Erektilna disfunkcija može da bude prvi znak razvoja 3 hronične bolesti

Erektilna disfunkcija (ED) ili impotencija je višeslojni poremećaj, trajna ili povremena nemogućnost postizanja i održavanja erekcije dovoljne za zadovoljavajući seksualni odnos. Ovo je veoma čest poremećaj koji pogađa muškarce svih uzrasta, a često je pokazatelj ozbiljnijih zdravstvenih problema. Psihološke i emocionalne posledice erektilne disfunkcije mogu da budu duboke i ne pogađaju samo muškarca, već i njegove partnere. Lečenje je moguće i obično obuhvata promenu životnih navika, psihoterapiju ili terapiju lekovima.

Kada je u pitanju erektilna disfunkcija muškarci imaju brojna pitanja

Opuštenost, osećaj sigurnosti i polna uzbuđenost ključni su za urednu seksualnu funkciju. Povremene poteškoće sa erekcijom su normalne i mogu da se jave kada je osoba nervozna, anksiozna, frustrirana ili iscrpljena. Alkohol i druge psihoaktivne supstance takođe mogu negativno da utiču na erekciju. Povremene poteškoće sa postizanjem erekcije nisu neuobičajene, ali simptomi kod impotencije su trajni i s vremenom mogu da se pogoršavaju.

Preporučujemo

Kada je u pitanju erektilna disfunkcija muškarci imaju brojna pitanja. Možda nisu uvek spremni da ih postave kada „stvari dole ne funkcionišu” kako žele, ali - traže odgovore. Urolog dr Petar Bajić iz Cleveland Clinic izdvaja da muškarce najviše zanima:

- koliko je česta erektilna disfunkcija

- da li je erektilna disfunkcija normalan deo starenja

- da li je erektilna disfunkcija znak neke bolesti

- da li se javlja zbog nekih psihičkih problema....

Erektilna disfunkcija nije situacija „sve ili ništa“

Dr Bajić naglašava da je erektilna disfunkcija vrlo česta, jer većina muškaraca doživi ED u jednom ili drugom trenutku svog života.

- To je stanje koje pogađa mnogo muškaraca i može da se desi u bilo kom uzrastu iz različitih razloga. Imajte na umu i da erektilna disfunkcija nije situacija „sve ili ništa“. To je stanje koje postoji u spektru. Na primer,  erekcija koje su slabe ili kratkotrajne kvalifikuje se kao ED. U osnovi, ako vas muči nedostatak dovoljne krutosti, imate erektilnu disfunkciju - objašnjava dr Bajić.

Kada ga pacijenti pitaju da li je erektilna disfunkcija normalan deo starenja, dr Bajić odgovara da što su stariji, veća je verovatnoća da će iskusiti neki oblik erektilne disfunkcije. Procenjuje se da oko 40 odsto muškaraca u 40. godini života ima erektilnu disfunkciju. Taj broj se povećava na 70 procenata do 70. godine. Ali, svi problemi sa krutosti penisa često su posledica drugih zdravstvenih problema koji mogu da utiču na erekciju.

- To je više faktor drugih stanja koja uzrokuju erektilnu disfunkciju nego samo starost. Postoji mnogo muškaraca u 70. i 80. godinama koji su u formi i zdravi i njihove erekcije su veoma zadovoljavajuće - podseća dr Bajić i dodaje da ako se problem ne prepozna i ne leči, može da dovede do anksioznosti, depresije, narušenog samopouzdanja i zategnutih partnerskih odnosa.

Koji su simptomi erektilne disfunkcije?

Erektilna disfunkcija definiše se kao nemogućnost postizanja i/ili održavanja erekcije dovoljne za zadovoljavajući polni odnos u trajanju od najmanje nekoliko meseci. Utiče na sposobnost postizanja i održavanja erekcije, u čemu važnu ulogu imaju emocije.

Simptomi erektilne disfunkcije su:

- mogućnost postizanja erekcije samo povremeno, uz ponavljajuće poteškoće

- postizanje erekcije, ali nemogućnost njenog održavanja tokom odnosa

- potpuna nemogućnost postizanja erekcije

- potreba za izrazito snažnom ili produženom stimulacijom kako bi se održala erekcija

- smanjena seksualna želja (libido).

Erektilna disfunkcija kao pokazatelj bolesti

Erektilna disfunkcija može da bude simptom širokog spektra osnovnih patoloških stanja i smatra se važnim, ali još uvek nedovoljno iskorišćenim pokazateljem kardiovaskularnog rizika. Svaki poremećaj koji zahvata arterije penisa, nerve i nivo hormona može da dovede do erektilne disfunkcije.

Dovodi se tesnu vezu sa kardiovaskularnim bolestima, šećernom bolešću, hiperlipidemijom, arterijskom hipertenzijom, gojaznošću i depresijom, navodi se u radu objavljenom na portalu National Library of Medicine.

Brojke jasno pokazuju koliko erektilna disfunkcija ima veze sa drugim hroničnim bolestima:

1. Oko 40 odsto muškaraca sa erektilnom disfunkcijom ima arterijsku hipertenziju, dok istovremeno 35 odsto muškaraca sa hipertenzijom ima i erektilnu disfunkciju

2. Hiperlipidemija (povišene masnoće u krvi) prisutna je kod oko 42 procenata muškaraca sa erektilnom disfunkcijom.

3. Nedijagnostikovana šećerna bolest je do tri puta češća kod muškaraca sa erektilnom disfunkcijom (28 odsto) nego kod muškaraca sa urednom erekcijskom funkcijom.

4. Među muškarcima starijim od 50 godina, 46 odsto obolelih od dijabetesa ima erektilnu disfunkciju, u poređenju sa 24 odsto onih koji nemaju dijagnostikovanu šećernu bolest.

5. Što dijabetes traje duže i što je lošije regulisan, to je veći rizik za razvoj erektilne disfunkcije.

6. Gojaznost povećava rizik od erektilne disfunkcije za oko 50 odsto u odnosu na muškarce normalne telesne mase. Istraživanja su pokazala da je kod trećine gojaznih muškaraca sa erektilnom disfunkcijom, koji su učestvovali u programu mršavljenja, u roku od dve godine došlo do potpunog nestanka simptoma.

7. Kod pušača koji su prestali da puše, kvalitet erekcije se poboljšao za 25 odsto nakon godinu dana.

8. Osobe koje konzumiraju velike količine alkohola imaju povećan rizik od erektilne disfunkcije u odnosu na opštu populaciju.

9. Muškarci sa depresijom imaju gotovo 40 procenata veći rizik od erektilne disfunkcije, dok je učestalost depresije kod muškaraca sa erektilnom disfunkcijom skoro tri puta veća nego kod onih bez tog problema.

Zbog svega navedenog, erektilna disfunkcija se često smatra ranim znakom sistemske vaskularne bolesti, dijabetesa i hipertenzije.

(eKlinika.rs)