Živimo i mislimo da smo zdravi, a preti nam infarkt, zašto je bitno da reagujemo i na blagu nelagodnost, umor

Nema ishemija miokarda definiše se kao dokazana ishemija, to jest smanjen dotok krvi u srčani mišić, ali bez simptoma angine pektoris ili ekvivalenata angine pektoris. Kod ovih pacijenata postoji bolest koronarnih arterija, ali nema jasnih simptoma kao što su mučnina, preznojavanje ili nedostatak daha. Pacijent ne zna da ima bolest, živi i misli da je zdrav, iako može da dođe do poremećaja srčanog ritma, infarkta miokarda ili iznenadne srčane smrti.

Bez bola ili nelagodnosti u grudima

Nema ishemija miokarda je opasno stanje koje nastaje kada dođe do koronarne bolesti srca, ali bez bilo kakvih simptoma. U nekim situacijama možemo da smatramo da smo sasvim zdravi, sve dok, nažalost, ne dođe do srčanog udara.

- Kod neme ishemije miokarda možemo da imamo velika suženja u koronarnim arterijama bez tipičnih simptoma kao što su bol ili nelagodnost u grudima,kratak dah ili smanjena izdržljivost - objašnjava kardiolog dr Sahil Agrawal.

Ova bolest se razvija kao i drugi oblici srčanih oboljenja, ali bez očiglednih simptoma.

- Suženja u koronarnim arterijama posledica su nakupljanja plaka ili naslaga holesterola, zbog čega srce ne dobija dovoljne količine krvi - navodi dr Agrawal. Smatra se da je u 95 odsto slučajeva ateroskleroza odgovorna za ovaj smanjen protok krvi kroz arterije, dok se u 5 odsto slučajeva radi o anomalijama krvnih sudova srca.

Zašto nema simptoma?

U ovakvoj situaciji srce nastoji da radi brže kako bi nadoknadilo smanjen protok krvi. Srce takođe može da se prilagodi smanjenom protoku razvijanjem novih krvnih puteva, koji se nazivaju kolateralna cirkulacija.

Srce radi jače i prilagođava se, a u isto vreme se na ovaj način prikrivaju i znaci upozorenja koji bi nas uputili na neku nepravilnost.

- Simptomi se možda neće razviti ako suženja u koronarnim arterijama nisu dovoljno ozbiljna. Moguće je da imamo neke suptilne znake upozorenja, kao što su blaga nelagodnost ili umor, a da ih pripišemo svakodnevnom stresu - kaže dr Agrawal.

Ko je u riziku od neme ishemije miokarda?

Lekari napominju da postoji nekoliko faktora rizika koji mogu da povećaju mogućnost nastanka neme ishemije, a to su:

• Visok krvni pritisak: Ovo stanje opterećuje srce i oštećuje arterije.
• Visok holesterol: Povećava nakupljanje plaka u arterijama.
• Dijabetes: Oštećuje krvne sudove i povećava rizik od srčanih bolesti.
• Pušenje: Oštećuje krvne sudove i smanjuje nivo kiseonika u krvi.
• Gojaznost: Prekomerna telesna težina opterećuje srce i doprinosi visokom pritisku i dijabetesu.
• Nedostatak fizičke aktivnosti: Sedeći način života slabi srce i može da dovede do loše cirkulacije.
• Porodična istorija: Genetski faktori mogu da povećaju rizik.
• Starost i pol: Muškarci stariji od 45 godina i žene starije od 55 godina imaju veći rizik.

Kako tiha srčana bolest dovodi do iznenadnih srčanih udara?

- Srčani udar se javlja kada plak postane nestabilan, pukne i ispusti svoj masni sadržaj u arteriju. Sve ovo pokreće stvaranje krvnog ugruška, koji smanjuje dotok krvi do srčanog mišića i izaziva srčani udar - objašnjava dr Agrawal.

Problem je što tiha srčana bolest često ostaje neotkrivena, zbog čega ne nastojimo da promenimo način života ili počnemo da uzimamo lekove koji mogu da nas zaštite.

Kako da otkrijemo nemu ishemiju miokarda?

Pošto nema ishemija nije praćena simptomima, veoma su važni periodični rutinski zdravstveni pregledi. Tiha ishemija miokarda može da se otkrije različitim neinvazivnim testovima, kaže dr Agrawal.

Nema ishemija se objektivno dokazuje najčešće neinvazivnim dijagnostičkim testovima: testom fizičkog opterećenja, Holter EKG-om, scintigrafijom (SPECT/PET), stres EHO testom ili farmakološkim stres EHO testom, ili u određenim slučajevima multidetektorskom CT koronarografijom ili selektivnom koronarografijom.

Savet je da u dogovoru sa lekarom, i kada smo zdravi, redovno proveravamo vrednosti krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi.

Značaj zdravih navika

Bolesti srca su vodeći uzrok smrtnosti u svim zemljama sveta. Bitno je da i kada se osećamo zdravo sledimo zdrave životne navike, smatra dr Agrawal. On savetuje da prestanemo da pušimo, jer je pušenje jedan od najvećih faktora rizika za srčane bolesti. Bitna je uravnotežena ishrana. Savet je da jedemo integralne žitarice, nemasne proteine, voće, povrće i zdrave masti. Mediteranska i DASH dijeta su dobre opcije.

Lekari preporučuju i redovno vežbanje, oko 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno. Važno je da održavamo zdravu telesnu težinu, jer gubitak 5 do 10 odsto telesne težine može poboljšati zdravlje srca. Nastojmo da kontrolišemo stres i ograničimo konzumaciju alkohola. U slučaju hipertenzije, dijabetesa i visokog holesterola, savet je da dolazimo na redovne preglede i da uzimamo terapiju prema uputstvu lekara.

Kada uvek da potražimo pomoć?

Čak i kada nemamo nikakvih upozoravajućih simptoma, redovni pregledi mogu da nam pomognu da otkrijemo moguće nepravilnosti ranije. Savet je da potražimo medicinsku pomoć ako primetimo čest umor ili nedostatak daha, vrtoglavicu ili osećaj nesvestice, neobjašnjivu mučninu ili probleme sa varenjem, kao i nelagodnost u vilici, vratu, leđima ili rukama. Lekari navode da ovi znaci ne moraju obavezno da budu simptomi srčanog udara, ali mogu da ukažu na skriveni srčani problem.

(eKlinika)