Kada je gastroskopija hitna i zašto vredi pretrpeti malu nelagodu i uraditi je, odgovara prof. dr Simić

Kod bola u želucu, gorušice, kiselog ukusa u ustima, gubitka apetita ili čudnog ispljuvka na jastuku, lekar često proceni da vam je neophodna gastroskopija. Iako je reč o invazivnoj metodi, mnogo je razloga zašto je poželjno pretrpeti osećaj nelagode i uraditi je.

Kada je gastroskopija hitna?

Prema rečima prof. dr Aleksandra P. Simića, digestivnog hirurga i zamenika direktora Klinike za digestivnu hirurgiju (I hirurška klinika) Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije, indikacije za hitnu gastroskopiju su jasno definisane mnogobrojnim vodičima koji danas postoje u svetu od strane relevantnih Udruženja.

Preporučujemo

- Dominantan simptom je hematemeza (povraćanje krvi), a sledi hroničan, jak bol u predelu želuca ili ispod desnog rebarnog luka koji ne prolazi i pored mirovanja, i uzimanja medikamenata koji bi morali da pomognu. Povraćanje i otežano gutanje su eklatantni simptomi koji ukazuju na hitnu neophodnost gastroskopije, kao i pojava crne stolice, što je direktan znak krvarenja iz organa gornjeg digestivnog trakta u koji spadaju jednjak, želudac i dvanaestopalačno crevo. Tu je i gubitak apetita, kao i drastičan gubitak telesne težine - upozorava sagovornik eKlinika portala.

Da li je ispljuvak opasan i sam za sebe signal za gastroskopiju?

Kako kaže profesor, ispljuvak sam po sebi nije indikacija za gastroskopiju. Međutim, povećano lučenje pljuvačke (hipersalivacija) je dosta čest simptom koji ukazuje na zapaljenje jednjaka uzrokovano vraćanjem kiseline koja ide u sklopu gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB), a takođe može biti prisutno i kod ne tako čestih oboljenja kao što su ahalazija ili difuzni spazam, kada je povezan sa otežanim gutanjem. Kod ovih stanja dolazi do nadržaja sluzokože jednjaka, što navodi pacijente da proizvode više pljuvačke naročito u noćnim satima, pa se se većina budi tako što primeti da je kroz usta na jastuk izašla veća količina sluzi, pljuvačke ili nekog drugog sadržaja.

Kada je prvi izbor terapija i promena životnih navika?

Na osnovu simptoma upravo je najvažnija lekarska procena o potrebi sprovođenja ove invazivne dijagnostičke metode.

- U situaciji kada se kod mlađe osobe javi neodređeni bol u želucu, kao reakcija na neku neprijatnost povezanu sa stresom, nekvalitetnim životom ili načinom ishrane, onda tu najpre možemo da primenimo određenu terapiju ili sugerišemo način ishrane, koji će u doglednom periodu imati koristi za pacijenta - kaže za portal eKlinika prof. dr Aleksandar Simić.

Prema njegovim rečima, ukoliko se simptomi nastave, pojačaju, bivaju praćeni bilo kakvim promenama ili nesvakidašnjim događajem koji povlači međurebarni bol, otežano gutanje, osećaj mučnine, gubitak apetita (bez obzira na starosnu dob, a posebno ako je pacijent stariji od 45 godina), gastroskopija (endoskopija gornjeg digestivnog trakta) predstavlja primarni vid dijagnostike. To je, dakle, jedini način da se dođe do pravih informacija.

Neprijatna, ali bezbedna i potpuno pouzdana procedura

Pregled se izvodi fleksibilnim endoskopom (aparat koji na svom vrhu ima kameru i svetlo), tako što se on kroz usnu duplju plasira u digestivni trakt, objašnjava naš sagovornik. Obično traje oko desetak minuta, u zavisnosti od toga da li se uzimaju uzorci tkiva (biopsija). Gastroskopija se može sprovesti tako da pacijent bude uspavan (sedacija) ili pod lokalnom anestezijom, kada umine osećaj neprijatnosti u samom grlu.

Prof. Simić naglašava da pored toga što kod pacijenta postoji osećaj nelagode, gastroskopija u rukama stručnog i iskusnog lekara, sa druge strane pruža sigurnost i apsolutno otkriva većinu neželjenih oboljenja. Uz to, kada je nalaz u redu (što jeste ishod u najvišem procentu), ona daje i jednu vrstu psihičkog mira samim pacijentima da se u slučaju ponavljanja simptoma najverovatnije radi o kršenju nekih od načela ishrane ili izloženosti stresu, te da ne postoji razlog za paniku ili neku dodatnu terapiju.

Preventiva je veoma važna, kao i rana dijagnostika zbog otkrivanja prekanceroza

Ova metoda je od posebnog značaja u dijagnostikovanju prekanceroza gornjeg digestivnog sistema, kao što je Barrett-ov jednjak (stečeni defekt sluznice jednjaka uzrokovan dugotrajnim vraćanjem sadržaja iz želuca i jednjaka - refluks), kao i kod ranih formi karcinoma jednjaka ili želuca.

Na bazi svetskih ali i ličnih iskustava, prof. dr Simić navodi da je posle 45. godine života period od pet godina optimalan kada bi ovu dijagnostičku proceduru trebalo ponovo uraditi, bez obzira na to da li imamo neke simptome ili ne, i da je to jedino ispravno u prevenciji onkoloških ili drugih težih oboljenja gornjeg digestivnog sistema, naročito kod osoba koje imaju povećan rizik (gojaznost, nasledni faktor, abuzus alkohola itd.).

Uspesi onkologije se i pored napretka savremene medicine vezuju prvenstveno za dobru prevenciju, odnosno konstatovanje i dijagnostiku ovih oboljenja u ranoj fazi bolesti, zaključio je u razgovoru za eKlinika portal prof. dr Aleksandar P. Simić.

(eKlinika.rs)