Visok krvni pritisak ili hipertenzija poret toga što oštećuje mnoge organe, doprinosi razvijanju ateroskleroze (bolest arterija), pa predstavlja značajan faktor rizika za nastajanje infarkta srca, srčane slabosti, šloga, slabijeg vida i drugih bolesti. O tome koji krvni pritisak smatramo povišenim, zbog čega nam krvni pritisak „skače” i postoji li način da se spreči pojava visokog krvnog pritiska, pitali smo za portal eKlinika prof dr. Nebojšu Tasića, kardiologa, predsednika „HISPE” i pomoćnika direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”.
Šta je visok krvni pritisak i kako se definiše?
– Za ono što je većini stanovništva uglavnom poznato, visok krvni pritisak se danas definiše kao povećan gornji ili sistolni krvni pritisak preko 140 milimetara živinog stuba i/ili povišen donji ili dijastolni krvni pritisak preko 90. Naravno, ovo se odnosi na osobe bez pridruženih bolesti, kao što su dijabetes, bolesti bubrega i druge… Za određene bolesnike, možda su dijabetičari najbolji primer, potrebno je da krvni pritisak bude i niži, odnosno, kod njih se kao povišen krvni pritisak smatra kada je preko 130/80. Naravno, danas prema preporukama postoje različiti stepeni povišenog krvnog pritiska, ali zajedničko za sva ova povišenja jeste da visok krvni pritisak oštećuje brojne organe. Oštećuje srce, mozak i sve ostale organe koje krvni sudovi ishranjuju i zato je neophodno da se čak i takozvani gradus 1, odnosno nešto malo povišeni krvni pritisak iznad normale apsolutno leči. Upravo zato je veoma važno ne samo redovno meriti krvni pritisak, nego i nakon dijagnoze hipertenzije konsultovati se sa lekarom radi početka njegovog lečenja – kaže za portal eKlinika prof. dr Nebojša Tasić.
Koji su glavni uzroci pojave visokog krvnog pritiska?
Naš sagovornik kaže da pacijenti vole da znaju šta je uzrok povišenog krvnog pritiska. Zato bi trebalo da se kardiolozi koji se bave hipertenzijom potrude da objasne, šta je u toj patofiziologiji hipertenzije predominantno kod određenog bolesnika,što je veoma važno i za konkretno kreiranje terapije kod svakog bolesnika.
– Nažalost, najveći broj osoba ima takozvanu primarnu ili esencijalnu hipertenziju i to preko 95 odsto ljudi. To su osobe koje nemaju nijedan uzrok povišenog krvnog pritiska. Kod njih je povišen krvni pritisak posledica delovanja više različitih faktora. Da li je to uloga nadbubrežne žlezde, da li je to uloga retencije natrijuma i vode simpatičkog nervnog sistema ili zbog mnogih drugih razloga – patofiziološki mehanizmi kod ovih osoba su različiti i utiču na nastanak povišenog krvnog pritiska – kaže prof. Dr Tasić i dodaje:
– Kod onih 5 odsto osoba za koje tačno znamo uzrok povišenog krvnog pritiska on je najčešće posledica ili oboljenja bubrega, kako bubrežnih krvnih sudova, takozvana reno-vaskularna hipertenzija, ili samog bubrega i oštećenja bubrega, što je sekundarna hipertenzija. Postoje i mnogobrojna endokrinološka oboljenja kao što su Konov sindrom, feohromocitom i neka druga oboljenja koja dovode do povišenog krvnog pritiska. Lečenjem ovih oboljenja možemo da izlečimo povišen krvni pritisak i zato se takva hipertenzija naziva sekundarna hipertenzija.
Kako se manifestuju simptomi visokog krvnog pritiska?
Nažalost, hipertenzija kod ogromnog broja ljudi nema nikakve simptome. Naime, osobe mogu godinama, pa i decenijama imati povišen krvni pritisak, a da nemaju apsolutno nikakve simptome.
– Kod onih kod kojih se simptomi jave, to najčešće bude glavobolja i to uglavnom u formi potiljačne glavobolje. Zatim može doći do vrtoglavica, nesvestica, malaksalosti i zamora, ošamućenosti i mnogobrojnih drugih simptoma. Može se javiti i poremećaj vida, zamagljenje vida i to su najčešći simptomi zbog kojih osobe i mere krvni pritisak i onda vide da imaju povišeni. Nažalost, može se desiti da prva manifestacija hipertenzije bude hipertenzivna kriza sa vrlo kobnim posledicama kao što su šlog, infarkt, pa i naprasna srčana smrt. Zato je vrlo važno redovno meriti pritisak, čak i kada se dobro osećate. Ovo je rezlog zbog kog se povišen krvni pritisak, odnosno hipertenzija, danas i naziva „tihi ubica”, jer godinama oštećuje sve organe i skraćuje životni vek ljudi – upozorava dr Tasić.
Koji su pregledi potrebni za dijagnostiku visokog krvnog pritiska?
– Ranije se za dijagnostiku hipertenzije uglavnom koristilo merenje krvnog pritiska aparatom, najčešće u ordinaciji kod lekara, kako se to danas popularno zove offis ili kancelarijsko merenje krvnog pritiska. Međutim, poslednjih dvadesetak godina se zna da je za dijagnozu hipertenzije apsolutno neophodno uraditi dvadesetčetvoročasovni ambulatorni monitoring krvnog pritiska (AMKP), popularno kod našeg naroda poznat kao holter krvnog pritiska. On nam pokazuje kako se kreće krvni pritisak tokom dana i noći i verovatno je najmerodavniji u merenju krvnog pritiska, pogotovu zato što su kod različitih ljudi i različite vrednosti krvnog pritiska u merenjima u kancelariji ili u merenjima kod kuće. I u stvari, holter je taj koji nam dosta jasno pokazuju o kojoj se vrsti povišenog krvnog pritiska radi da bi se na najbolji način kreirala terapija za određenog bolesnika – objašnjava prof. Dr Nebojša Tasić.
Kako se leči visok krvni pritisak i koje se terapije primenjuju?
Naš sagovornik kaže da se sa lečenjem krvnog pritiska apsolutno počinje takozvanim nefarmakološkim merama.
– Popularno se to zove promena higijensko dijetetskog načina života, a misli se pre svega na promene u ishrani. Veliki broj ljudi na redukciju soli u ishrani reaguje padom krvnog pritiska. Takve osobe zovu se senzitivne. A ima i onih koji, bez obzira na unos, ne reaguju na promenu unosa soli u hrani. Danas se generalno preporučuje redukcija unosa soli, jer je ona vrlo važna za sniženje krvnog pritiska kod većine ljudi. Naravno i vrsta hrane, odnosno način ishrane od krucijalnog je značaja u lečenju povišenog krvnog pritiska. Ono što se danas često zanemaruje jeste redovna fizička aktivnost, koja ima veoma važnu ulogu u lečenju krvnog pristika – kaže prof. Dr Tasić i dodaje:
– Naravno, tu su i druge vrste nefarmakološke terapije kao što su antistres terapija, lečenje komorbiditeta, prestanak pušenja koji su vrlo važni u adekvatnoj regulaciji krvnog pritiska. S druge strane, tu su lekovi. U poslednjih dvadesetak godina, nije bilo velikih otkrića novih lekova, ali ako se postojeći lekovi koriste prema preporukama u odgovarajućim dozama i redovno piju, pokazalo se su da su više nego efikasni u lečenju povišenog krvnog pritiska.
Prof. dr Nebojša Tasić u Centru za hipertenziju, IKVB „Dedinje” Foto: V. St.
Kako visok krvni pritisak utiče na kvalitet života pojedinca?
– Osobe koje imaju simptome i ne osećaju se dobro, kao i kod svih bolesnih ljudi, kvalitet života je znatno lošiji. Gledano dugoročno, kao što smo već rekli da povišen krvni pritisak ne utiče samo na kvalitet, nego i na dužinu života, važno je objasniti da je nepohodna adekvatna regulacija krvnog pritiska tokom čitavog života. Znači, od mladosti, pa do starosti veoma je važno imati adekvatan krvni pritisak i zato je neophodno konsultovati se sa svojim lekarom – još jednom napominje prof. dr Nebojša Tasić.
Postoji li način na koji se može prevenirati visok krvni pritisak?
– Prevencija povišenog krvnog pritiska je sastavni deo prevencije svih kardiovaskularnih bolesti. Naime, danas se tačno zna koji su faktori koji najviše utiču na nastanak povišenog krvnog pritiska: tu je, pre svega, pušenje, zatim dislipidemija, fizička aktivnost, neadekvatna ishrana, stres, a delovanjem na ove faktore rizika od najranije mladosti definitivno se može sprečiti nastanak ili možda odložiti povišenje krvnog pritiska.
– Zna se da kod starijih osoba dolazi do povišenog krvnog pritiska zbog takozvane rigidnosti, odnosno smanjenja elastičnosti velikih krvnih sudova, ali to je posledica starenja. Međutim, tokom života se može desiti da krvni pritisak nastane i u ranim danima, ukoliko se ovi faktori rizika ne regulišu na vreme i adekvatno, odnosno ne uradi adekvatna prevencija kardiovaskularnih bolesti. Treba istaći da ta prevencija mora biti personalizovana. Znači, posebno se svi faktori rizika moraju regulisati za svaku osobu pojedinačno, mora biti multidisciplinarna i po potrebi treba da se uključe lekari različitih specijalnosti, ali i stručnjaci drugih profila – objašnjava prof. dr Tasić.
Koji su rizici i komplikacije ako se visok krvni pritisak ne leči?
Prof. dr Nebojša Tasić upozorava da ukoliko se ne leči krvni pritisak, dolazi do teškog oštećenja krvnih sudova u telu i samog srca.
– Oštećenje krvnih sudova koji hrane mozak mogu dovesti do šloga, oni koji hrane srce do infarkta, a naravno i oštećenja drugih krvnih sudova mogu ugroziti ostale organe. Generalno, veoma je važno da se krvni pritisak na vreme leči, jer utiče na rad svih drugih organa i, naravno, utiče na dužinu života. Kao što smo već istakli, ljudi koji nemaju simptome povišnog krvnog pritiska u takozvanim akutnim stanjima, hipertenzivnim krizama, može dovesti do naprasne srčane smrti, do teških invaliditeta, najčešće kroz različite forme šloga i infarkta – upozorava prof. dr Nebojša Tasić.
Dešava li se da neke osobe ne reaguju na terapiju i šta u tom slučaju preduzimate?
Nažalost, jedan broj osoba ne reaguje adekvatno na nefarmakološke i farmakološke mere u lečenju krvnog pritiska.
– Ukoliko zaista osoba promeni svoje navike, ostavi duvan, veše šeta, bolje se hrani, manje se nervira, s jedne strane, a s drudge strane, u određenoj dozi pije adekvatne lekove koje joj je preporučio lekar, šansa da dođe do neregulisanog pritiska je veoma, veoma niska. Međutim, postoje osobe sa takozvanom rezistentnom i one sa refraktornom hipertenzijom, gde preduzete mere terapije nisu adekvatne. Mi na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” imamo Centar za hipertenziju koji se posebno bavi ovakvim osobama. Kada utvrdimo da zaista sva terapija koja je primenjena nije dala željene rezultate, postoje takozvane invazivne metode za lečenje hipertenzije, kao što je renalna denervacija, koja se sa uspehom radi na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje – kaže za portal eKlinika prof. dr Nebojša Tasić.
Čime se bavi HISPA centar i zašto je važan za stanovnike Srbije?
Udruženje Centara za hipertenziju, prevenciju infarkta šloga „HISPA” u samom nazivu udruženja nosi reč hipertenzija. Hipertenzija stoji da označi prvi i najvažniji faktor rizika za infarkt i šlog. Broj ljudi obolelih od hipertenzije u Srbiji veoma je veliki. Naime, smatra se da skoro 50 odsto stanovnika naše zemlje, odnosno, svaka druga osoba ima povišen gornji ili donji ili oba krvna pritiska. U tom kontekstu je hipertenzija zaista jedna od najvećih pošasti ne samo u Srbiji, već u savremenom čovečanstvu. Udruženje HISPA bavi se redukcijom svih faktora rizika koji dovode do nastanka i umiranja od kardiovaskularnih i drugih bolesti. Ovi faktori rizika utiču i na druga oboljenja, kao što su onkološka oboljenja i naravno prva među njima je hipertenzija, ali ništa manje važni su i dislipidemija, šećerna bolest, fizička aktivnost, stres, ishrana, slip apnea i drugi faktori rizika koji su označeni kao glavni „krivci” za obolevanje i umiranje ljudi na planeti. Iz ovih razloga danas se sva ova oboljenja ne posmatraju kao posebna, već se izračunava takozvani kardiovaskularni rizik, a to je šansa da umrete od nekog od kardiovaskularnih oboljenja. Kada se taj kardiovaskularni rizik izračuna, pokaže nam koje su rizične ili visokorizične osobe koje zahtevaju lečenje takozvanimm HISPA programom. HISPA program je personalizovani program multidisciplinarne redukcije faktora rizika, upravo u cilju očuvanja zdravlja i produženja života – završava prof. dr Nebojša Tasić.
