Kuhinjska so neophodna je u malim količinama za pravilno funkcionisanje organizma, ali ne i pri svakom zalogaju, objašnjavaju stručnjaci. Industrijski obrađena hrana, namirnice koje se reklamiraju kao proizvodi sa manjom kalorijskom vrednošću često sadrže so kao dodatak. Na tržištu postoje različite vrste soli, pa nekada i nismo do kraja sigurni koji vrstu soli da odaberemo. Stručnjaci skreću pažnju da bi pojedine grupe hroničnih pacijenata mogle da koriste određene vrste soli tek uz odobrenje i pod nadzorom lekara.
Natrijum je esencijalni nutrijent
Prema svim statistikama unosimo veće količine soli od preporučenih. Deca kroz razne grickalice konzumiraju nekada i neprihvatljivo velike količine ovog začina. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, pet grama soli u toku dana, to jest jedna kafena kašičica, sasvim je dovoljna količina za zdrave odrasle osobe.
– So je jedinjenje koje je u malim količina neophodno za zdravlje. Uglavnom se sastoji od natrijuma hlorida. Natrijum je esencijalni nutrijent uključen u održavanje normalne ćelijske homeostaze i regulaciju ravnoteže tečnosti i elektrolita i krvnog pritiska, a hloridi imaju ključnu ulogu u regulaciji telesnih tečnosti, ravnoteži elektrolita, očuvanju pH neutralnosti. Iako se iz priloženog vidi da nam so jeste neophodna, većina osoba svakodnevno konzumira 3 do 4 puta više soli od preporučenih 5 grama soli dnevno – kaže za portal eKlinika doktor medicine i klinički nutricionista dr Olga Ličina.
Koliko je soli potrebno deci, trudnicama, kardiovaskularnim pacijentima?
Uobičajeno kuhinjska so sadrži 99 odsto natrijum hlorida (Na Cl). Jedan gram soli ima 0,4 grama natrijuma i 0,6 grama hlora. Stručnjaci kada govore o povezanosti unosa soli i zdravlja, uobičajeno misle na unos natrijuma. Jedna kafena kašičica soli ima oko 5 grama soli, odnosno oko 2,3 grama natrijuma. Deci, trudnicama, nekim hroničnim pacijentima, posebno bolesnicima koji se leče od visokog krvnog pritiska i bubrega savetuju se manje količine soli.
– Deci do 2. godine nije neophodno soliti hranu, a od 2. do 18. godine potrebno im je za ½ do 1/3 manje soli u odnosu na odrasle osobe, u zavisnosti od uzrasta i težine deteta. Većina mališana ipak konzumira veće količine soli, na primer preko grickalica. Trudnicama se preporučuje ½ dnevne doze, a bubrežnim i kardiovaskularnim bolesnicima ½ do 2/3 manje kuhinjske soli od preporučenih dnevnih doza, zavisno od dijagnoze i terapije – objašnjava dr Ličina.
Sagovornica portala eKlinika navodi da natrijum iz kuhinjske soli utiče na pravilno funkcionisanje mišića, nerava i održavanje balansa tečnosti u telu.
– Hloridi imaju ulogu u održavanju zapremine krvi, krvnog pritiska i pH telesnih tečnosti. Bubrezi su glavni regulatori nivoa natrijuma u telu. Previše natrijuma može da izazove porast krvnog pritiska, srčane, bubrežne i mnoge druge zdravstvene probleme – podseća nas dr Olga Ličina.
Šta se može desiti ako ne solimo jela?
Dr Ličina priča da je malo verovatno da će doći do ozbiljnog gubitka soli, iako ne solimo obroke, jer namirnice već same po sebi sadrže dovoljne količine soli.
– Ozbiljan gubitak soli može da se dogodi ako imamo akutni gastroenteritis koji izaziva povraćanje i dijareju, jako znojenje. Isti problem je moguć u stanjima intoksikacije vodom, zbog pijenja velikih količina vode. Ukoliko se izgubi previše soli, nivo tečnosti u krvi će pasti. Hiponatremija je stanje koje se javlja kada natrijum u krvi padne ispod normalnog opsega. U teškim slučajevima, nizak nivo natrijuma u telu može da izazove grčenje mišića, mučninu, povraćanje i vrtoglavice. Na kraju, u najtežim slučajevima, nedostatak soli može dovesti do šoka, kome i smrti – navodi dr Ličina.
Skrivena so
I pored svega malo je verovatno da zbog manjka soli u ishrani dođe do ozbiljnijih zdravstvenih problema, jer je kuhinjska so, sastojak mnogih proizvoda za koje mislimo da ne sadrže so. Kuhinjska so je i neophodni konzervans. Pitali samo dr Ličinu da li skrivenih soli ima i u šumećim tabletama i nekim mineralnim vodama. Da li je tačno da je potrebno da vodimo računa i o količinama sode bikarbone i praška za pecivo, jer i u njima ima natrijuma?
Dr Ličina objašnjava da soda bikarbona jeste isto so natrijuma, ali i dodaje da se ona obično u svakodnevnoj ishrani koristi u jako malim količinama.
– Na oprezu bi trebalo da budu osobe koje imaju visok krvni pritisak i nizak nivo kalijuma u krvi, jer natrijum bikarbonat može da smanji nivo kalijuma u krvi. Bitno je da znamo da svaka namirnica prirodno sadrži izvesnu količinu soli. Kardiovaskularnim i bubrežnim bolesnicima savetujem da izbegavaju sušena mesa, konzerviranu hranu, mesne prerađevine zbog velike količine soli – kaže dr Ličina.
I sportski napici su bitni izvori soli
Gotovi pekarski proizvodi, hrana koju konzumiramo u restoranima često sadrži i nepotrebnu so. Analiza Instituta za javno zdravlje Vojvodine iz Novog Sada pokazala je da većina proizvoda koje svakodnevno konzumiramo ima više nego dovoljne količine soli na 100 grama gotovog proizvoda. Prema ovoj analizi, 100 grama hleba ima 1,2 – 1,4 grama soli, kroasan sa viršlom na 100 grama 1.8 do 2.0 grama soli, 100 grama hamburgera sadrži 2 do 2.8 grama soli.
Kuhinjska so je u velikim količinama sastojak gotovih jela, instant supi, kečapa i soseva. Savet je da pri izboru namirnica čitamo deklaracije, jer je prema Pravilniku o reklamiranju i deklarisanju proizvoda so osnov svake nutritivne tabele, navodi doktorka.
– Mnogi sportski napici su takođe izvori soli. Ovog minerala ima i u vodi sa elektrolitima koje se često reklamiraju kao proizvodi za mršavljenje. Vode sa elektrolitima koriste se posle fizičke aktivnosti kao nadoknada vode i elektrolita, bolje je ipak da u svakodnevnoj upotrebi odaberemo običnu vodu – kaže dr Olga Ličina.
Morska so
Zamolili smo dr Ličinu da nam obasjani i da li morska so može da bude dobra alternativa kuhinjskoj jodiranoj soli?
– Morska so se sakuplja isparavanjem morske vode. Generalno, manje se obrađuje od kuhinjske soli i može da sadrži tragove minerala. Uglavnom ima više joda. Najbolje je da se koristiti na kraju kuvanja, jer pruža dobar kontrast jelu. Koristiti se umesto kuhinjske soli za zdravlje štitaste žlezde, ali osobe koje već imaju neki problem sa štitastom ne bi trebalo da je konzumiraju pogotovu ne bez konsultacije sa endokrinologom. Za kardiovaskularne i bubrežne bolesnike važi isto pravilo kao i kod kuhinjske soli – kaže dr Ličina.
Kalijumova so
Kalijumova so sa niskim sadržajem natrijuma i povećanim sadržajem kalijuma, obično sadrži pola natrijum hlorida polovinu kalijum hlorida i dodatno je često jodirana.
– Upotrebom kalijumove soli možete smanjiti dnevni unos natrijuma. Kalijum pomaže radu svih mišića uključujući i srčani. Osobama sa visokim krvim pritiskom ne savetuje se veći unos od 2.5 do 3 grama dnevno. Na oprezu bi trebalo da budu bubrežni bolesnici, pacijenti koji koriste diuretike koje „štede kalijum“. Previše kalijuma može da dovede do neuromišićnih poremećaja i zastoja srca. Zato uvek proverite nivo kalijuma u krvi ako imate hronične bolesti – naglašava dr Ličina.
Stručnjaci skreću pažnju da se kalijumova so može koristiti kod određenih vrsta oboljenja ali uz strogu lekarsku kontrolu. Ovu vrstu soli potrebno je da izbegavaju pacijenti sa hroničnim oštećenjem bubrega.
Himalajska so
Pored kalijumove, pažnju nam često pleni i himalajska so, koja je prirodno ružičaste boje.
– Ova so se kopa u blizini Himalaja u Pakistanu. Mnoge osobe tvrde da zbog bogatstva minerala ima zdravstvenih prednosti. Međutim, za ovu tvrdnju je malo dokaza. Himalajska so sadrži više kalcijuma, kalijuma, magnezijuma i gvožđa. Svi navedeni minerali su zastupljeni u malim količinama, pa nije sigurno da ova so ima nutritivnu prednost u odnosu na ostale vrste soli. Možete je koristiti kao i običnu so kada kuvate. Ako želite da izbegnete aditive u običnoj kuhinjskoj soli, himalajska so je odlična prirodna alternativa – smatra dr Ličina.
Celerova so
Celerova so je dobra alternativa kuhinjskoj soli, sadrži 50 do 60 odsto manje soli jer se sastoji od semena celera i obične morske soli, objašnjava dr Ličina.
– Mana je što je moguće da se promeni ukus hrane zbog celera, ova vrsta soli najbolje se slaže sa jelima od mesa – objašnjava dr Olga Ličina.
