Nije pitanje da li će se nova pandemija desiti, već kada - poručuje profesor sa Oxford univerziteta

Andrian Hill, profesor na University of Oxford, koji je razvio prvu visoko efikasnu vakcinu protiv malarije, smatra da nije pitanje da li će se nova pandemija desiti - već kada,  objašnjava šta nas je covid 19 naučio, zašto su dezinformacije i dalje pretnja i zašto Evropa mora više da ulaže u javno zdravlje.

Šta nas je naučila covid 19 pandemija?

- Epidemije nisu stvar prošlosti. Naprotiv, one će nastaviti da se pojavljivljuju i sledeća velika pandemija je samo pitanje vremena - kaže profesor Hill, jedan od vodećih svetskih naučnika za vakcine i dobitnik Evropske nagrade za pronalazače 2026. godine (2026 European Inventor Award) u kategoriji „Istraživanje“.

Preporučujemo

U razgovoru za Euronews, profesor sa britanskog University of Oxford tvrdi da je svet danas bolje pripremljen nego što je bio pre covid 19 pandemije, međutim, bez umanjivanja izazova koji su pred nama.

Profesor Andrian Hill je suosnivač Jenner Institute, jednog od vodećih svetskih centara za istraživanje vakcina. Institut je deo University of Oxford  i posvećen je istraživanju i razvoju novih vakcina za zarazne bolesti poput malarije, ebole, tuberkuloze i covid 19. Prema profesoru Hillu, najveće nasleđe pandemije je to što je dokazala da naučna zajednica može da razvije novu vakcinu u vremenskom roku koji bi se do pre nekoliko godina smatrao nezamislivim.

Obrazovanje je odgovor na dezinformacije

- Šta smo naučili od covid 19? Da možemo da razvijemo vakcinu u roku od godinu dana. Do tada to nismo znali. Čak su i vodeći stručnjaci verovali da će biti potrebno nekoliko godina - priznaje profesor Hill koji veruje da infrastruktura izgrađena poslednjih godina sada omogućava zemljama da brže otkriju nove patogene, razviju vakcine i brzo organizuju klinička ispitivanja, značajno jačajući globalnu spremnost za nove zdravstvene krize.

Uprkos nepoverenju koje je raslo oko vakcina nakon pandemije koronavirusa, Hill je optimističan da se poverenje javnosti postepeno obnavlja.

- Bilo je mnogo dezinformacija. Lek za dezinformacije, jednom rečju, jeste obrazovanje“- smatra profesor Hill i nada se da većina ljudi sada razume da su vakcine „igrale ključnu ulogu u suzbijanju pandemije“.

Vakcina koja je promenila tok malarije

Profesor Hill je ove godine nagrađen Evropskom nagradom za pronalazače za razvoj vakcine R21/Matrix-M, prve visoko efikasne vakcine protiv malarije. Ovaj proboj je došao nakon više od tri decenije istraživanja u oblasti gde je više od stotinu prethodnih pokušaja propalo.

- Kada sam počeo da radim na vakcinama protiv malarije, svaki pokušaj je propao. Ali, postepeno smo naučili da bolje razumemo samog parazita i da izaberemo pravu metu od oko 5.000 gena. Kroz opsežne pokušaje, greške i istrajnost, došli smo do vakcine koja danas ima efikasnost od oko 80 odsto - ističe profesor Hill.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 2024. godine bilo je oko 282 miliona slučajeva malarije i 610.000 smrtnih slučajeva od malarije u 80 zemalja. Deca mlađa od pet godina činila su otprilike 75 procenata svih smrtnih slučajeva od malarije u afričkom regionu SZO. Tradicionalne vakcine protiv malarije nisu bile veoma efikasne, posebno kod dece, zbog genetske raznolikosti parazita.

Hill i njegov tim razvili su vakcinu koja sadrži veći udeo delova proteina specifičnih za malariju, što imunom sistemu omogućava efikasnije prepoznavanje i odbranu od infekcije.  Nakon decenija istraživanja, ova vakcina je prerasla iz laboratorijskog otkrića u javnozdravstvenu meru koja se uvodi u sve većem broju afričkih zemalja. Svetska zdravstvena organizacija preporučila ju je za široku primenu u oktobru 2023. godine.

Ni Evropa nije imuna na malariju

Iako malarija najviše pogađa afričke zemlje, Hill upozorava da Evropa takve bolesti ne sme da posmatra kao tuđi problem. U globalno uvezanom svetu, kako napominje, epidemije i zdravstvene krize lako prelaze državne granice, zbog čega ulaganje u jačanje zdravstvenih sistema siromašnijih zemalja ujedno predstavlja ulaganje u bezbednost celog sveta.

Profesor Hill naglašava da se epidemije dešavaju često i da mnoge prođu nezapaženo jer javnozdravstvene institucije uspevaju da ih brzo stave pod kontrolu. Prema njegovim rečima, otprilike jednom u 10 godina pojavi se uzročnik koji izazove ozbiljnu globalnu zdravstvenu krizu, a pandemija covid 19 je najočigledniji primer takvog scenarija.

Prema njegovim rečima, poslednjih godina izgrađena je infrastruktura koja omogućava brže otkrivanje novih uzročnika bolesti, ubrzan razvoj vakcina i organizaciju kliničkih ispitivanja, čime je značajno povećana spremnost za slične buduće zdravstvene pretnje.

Govoreći o padu poverenja u vakcine nakon pandemije, Hill priznaje da su dezinformacije predstavljale veliki problem, ali veruje da se poverenje javnosti postepeno vraća. Ističe da je najbolji odgovor na dezinformacije obrazovanje, te smatra da danas većina ljudi prepoznaje ključnu ulogu koju su vakcine imale u suzbijanju pandemije.

(eKlinika.rs)