled, posebno ako traje ili se pogoršava. Ne treba da se pripisuje samo brzom jedenju ili nedovoljnom žvakanju.

Preporučujemo

Nenameran gubitak telesne mase takođe može da prati bolest. Među mogućim simptomima su bol iza grudne kosti, gorušica i povraćanje posle obroka. Neki pacijenti primećuju promuklost, uporan kašalj ili izražen umor. Ove promene nisu specifične za rak jednjaka, ali njihov uzrok treba da se utvrdi.

Krv u ispovraćanom sadržaju ili crna, katranasta stolica mogu da ukažu na krvarenje i zahtevaju hitnu procenu. Ako osoba ne može da proguta ni tečnost ili pljuvačku, takođe je potrebna hitna medicinska pomoć. Sa pregledom ne treba da se čeka ni kada gutanje postaje sve teže. Pravovremena procena pomaže da se otkrije uzrok i spreče dodatne komplikacije.

Zašto nastaje rak jednjaka i ko ima povećan rizik

Dva najčešća tipa raka jednjaka su skvamocelularni karcinom i adenokarcinom. Oni se razlikuju prema ćelijama iz kojih nastaju i faktorima rizika. Pušenje i konzumiranje alkohola povećavaju rizik od skvamocelularnog karcinoma. Prisustvo faktora rizika, ipak, ne znači da će osoba sigurno da oboli.

Dugotrajan gastroezofagealni refluks povezan je sa povećanim rizikom od adenokarcinoma jednjaka. Kod refluksa se sadržaj želuca vraća u jednjak i nadražuje njegovu sluzokožu. Vremenom kod dela pacijenata može da nastane Baretov jednjak, odnosno promena ćelija koje oblažu njegovu unutrašnjost. Gojaznost uz refluks može dodatno da poveća rizik.

Baretov jednjak nije isto što i rak jednjaka. Većina osoba sa ovom promenom ne razvije malignu bolest. Rizik je veći kada postoje izraženije abnormalnosti ćelija, koje lekari nazivaju displazijom visokog stepena. Zato plan praćenja i eventualnog lečenja zavisi od endoskopskog pregleda i analize uzoraka tkiva.

Kako se rak jednjaka otkriva i određuje stadijum bolesti

Kada simptomi pobude sumnju, lekar razgovara sa pacijentom i procenjuje njegovo zdravstveno stanje. Važan pregled je gastroskopija, tokom koje se savitljivim instrumentom sa kamerom pregleda i jednjak. Ona omogućava da lekar uoči sumnjive promene na sluzokoži.

Tokom pregleda lekar uzima uzorke tkiva za biopsiju. Patohistološka analiza pokazuje da li postoje maligne ćelije i kom tipu tumor pripada. Sam izgled promene nije dovoljan da se pouzdano potvrdi rak. Posle potvrde dijagnoze sledi procena proširenosti bolesti. U zavisnosti od nalaza, lekari koriste kompjuterizovanu tomografiju, endoskopski ultrazvuk i PET/CT. Ovi pregledi pomažu da se procene dubina zahvatanja zida jednjaka, limfni čvorovi i moguće udaljene metastaze.

Analiza tumorskog tkiva može da obuhvati i određivanje biomarkera. Među njima su HER2, PD-L1 i pokazatelji poremećaja popravke DNK, u zavisnosti od vrste tumora i kliničke situacije. Rezultati mogu da pomognu onkološkom timu da izabere odgovarajuću ciljanu terapiju ili imunoterapiju.

Kako se leči rak jednjaka i zašto je važna podrška u ishrani

Lečenje raka jednjaka zavisi od stadijuma, tipa tumora i opšteg stanja pacijenta. Kod odabranih veoma ranih promena moguće je endoskopsko uklanjanje. Takav pristup nije odgovarajući za svaki tumor, pa procena proširenosti bolesti ima veliki značaj.

Kod dela pacijenata plan lečenja obuhvata operaciju. Ona može da podrazumeva uklanjanje dela jednjaka i okolnih limfnih čvorova, uz ponovno uspostavljanje prolaza hrane. U određenim situacijama lekari kombinuju operaciju sa hemioterapijom ili hemioradioterapijom. Kada operacija nije moguća ili se bolest proširila, postoje druge mogućnosti lečenja. One mogu da obuhvate hemioterapiju, imunoterapiju, ciljanu terapiju ili zračenje, prema karakteristikama bolesti. Cilj može da bude kontrola tumora, produženje života i ublažavanje simptoma.

Podrška u ishrani važna je jer otežano gutanje može da smanji unos hrane i tečnosti. Tim prilagođava način ishrane, a nekim pacijentima je potrebna sonda ili drugi oblik nutritivne podrške. Kod određenih suženja lekar može da predloži stent koji pomaže da prolaz kroz jednjak ostane otvoren.

Šta je klinička studija pokazala o imunoterapiji posle operacije

Klinička studija CheckMate 577 objavljena je u časopisu The New England Journal of Medicine, u aprilu 2021. godine. Ovo randomizovano istraživanje treće faze obuhvatilo je 794 pacijenta sa rakom jednjaka ili gastroezofagealnog spoja. Ispitivan je nivolumab kao dodatna terapija posle operacije.

Pacijenti su prethodno primili hemioradioterapiju i imali operaciju sa negativnim resekcionim marginama. Ipak, u uklonjenom tkivu preostali su znaci tumorske bolesti. Uključeni su pacijenti sa bolešću stadijuma II ili III, pa rezultati imaju jasno određenu primenu. Medijana preživljavanja bez bolesti iznosila je 22,4 meseca uz nivolumab, naspram 11 meseci uz placebo. Ovaj pokazatelj opisuje vreme do povratka bolesti ili smrti. On nije isto što i ukupno preživljavanje i ne predstavlja dokaz da je svaki pacijent izlečen.

Neželjeni događaji trećeg ili četvrtog stepena povezani sa terapijom zabeleženi su kod 13 odsto pacijenata uz nivolumab i šest odsto uz placebo. Zbog neželjenih događaja povezanih sa terapijom, lečenje je prekinuto kod devet, odnosno tri odsto pacijenata. Nalazi podržavaju ovu mogućnost dodatnog lečenja za odgovarajuće pacijente, uz individualnu procenu koristi i rizika.

(eKlinika.rs)