Godina iza nas kroz oči lekara: šta smo naučili o zdravlju
Na kraju godine svi nekako zastanemo, makar na trenutak. Umor se sabere, telo se javi, a briga o zdravlju postane glasnija nego inače. I oni koji svakodnevno brinu o tuđem zdravlju nisu izuzetak. I lekari su ljudi. Umorni, zabrinuti, ponekad preopterećeni, često zapostave sebe dok pokušavaju da pomognu drugima.
Zato ovo nije tekst u kome neko „sa visine“ deli savete. Ovo su reči ljudi koji su celu godinu proveli uz pacijente, ali i uz sopstvene dileme, granice i odluke. Pitali smo naše lekare saradnike ne samo šta preporučuju drugima, već i šta su sami shvatili, gde su pogrešili, šta su naučili i šta žele da promene kako bi u Novu godinu ušli zdraviji, mirniji i svesniji.
Preporučujemo
Unutrašnja obloga želuca veoma je kompleksna, zato se i rak želuca teško otkriva u ranoj fazi
Sve o neutrofilima – šta znači kada su visoki, a šta kada su niski u analizi krvi
Ovo je pitanje koje smo im postavili:
Na kraju ove godine, radeći svakodnevno sa pacijentima, šta vam je postalo najvažnije kada je zdravlje u pitanju, koju poruku biste uputili svima nama i šta ste vi lično odlučili da u Novoj godini radite više ili drugačije kako biste sačuvali svoje zdravlje?
A evo i njihovih odgovora:
Prof. dr Janko Samardžić, klinički farmakolog
„Posle gotovo dve decenije lekarskog staža mogu da primetim da je zdravlje pre svega rezultat dugoročne i stalne brige o sebi. Poruka svima je da ne čekaju da se bolest pojavi kako bi menjali navike, već da na vreme ulažu u prevenciju. Kao klinički farmakolog, svakodnevno vidim koliko su racionalna i pravilna primena lekova jednako važni kao i preventiva.
Lično sam odlučio da u Novoj godini više pažnje posvetim balansu između profesionalnih obaveza i odmora, kao i redovnoj fizičkoj aktivnosti. Samo tako možemo dugoročno ostati funkcionalni i odgovorni, i prema sebi i prema drugima.“
Prof. dr Ivana Nedeljković, kardiolog
„Na kraju godine preporuka je da se već danas promeni stil života, sa više radosti u kretanju i zdravije ishrane. Ako sebe ne stavimo u centar svog postojanja, ne možemo biti dobri ni za porodicu ni za zajednicu. Raditi na sebi i kvalitetu života je imperativ.
Prema jasnim preporukama, važno je prestati sa pušenjem, lečiti hipertenziju, dijabetes i gojaznost, regulisati masnoće u krvi i redovno primenjivati propisanu terapiju.
A ja sam odlučila u Novog godini da sebe stavim u centar. Jer samo tako mogu biti dobra svojoj porodici i svojim pacijentima.“
Dr sci. med. Marija Kontić Trišović, specijalista ginekologije i akušerstva
„Radeći svakodnevno sa pacijentima, sve više uviđam da je briga o javnom zdravlju neraskidivo povezana sa brigom o pojedincu, ali i o onima koji o zdravlju drugih brinu. Najvažnija poruka koju bih uputila za Novu godinu jeste da zdravlje nije neiscrpan resurs i da se ne sme podrazumevati, ni kod pacijenata, ali ni kod zdravstvenih radnika.
Godina za mnom bila je izuzetno izazovna, kako na privatnom, tako i na profesionalnom planu. Promena radnog mesta, završavanje naučnog projekta sa jasno definisanim rokom, rad sa studentima i svakodnevna odgovornost prema pacijentima ostavili su traga na mom organizmu. Hronični stres je često tih, ali vrlo uporan faktor narušavanja imuniteta, što sam i sama osetila kroz učestala oboljevanja od juna ove godine do danas.
U Novoj 2026. godini donela sam svesnu odluku da više ulažem u sopstveno zdravlje, jer samo zdrav lekar može biti istinska podrška pacijentima. To podrazumeva redovan unos multivitamina, naviku koju sam zbog brojnih obaveza potpuno zapustila, uvođenje omega masnih kiselina i magnezijum-bisglicinata, ali i jasnije postavljanje granica, kvalitetniji odmor i slušanje signala koje mi telo šalje.
Poruka za sve nas je jednostavna, ali često zanemarena: prevencija počinje svakodnevnim, malim odlukama. Ne treba čekati da nas telo primora da stanemo, mudrije je naučiti da sami zastanemo na vreme.“
Dr Olga Osipov
„Javno zdravlje je slabo organizovano. Potrebno je sprovesti ozbiljnu reformu, unaprediti organizaciju zdravstvene službe i izdvojiti više resursa za preventivne aktivnosti, posebno za preventivne preglede. To zahteva i velike društvene promene.
U 2026. godini posvetite više pažnje sebi. Naučite neku novu veštinu, više šetajte, manje se vozite, više se družite, naročito u prirodi. Jednom godišnje odvojite vreme i novac za sistematski pregled, umesto, na primer, sedenja na nekoj večerinki u zadimljenoj kafani. Slično košta, a mnogo znači.
Budite obavešteni o svom zdravlju i nemojte se plašiti pitanja: šta li će mi pronaći. Zdrava ishrana, vežbanje, više smeha, čitanja, putovanja i umetnosti su ono što mene ispunjava. Zato sam ih sebi propisala kao recept za Novu 2026. godinu, ali i za ubuduće.“
Dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine
„Kovid nas još nije napustio, iako su simptomi danas uglavnom blaži. Ipak, posledice su ozbiljne. Nakon kovida beležimo porast dijabetesa, a istovremeno postajemo sve gojaznija nacija. Oko 21 odsto odraslih u Srbiji je gojazno, a procene govore da bi do 2030. godine taj broj mogao da poraste na 28 odsto. To direktno utiče na porast dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.
Nažalost, imamo visoku učestalost dijabetesa i visoku smrtnost, jer se procenjuje da više od 3.000 ljudi godišnje umre od njegovih posledica. Preventivni pregledi se i dalje nedovoljno koriste, a nakon kovida primećujemo i veću učestalost malignih bolesti, što je posebno teško u starijem životnom dobu.
Zdravlje nije samo odsustvo bolesti, već stanje u kome možemo normalno da funkcionišemo i budemo zadovoljni. Zato apelujem da ne čekamo simptome, već da radimo preventivne i ciljane preglede, da se vakcinišemo prema preporukama, vodimo računa o ishrani, fizičkoj aktivnosti, snu i mentalnom zdravlju i da smanjimo štetne navike poput pušenja. Optimista sam jer vidim da raste svest o pravilnoj upotrebi antibiotika i pozivam građane da iskoriste sve dostupne preventivne programe.“
Dr Mladen Maksić
„Kada je zdravlje u pitanju, najvažnije je uspostaviti ravnotežu između posla i odmora, obaveza i sna, jer bez toga ni najbolji lekovi ne mogu da rade svoj posao.
Pacijentima bih poručio da ne čekaju da ih organizam pošalje kod lekara po hitnom postupku, već da dolaze preventivno, a terapiju da prepuste nama lekarima, a ne internet pretragama.
U Novoj 2026. godini sebi sam obećao manje preskakanja obroka, više sna i bar malo manje stresa, makar onog koji nije neizbežan.“
Budimo pažljivi prema sebi
Kada se svi ovi glasovi saberu, ostaje osećaj bliskosti. Jer iza titula, specijalizacija i godina iskustva stoje ljudi koji, baš kao i svi mi, pokušavaju da pronađu ravnotežu. Da se sete da uspore. Da odu na pregled na vreme. Da spavaju malo duže. Da ne preskoče obrok. Da se manje brinu o onome što ne mogu da kontrolišu, a više o onome što mogu.
Ovaj tekst nije podsetnik da budemo savršeni, već da budemo pažljiviji prema sebi. Da zdravlje ne ostavljamo za „posle praznika“, „sledeći mesec“ ili „kada prođe gužva“. Jer gužva, znamo svi, retko kada prođe.
Hvala našim lekarima saradnicima što su tokom cele godine bili uz eKliniku ne samo kao stručnjaci, već i kao ljudi koji dele svoje iskustvo, znanje i odgovornost. Hvala i vama, dragi čitaoci, što nas pratite, verujete nam i birate da o zdravlju razmišljate na vreme. Zajedno, korak po korak, učimo da zdravlje nije nešto što se podrazumeva, već nešto što se čuva svakog dana.
(eKlinika.rs)
Povezane vesti
Kupanje ne pomaže - neprijatan miris nekada je jedini simptom bolesti
Uporno crvenilo, sporo zarastanje rana, koje promene na koži ukazuju na dublje zdravstvene probleme
Nema leka, ali može da se živi sa njim, kažu lekari i upozoravaju na neistine koje koče lečenje dijabetesa
Masna jetra je moguća i kod osoba koje nisu gojazne, dobro je da porodicu leči jedan lekar, kaže dr Niktin
eKlinika zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
