Ovo je prelomna tačka za muško srce: Rizik od srčanih bolesti počinje da raste već oko 35. godine

Većina muškaraca o zdravlju srca počinje ozbiljno da razmišlja tek posle četrdesete. Međutim, novo dugogodišnje istraživanje pokazuje da se ključni zaokret dešava mnogo ranije, neprimetno i bez jasnih simptoma, već sredinom tridesetih godina.

Prema studiji koju je predvodio Northwestern University, rizik od kardiovaskularnih bolesti kod muškaraca počinje naglo da raste oko 35. godine, znatno ranije nego kod žena. Ova razlika nije mala niti prolazna, već se vremenom samo produbljuje.

Muškarci ulaze u zonu rizika godinama pre žena

Istraživači su otkrili da muškarci dostižu prag od 5 odsto rizika za kardiovaskularne bolesti u proseku čak sedam godina ranije nego žene. Ključni razlog za ovu razliku je koronarna bolest srca, odnosno suženje krvnih sudova koji hrane srce, što je i glavni uzrok srčanog udara.

Do ranih tridesetih godina rizik je kod muškaraca i žena gotovo isti. Međutim, oko 35. godine kriva se naglo razdvaja. Kod muškaraca rizik počinje ubrzano da raste i ostaje viši tokom čitave srednje životne dobi.

Zašto razlika i dalje postoji

Istraživače je posebno iznenadilo to što tradicionalni faktori rizika ne objašnjavaju u potpunosti ovu razliku. Pušenje, povišen krvni pritisak, dijabetes, povišen holesterol, telesna težina i fizička neaktivnost objašnjavaju samo deo problema.

Drugim rečima, čak i kada se uzmu u obzir poznati faktori, muškarci i dalje razvijaju srčane bolesti ranije nego žene. To ukazuje na postojanje dodatnih bioloških, hormonalnih, ali i društvenih i psihosocijalnih uticaja koji još nisu u potpunosti razjašnjeni.

Studija koja je pratila ljude više od tri decenije

Rezultati dolaze iz poznate studije CARDIA, u kojoj je praćeno više od 5.100 ispitanika od mladog odraslog doba. U istraživanje su uključeni zdravi muškarci i žene starosti od 18 do 30 godina počevši sredinom osamdesetih, a praćeni su sve do 2020. godine.

Upravo zato su istraživači mogli precizno da utvrde trenutak kada se rizik od kardiovaskularnih bolesti prvi put razdvaja između polova. Muškarci su dostigli 5 odsto ukupnog kardiovaskularnog rizika oko 50. godine, dok se kod žena to dogodilo tek oko 57. godine.

Najveći deo razlike potiče od koronarne bolesti srca. Muškarci su dostigli 2 odsto učestalosti ove bolesti više od deset godina ranije nego žene. Kod moždanog udara razlike gotovo da nije bilo, dok su se razlike u srčanoj slabosti javljale tek kasnije u životu.

Zašto je 35. godina alarm koji ne treba ignorisati

Jedan od najvažnijih zaključaka studije jeste upravo uzrast u kojem rizik počinje da raste. Oko 35. godine predstavlja tihu prelomnu tačku za muško srce.

Problem je u tome što se većina preventivnih pregleda i skrining programa fokusira na osobe starije od 40 godina. To znači da se dragoceno vreme za rano otkrivanje i prevenciju često propušta.

Stručnjaci ističu da se srčane bolesti razvijaju decenijama i da se prvi znaci oštećenja mogu uočiti još u mladom odraslom dobu, mnogo pre nego što se pojave simptomi.

Mladi muškarci ređe idu na preventivne preglede

Još jedan važan faktor je ponašanje. Mladi muškarci znatno ređe posećuju lekare u preventivne svrhe. U uzrastu od 18 do 44 godine, žene su više od četiri puta češće idu na redovne kontrole, uglavnom zbog ginekoloških i trudnoćom povezanih pregleda.

Zbog toga se kod muškaraca faktori rizika često otkrivaju kasno, tek kada su već doveli do ozbiljnih promena na krvnim sudovima i srcu.

Mladi muškarci u Srbiji

U Srbiji su bolesti srca i krvnih sudova i dalje vodeći uzrok smrti, sa više od 50 000 preminulih godišnje od ovih oboljenja, i ta se brojka godinama ne poboljšava. Osim toga, kardiolozi u Srbiji upozoravaju da se kod sve većeg broja mladih ljudi pojavljaju ozbiljni srčani problemi, pa se srčani udar i drugi kardiovaskularni događaji više ne smatraju isključivo bolestima starijih. Iako nema preciznih zvaničnih brojki za učestalost srčanih bolesti kod mlađih muškaraca, lekari beleže značajan porast hospitalizacija i komplikacija među mladima, što se pripisuje faktoraima rizika kao što su nezdrav stil života, gojaznost, pušenje i neredovni pregledi.

Poruka istraživanja je jasna

Srčane bolesti su i dalje vodeći uzrok smrti i kod muškaraca i kod žena. Razlika je u tome što kod muškaraca problem počinje ranije, tiše i neprimetnije.

Poruka naučnika je jasna: prevencija ne treba da čeka četrdesetu. Razgovor o zdravlju srca, merenje krvnog pritiska, provera masnoća i šećera u krvi trebalo bi da počnu ranije, naročito kod muškaraca.

Jer kada je u pitanju srce, ono što se propusti u tridesetim, često se skupo plaća kasnije.

(eKlinika.rs)