Stres je neizbežan deo savremenog života, ali sve više istraživanja pokazuje da njegovo hronično prisustvo može ozbiljno da naruši zdravlje – i to ne samo mentalno. Iako ga ne možemo izmeriti kao krvni pritisak ili nivo holesterola, dugotrajan stres može u tišini oštetiti krvne sudove i povećati rizik od moždanog udara, posebno ishemijskog, a ređe i hemoragijskog.
Zašto je stres opasan?
Stres sam po sebi možda nije direktan uzrok moždanog udara, ali snažno utiče na faktore rizika poput: visokog krvni pritiska, zapaljenja u telu, loših navika u ishrani i životnom stilu.
– Nemamo uređaj koji meri stres kao što imamo za pritisak, ali vidimo jasnu vezu između hroničnog stresa i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara – kaže dr Kertis Beneš, direktor Centra za moždani udar Medicinskog centra UR.
Šta se dešava u telu kada smo pod stresom?
Kada smo pod stresom, telo luči hormone poput adrenalina i kortizola. U malim dozama, oni su korisni – pomažu da brzo reagujemo u opasnosti. Ali ako su stalno povišeni, mogu:
- povećati krvni pritisak
- povisiti nivo šećera u krvi
- dovesti do upala u organizmu
- podstaći stvaranje krvnih ugrušaka
Sve to zajedno povećava rizik od oštećenja krvnih sudova i moždanog udara.
Može li traumatičan događaj da izazove moždani udar?
Ekstreman stres – poput doživljene saobraćajne nesreće, nasilja ili prirodne katastrofe – može, naročito kod osoba sa visokim pritiskom i slabim krvnim sudovima, da izazove hemoragijski udar (krvarenje u mozgu). Ovakve reakcije su češće kod srčanih problema, ali nisu isključene ni kod moždanih udara.
Koje osobe su najugroženije?
Ljudi koji žive u lošim socioekonomskim uslovima često su izloženi višestrukim stresorima: nesigurni prihodi, neadekvatni uslovi stanovanja, otežan pristup zdravstvenoj zaštiti. To stvara hronični stres koji vremenom ugrožava zdravlje.
– Nekome ko ne razmišlja o ceni jaja, ta briga ne deluje značajno. Ali osobi sa ograničenim budžetom, to može biti svakodnevni izvor stresa – kaže dr Beneš.
Kako stres menja naše navike?
Pod uticajem stresa, često pribegavamo navikama koje dodatno povećavaju rizik:
- loša ishrana
- nedostatak fizičke aktivnosti
- pušenje i konzumacija alkohola
- loš san
- preskakanje terapije
- izbegavanje lekara
Sve ovo doprinosi razvoju bolesti koje su direktno povezane sa moždanim udarom – hipertenzija, dijabetes, povišen holesterol.
Da li upravljanje stresom može da pomogne u prevenciji?
Da – iako stres nije zvanično naveden kao faktor rizika u kliničkim vodičima, njegovo smanjenje se smatra ključnim za zdravlje srca i krvnih sudova.
Dr Beneš predlaže jednostavne, ali delotvorne korake:
- Radite ono što vas opušta – čitanje, baštovanstvo, druženje s porodicom.
- Probajte tehnike relaksacije ako vam prijaju.
- Razgovarajte s lekarom ili psihologom ako osećate da ne možete sami da izađete na kraj sa stresom.
Male navike, velika razlika
Ne možete kontrolisati sve što vam se dešava, ali možete upravljati malim odlukama svakog dana koje čuvaju vaše zdravlje – šetnja, dobar san, iskren razgovor sa nekim kome verujete. Upravljanje stresom nije luksuz – to je neophodan deo brige o zdravlju srca, mozga i celokupnog organizma.
Naučite znake upozorenja na moždani udar: FAST vodič
Bez obzira na nivo stresa, važno je da prepoznate simptome moždanog udara na vreme. Koristite skraćenicu FAST:
F – Face (Lice): da li je jedna strana lica spuštena?
A – Arms (Ruke): može li osoba da podigne obe ruke?
S – Speech (Govor): da li je govor nerazgovetan ili čudan?
T – Time (Vreme): vreme je da odmah pozovete 194!
