Pritisak koji „skače“ na 200, jak umor, osećaj iscrpljenosti, glavobolja, bili su neki od razloga koji su primorali pacijente da u poslednje vreme zatraže hitnu medicinsku pomoć. Stručnjaci kažu da postoji mnogo faktora koji naglo mogu da podignu krvni pritisak, ali na kraju se sve uglavnom svodi na slabu kontrolu hipertenzije. Pretpostavlja se da skok krvnog pritiska može da bude i posledica naglih promena vremena i jakih temperaturnih oscilacija, zimskog načina ishrane sa dosta soli, masnoća i ugljenih hidrata, manjka fizičke aktivnosti, jakog stresa.
Nikako ne uzimati lekove na „svoju ruku“
Hipertenzivna kriza, to jest, nagli skok krvnog pritiska, jedna je od najtežih komplikacija arterijske hipertenzije. Ovo stanje zahteva hitno lečenje, kako ne bi došlo do oštećenja vitalnih organa, srca, bubrega, mozga ili oka. Doktori opominju da su ordinacije pune pacijenata koji, pošto uz terapiju regulišu krvni pritisak, prestanu da uzimaju lekove. U ovakvim okolnostima moguće su i teške komplikacije.
– U slučaju da je gornji krvni pritisak veći od 200, moramo da pozovemo hitnu pomoć. Ukoliko primetimo veće vrednosti arterijskog pritiska od uobičajenih, savetuje se mirovanje i odmor. Ukoliko su vrednosti gornjeg pritiska izuzetno visoke, iznad 200, potrebno je potražiti stručnu pomoć, a ne samoinicijativno uzimati lekove, pogotovu kada je reč o hroničnim pacijentima koji već imaju oštećenja srca, bubrega i drugih organa. Naglo obaranje krvnog pritiska može da bude izuzetno kontraproduktivno, jer je važno da znamo koliko i kada treba sniziti pritisak – kaže za portal eKlinika internista – kardiolog prof. dr Dragan Lović.
Kako merimo krvni pritisak?
Prof. Lović smatra da nagle temperaturne oscilacije mogu da budu jedan od razloga skoka arterijskog pritiska, čak i kod pacijenata koji uzimaju redovno propisanu terapiju.
– Imali smo temperature vazduha od 10 do 15 stepeni, pa oko nule, ili ispod nule. Pitanje je i kako pacijenti kontrolišu krvni pritisak. Dešava se da primete neki simptom i onda mere krvni pritisak i po 10 puta dnevno, i tako autosugestijom podižu vrednosti. Bitno je da na ispravan način merimo krvni pritisak. Potrebna je priprema za merenje pritiska kako bi se izbegli faktori koji mogu trenutno uticati na povećanje krvnog pritiska. Nije preporučljivo 20 do 30 minuta pre kućnog merenja bavljenje fizičkom aktivnošću, ne bi trebalo da se puši, pije kafa, alkohol, niti uzima hrana – objašnjava prof. dr Lović.
Veliki stres za organizam i krvne sudove
Doktor još jednom ističe da u ovim okolnostima naglog skoka pritiska nikako ne treba uzimati samoinicijativno lekove, niti naglo obarati krvni pritisak.
– Naglo smanjenje na vrednosti ispod 140 je kontraproduktivno i veliki stres za organizam i krvne sudove. Potrebno je stručno praćenje ovih pacijenata. Bitan element je i način ishrane i fizička aktivnost. Naša zimska tradicionalna ishrana sa dosta soli i masnoća sadrži sve činioce koji mogu podići krvni pritisak. Kada se uz sve to doda i nepostojanje fizičke aktivnosti, mogući su problemi. Ne možemo možda lako menjati način ishrane koji se kod nas praktikuje vekovima, ali možemo biti umereni – naglašava prof. dr Dragan Lović.
Lekari preciziraju da su optimalne vrednosti krvnog pritiska 120/80 mmHg. Hipertenzija ili povišen arterijski krvni pritisak, prema evropskim preporukama iz 2018. godine, su vrednost pritiska više od 140/90mmHg . Što je pritisak veći, veći je i rizik od kardiovaskularnih komplikacija.
