Lekovi za visok krvni pritisak uzimaju se najčešće prema preporuci lekara do kraja života, osim u određenim slučajevima, u odgovarajućim dozama. Cilj je da se povišeni pritisak snizi i na taj način sačuva zdravlje srca i krvnih sudova, ali i spreče teške komplikacije kao što je srčani udar i srčana slabost. Lekari naglašavaju da su ordinacije pune pacijenta koji samoinicijativno, pošto uz terapiju dođe do regulisanja krvnog pritiska, prestaju da uzimaju lekove. Hipertenzija je hronično medicinsko stanje, zato i zahteva doživotnu terapiju, koja se može obustaviti samo u izuzetnim situacijama, kažu stručnjaci.
Često ne znamo da imamo visok krvni pritisak
Visok krvni pritisak je stanje kojeg često nismo svesni. Idemo na posao, obavljamo svakodnevne aktivnosti, nemamo tegoba i desi se da se visok pritisak otkrije slučajnim merenjem. Pacijenti uglavnom ne znaju da imaju hipertenziju, jer nema simptoma, moguće je da se pojedinci kasnije prisete da su hipertenziji prethodile potiljačne glavobolje, nervoza, pojačano znojenje. Često se desi, kada počne lečenje, da pacijenti zaborave da popiju lek, pročitaju netačnu informaciju da se može i bez lekova i prestanu da uzimaju propisanu terapiju ili samoinicijativno smanje doze lekova.
– Tada se javljaju i komplikacije koje u najtežim slučajevima mogu da ugroze život pacijenta. Ukoliko je terapija dobra i krvni pritisak u referentnim vrednostima, to ne znači da smo se izlečili, već samo da je pritisak pod kontrolom. Pacijenti koji imaju neko oštećenje organa, na primer srca, krvnih sudova, bubrega, morali bi i u ovim uslovima i pored normalnih vrednosti krvnog pritisaka da nastave da uzimaju propisanu terapiju – kaže za portal eKlinika specijalista interne medicine – kardiolog prof. dr Dragan Lović, član Naučnog rukovodstva Evropskog Udruženja za hipertenziju (ESH).
Lekovi za visok krvni pritisak redovno se uzimaju i kada se dobro osećamo
Kada se dobro osećamo i kada su normalne vrednosti krvnog pritiska propisana terapija se i dalje uzima redovno, ona je samo znak da je lečenje dobro, precizira prof. dr Lović.
– Moguće je u izuzetnim uslovima kada je visok krvni pritisak doveden u kontrolu i kada osoba nema nikakve pridružene bolesti, u dogovoru s lekarom da se razmatra prekid medikamentozne terapije, ali nikako samoinicijativno. Naglašavam da je ovo moguće uglavnom kod mlađih osoba, koje pored visokog krvnog pritiska nemaju nikakve druge dodatne bolesti. Sve se radi pod nadzorom lekara, uz praćenje vrednosti pritiska u određenom vremenskom periodu, ali samo ako se pre toga lekovima uspe dobro da kontroliše pritisak – objašnjava dr Lović.
Kako može da dođe do komplikacija i još većeg pritiska?
Sagovornik portala eKlinika nam objašnjava da je najčešća greška samoinicijativni prekid uzimanja propisanih lekova.
– Dešava se da te osobe onda i ne mere krvni pritisak i vremenom upadaju u začarani krug, kada se javljaju veće vrednosti pritisaka i komplikacije – upozorava prof. dr Lović.
Pored lekova bitne su i dobre životne navike
Doktor naglašava da se visok krvni pritisak ne kontroliše samo lekovima već i dobrim životnim navikama.
– Veoma je bitno da se promeni način života i da se primenjuju sve takozvane nefarmakološke mere koje se svode na fizičku aktivnost, kretanje. Ukoliko je potrebno mora da se smanji i telesna težina i pokuša eliminacija svih drugih faktora koji mogu da utiču na povišene vrednosti krvnog pritiska – kaže prof. dr Dragan Lović i podseća nas da ne zaboravimo da je zdravlje najveće bogatstvo.
Stručnjaci naglašavaju da je bitno i da stalno radimo na prevenciji povišenog krvnog pritiska. Potrebno je ograničiti unos soli na pet do šest grama dnevno, alkohola, izbegavati duvanski dim, upražnjavati fizičku aktivnost pet do sedam dana u nedelji barem pola sata dnevno. Od koristi je i ishrana sa dosta povrća, voća i namirnica s niskim sadržajem masti. Potrebno je regulisati i nivo šećera u krvni, kontrolisati dobro svakodnevni stres.
Prof. dr Lović predstavio je na međunarodnim skupovima više od 550 sažetaka i objavio više od 150 radova u međunarodnim i domaćim časopisima. Član je uređivačkog odbora Evropskog časopisa za internu medicinu (European Journal of Internal Medicine) i Časopisa o hipertenziji (Journal of Hypertension). Profesor je na Univerzitetu Singidunum i član Naučnog odbora Ervopskog udruženja za hipertenziju (European Society of Hypertension ESH scientific Council member).
