Hipertenzija je i dalje jedan od vodećih uzroka smrtnosti širom sveta, a podaci pokazuju da skoro polovina obolelih nije ni svesna svog stanja. Uspešnost lečenja ostaje nedovoljna, uprkos dostupnosti terapija i smernica.
Tokom 23. Evropskog kongresa interne medicine, koji se održao od 5. do 8. marta 2025. godine, poseban segment naučnog programa bio je posvećen hipertenziji u saradnji sa Evropskim društvom za hipertenziju (ESH). Pored diskusija o hipertenziji kod specifičnih grupa pacijenata, sesija je obuhvatila i najnovije smernice i podatke o globalnoj rasprostranjenosti ove bolesti.
Iako je veza između hipertenzije i smrtnosti dobro poznata, najnoviji podaci o njenoj učestalosti, dijagnostici i lečenju pokazuju da su dosadašnji napori u njenoj kontroli i dalje nedovoljni, istakao je prof. dr Dragan Lović, kardiolog član Naučnog saveta ESH. Govoreći na sesiji, dr Lović je ukazao na globalne trendove u upravljanju hipertenzijom.
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), hipertenziju ima 1,3 milijarde ljudi širom sveta. Zabrinjavajuće je da čak 46% obolelih nije ni svesno svoje bolesti, dok samo 42% dobije dijagnozu i započne terapiju. Još alarmantnije, samo 21% pacijenata koji se leče postiže adekvatnu kontrolu krvnog pritiska. Hipertenzija je i dalje jedan od vodećih uzroka smrtnosti u svetu, a njena učestalost kontinuirano raste bez značajnijih razlika među polovima.
Hipertenzija i niska efikasnost njenog lečenja
Iako postoje različite farmakološke opcije i kombinovane terapije, uspešnost lečenja hipertenzije ostaje nezadovoljavajuća. U Evropi, oko 78% pacijenata sa hipertenzijom prima terapiju, ali se ciljani krvni pritisak postiže u samo 49% slučajeva, pri čemu postoje značajne razlike među zemljama. Pored toga, postoje i neslaganja u izboru lekova koje najčešće prepisuju lekari opšte prakse i kardiolozi.
– Ovo je izuzetno složen problem. Multidisciplinarni pristup bi bio idealno rešenje za efikasnije upravljanje hipertenzijom, ali u praksi nailazimo na ključni izazov: lekari opšte prakse ne leče samo hipertenziju već i mnoge druge bolesti, što im otežava da budu u toku sa najnovijim smernicama i pravilno prilagođavaju terapiju pacijentima – rekao je Lović u intervjuu za Medscape Network platform. Uprkos ovim izazovima, naglasio je da su edukacija i kontinuirana obuka ključni za poboljšanje lečenja hipertenzije na globalnom nivou.
Jedan od glavnih razloga za nisku stopu kontrole krvnog pritiska jeste adherencija (koja predstavlja meru u kojoj se pacijent drži uputstava datih za propisane terapije). Nije slučajno što savremene kliničke smernice posvećuju posebne odeljke problemima adherencije, uz preporuke kako ih ublažiti. Što više lekova pacijent mora da uzima, manja je verovatnoća da će ih redovno koristiti. Individualizovani pristup lečenju, prilagođen potrebama pacijenta, može značajno poboljšati ishode terapije.
Hipertenzija – uloga smernica u lečenju
Kliničke smernice su osnovni alat za lekare u lečenju hipertenzije. Na kongresu su predstavljene najnovije ESH smernice iz 2023. godine, kao i njihov sažetak u vidu kliničkih preporuka za 2024. godinu.
Ovaj deo programa vodio je dr Tomas Veber, zamenik direktora Odeljenja za kardiologiju u bolnici Klinikum Wels-Grieskirchen u Austriji, aktuelni predsednik ESH i koautor ovih smernica. Veber je uporedio ključne razlike između ESH smernica iz 2023. i novih ESC preporuka iz 2024. godine.
Jedno od ključnih pitanja bila je metodologija merenja krvnog pritiska. ESH preporučuje elektronske merače krvnog pritiska za nadlakticu, kako u ordinaciji tako i kod kuće, dok ne podržava uređaje bez manžetne zbog nedovoljnih dokaza o njihovoj pouzdanosti.
U pogledu merenja krvnog pritiska u ordinaciji, nije bilo većih promena – smernice i dalje insistiraju da se dijagnoza hipertenzije postavlja na osnovu merenja u ambulanti, jer su trenutne naučne studije zasnovane na toj metodologiji.
– To, međutim, ne umanjuje značaj kućnih merenja, koja mogu pružiti dodatne važne informacije o stanju pacijenta – istakao je Veber.
Prag za dijagnozu hipertenzije
Stručnjaci su naglasili da je odnos između kardiovaskularnog rizika i krvnog pritiska kontinuiran i da ne postoji oštra granica iznad koje rizik naglo raste. Ipak, iz praktičnih razloga, potrebno je definisati prag za dijagnozu hipertenzije. I ESH i ESC su zadržali trenutni prag hipertenzije na 140/90 mmHg.
Ispod ovog praga, ESH definiše tri kategorije krvnog pritiska: optimalan, normalan i normalno-visok. Nasuprot tome, ESC je pojednostavio klasifikaciju na samo dve grupe – „nepovišen“ i „povišen“ krvni pritisak, pri čemu koncept „optimalnog“ krvnog pritiska više ne postoji. Prema ovom novom modelu, samo 16% populacije bi bilo svrstano u kategoriju „nepovišenog“ krvnog pritiska.
Kada započeti terapiju?
Kod pacijenata sa hipertenzijom (≥140/90 mmHg), terapija je obično neophodna. Međutim, kod osoba sa veoma niskim kardiovaskularnim rizikom, početna strategija može se bazirati na promenama načina života pre nego što se posegne za lekovima. Kod pacijenata koji ne ispunjavaju klasične kriterijume za hipertenziju, odluka o uvođenju terapije zavisi od individualne procene lekara.
Kada su u pitanju ciljne vrednosti krvnog pritiska, i ESH i ESC smernice preporučuju sistolni pritisak između 120 i 129 mmHg.
Smernice nude preporuke za farmakološko i nefarmakološko lečenje, ali postavlja se pitanje njihove efikasnosti, s obzirom na i dalje niske stope kontrole krvnog pritiska.
– Smernice su samo jedan deo slagalice i predstavljaju mali deo rešenja. Njihova primena je ključna kako bismo držali korak sa naučnim napretkom, ali uspeh lečenja zavisi i od saradnje sa ključnim akterima, posebno sa lekarima opšte prakse – rekao je Veber.
Veber je istakao da se upravljanje hroničnim bolestima, poput hipertenzije, značajno razlikuje od lečenja akutnih stanja i da je potrebno uzeti u obzir više faktora kako bi terapija bila uspešna.
Stručnjaci su zaključili da su edukacija lekara, personalizovan pristup pacijentima i pridržavanje terapijskog režima koji je propisao lekar, ključni faktori za poboljšanje kontrole hipertenzije u budućnosti.
Mislim da preterujete s hipertenzijom, cilj je navući pacijente na što više vrsta tableta.