Bez obzira na to da li imamo visok krvni pritisak ili želimo da ga sprečimo, fizička aktivnost može mnogo da pomogne i za to nikada nije kasno. Postoji mnogo načina za vežbanje, ali to ne znači da moram da idemo u teretanu.
Kako fizička aktivnost pomaže u snižavanju krvnog pritiska
Fizička aktivnost snižava krvni pritisak, čime srce i krvni sudovi ostaju u dobroj formi, a rizik od srčanih bolesti i moždanog udara se smanjuje. Ako imate visok krvni pritisak, vaš lekar ili medicinska sestra će verovatno predložiti da pokušate da postanete aktivniji da biste ga snizili.
Fizička aktivnost ima i bezbroj drugih prednosti. Vežbanje jača kosti i poboljšava ravnotežu. Pokreće mišiće i zglobove što može pomoći da ostanemo aktivni i nezavisni u kasnijem životnom dobu. Daje više energije i podiže raspoloženje, pa čak i poboljšava kognitivne funkcije.
Da li je vežbanje bezbedno ako imate visok krvni pritisak
Za većinu ljudi, odgovor je da. Ako imamo visok krvni pritisak, trebalo bi da budemo aktivniji i da to za nas bude sasvim bezbedno. Ali da bismo bili sigurni, uvek je dobro da razgovaramo sa svojim lekarom pre nego što započnemo bilo kakvu novu fizičku aktivnost.
Fizička aktivnost izazvaće kratak porast krvnog pritiska. Za većinu ljudi, ovo nije razlog za brigu, jer kada se prestane sa aktivnošću, on se brzo vraća u normalu.
Ako nam je krvni pritisak relativno visok, lekar će ga možda sniziti lekovima pre nego što počnemo da vežbamo. Ako je veoma visok, treba izbegavati bilo koju novu aktivnost bez prethodnog razgovora sa lekarom.
Koja je najbolja vežba za visok krvni pritisak
Različite vrste vežbi i aktivnosti imaju različite efekte na naše telo. Ako imamo visok krvni pritisak, treba da se fokusiramo na aerobne aktivnosti jer će one najviše pomoći srcu i krvnim sudovima, ali da izbegavamo aktivnosti koje previše opterećuju srce.
Korisne vežbe – aerobne vežbe
Aerobne vežbe su repetitivni i ritmični pokreti koji pokreću srce, pluća, krvne sudove i mišiće. Koriste velike grupe mišića našeg tela, one na nogama, ramenima i rukama. Hodanje, trčanje, plivanje, ples i vrtlarenje, kao što je kopanje, sve su aerobne aktivnosti.
Vežbe koje treba izbegavati
Neki drugi oblici aktivnosti su manje korisni. Na primer, bilo koja vežba koja je veoma intenzivna u kratkim vremenskim periodima, kao što je sprint ili dizanje tegova. Vrlo brzo podižu krvni pritisak i previše opterećuju srce i krvne sudove.
Neki ekstremni sportovi kao što su ronjenje ili padobranstvo mogu biti opasni ako krvni pritisak nije pod kontrolom. Za ovakve sportove potrebno je lekarsko uverenje.
– Aktivnosti koje su dobre za krvni pritisak
- biciklizam
- brzo hodanje
- plivanje
- ples
- baštovanstvo
- tenis
- džoging
– Aktivnosti koje treba izbegavati (neophodan razgovor sa lekarom pre započinjanja bilo čega od navedenog)
- dizanje tegova
- skvoš
- padobranstvo
- sprint
- ronjenje (potrebna potvrda lekara)
Koliko treba da vežbamo
Preporučuje se da svaka odrasla osoba treba da bude umereno aktivna 30 minuta dnevno, pet puta nedeljno. Umerena aktivnost nas ugreje i zbog nje teže dišemo, ali bi ipak trebalo da možemo da pričamo bez dahtanja između reči.
Ako ideja o vežbanju nije za nas, veća aktivnost u svakodnevnom životu takođe može da bude veoma korisna.
Danas smo u životu mnogo manje aktivni nego što smo bili. Više nas radi u kancelariji, koristimo automobile i javni prevoz da bi se kretali, a u svojim domovima imamo mnogo uređaja koji štede snagu.
Ovih nekoliko jednostavnih koraka pomoći će nam da budemo aktivniji:
- hodajte više svaki dan i ne koristite automobil za kratka putovanja
- idite stepenicama umesto liftom ili pokretnim stepenicama
- izađite iz autobusa jednu stanicu ranije
- ako je moguće, vozite se biciklom ili peške idite do posla
- izvodite psa u duže šetnje
- prošetajte za vreme ručka
Vežbe na stolici za krvni pritisak
Ako imate problema sa pokretljivošću ili vam je teško da izađete i hodate, onda vežbe na stolici mogu biti odličan način da budete aktivni.
Ove vežbe izbegavaju neželjeno opterećenje na kukove, noge ili ruke, što ih čini idealnim za ljude sa artritisom ili osteoporozom, ili koji su imali operaciju leđa, kolena ili kuka. Pošto polako i postepeni podižu vašu kondiciju, pogodne su ako počinjete od samog početka.
Ove vežbe sastoje se iz niza istezanja, pokreta i aktivnosti koje povećavaju broj otkucaja srca i čine mišiće ruku i nogu jačim i fleksibilnijim. Mogu da pomognu da postanete pokretljiviji i stabilniji na nogama i da poboljšate svoje držanje. Vremenom mogu sniziti vaš krvni pritisak i pomoći vam da smršate ili održite zdravu težinu.
Saveti kako da postanete aktivniji
Nekim ljudima je teško da odvoje vreme da budu aktivni ili im je možda teško da ostanu aktivni 30 minuta odjednom. Važno je da se krećemo, toga treba da se držimo i da zapamtimo da čak i malo može mnogo da znači. Samo uradite ono što možete i koristite ove savete da biste počeli.
