Lekovi za visok krvni pritisak nekada ne uspevaju da drže nekontrolisanu hipertenziju pod kontrolom, što je navelo specijaliste da razmatraju potencijalne uzroke. Obično, kako kažu, razlog tome nije samo jedan problem, već niz različitih faktora koji mu doprinose.
Objašnjenja zašto se dešava da lekovi za visok krvni pritisak ne deluju
– Pronalaženje prave kombinacije lekova za nekontrolisanu hipertenziju može da zahteva brojne pokušaje, ali i greške – navodi specijalista za hipertenziju dr George Thomas sa Cleveland Clinic. U svom radu sa pacijentima, dr Thomas je istraživao moguća objašnjenja, koja dovode do teškoća u kontroli krvnog pritiska, i izdvojio je 6 mogućih uzroka zbog kojih ne deluju lekovi za visok krvni pritisak.
1. Hipertenzija zbog „belog mantila“
Ako se neko oseća nervozno zbog odlaska na lekarski pregled, krvni pritisak može da poraste na svakom pregledu i da da lažni osećaj da je krvni pritisak generalno visok. Dr Thomas savetuje da pacijenti, koji znaju da imaju taj problem, treba uvek ranije, pre zakazanog termina, da dođu na pregled, pokušaju da se smire tako što će duboko udahnuti nekoliko puta u čekaonici. American Heart Association preporučuje takvim osobama da sede tiho najmanje 5 minuta pre merenja krvnog pritiska. Takođe, ako su i pacijent i lekar svesni ili sumnjaju da postoji strah od ordinacije, koji podiže krvni pritisak, uvek treba razgovarati o drugim opcijama.
2. Nepravilno uzimanje lekova ili ometanje terapije drugim lekovima
Ukoliko je raspored doziranja lekova za nekoga komplikovan, dešava se da ljudi zaborave da popiju lek ili ne uzimaju tačne doze u tačno vreme. Takođe, moguće je da drugi lekovi ometaju kontrolu krvnog pritiska, kao što su lekovi protiv bolova (NSAIL), oralne kontraceptive i nazalne dekongestive. Savet je da se prilikom poste lekaru ponesu sve kutije/bočice sa tabletama, uključujući i lekove koji se kupuju bez recepta ili vitamini i suplementi.
3. Pogrešno testiranje – merenje pritiska
Lekari podsećaju da ljudi često prave greške kada se testiraju i kod kuće mere pritisak. Zbog toga se savetuje da pacijentima da svoj aparat za pritisak ponesu kada pođu na pregled. Treba proveriti da li je, na primer, manžetna aparata prave veličine, odgovarajuća za osobu koja je koristi. Kada se pritisak meri kod kuće, čovek prvo da se umiri i mirno sedi 5 minuta. Zatim, važno je da leđa budu oslonjena, da su stopala na tlu, a ruka u nivou srca kako bi se dobilo tačno očitavanje krvnog pritiska.
Kako bi dobio tačnije očitavanje, dr Thomas uzima 6 merenja krvnog pritiska zaredom, u razmaku od jednog minuta, koristeći automatizovani aparat za pritisak. Prvo merenje je u prisustvu lekara i osoblja, a za ostalih 5 očitavanja je pacijent sam u prostoriji. Kako bi dobio krajnji rezultat vrednosti krvnog pritiska, dr Thomas uzima poslednjih 5 očitavanja pritiska.
4. Lekovi za visok krvni pritisak mogu da ne deluju zbog ishrane
Dr Thomas preporučuje DASH dijetu sa niskim sadržajem natrijuma za pacijente sa hipertenzijom. Ovaj način ishrane ili dijeta podrazumeva dosta voća, povrća, integralnih žitarica i nemasnih proteina, sa idealnim ciljem ne više od 1,5 grama natrijuma svaki dan. U svakom slučaju, treba proveriti sa svojim lekarom da li je ova vrsta dijete prikladna. Iako mnogo pacijenti kažu da ne jedu preslanu hranu, odnosno da ne dosoljavaju pripremljenu hranu, dešava se, objašnjava dr Thomas, da uopšte nisu svesni koliko soli u stvari unose kroz kupovne prerađene namirnice ili preko konzervirane hrane.
5. Višak kilograma, fizička neaktivnost, pušenje
Kako bi se uspešnije snizio visok krvni pritisak, lekari podsećaju da bi trebalo skinuti višak kilograma, ako ih pacijent ima, da se poveća fizičku aktivnost i po potrebi smanji konzumacija alkohola. Cigarete bi takođe trebalo ostaviti jer se tako smanjuje ukupni kardiovaskularni rizik.
6. Postojanje drugih zdravstvenih stanja koja utiču na krvni pritisak
Kao specijalista za hipertenziju dr George Thomas često testira vaskularne ili hormonalne probleme, koji mogu da utiču na nekontrolisanu hipertenziju, kao i probleme sa štitnom žlezdom ili opstruktivnu apneju u snu. Krvni pritisak, kako navodi, ne bi trebalo da bude veći od 130/80 mmHg, prema novim smernicama, a rezistentna, nekontrolisana hipertenzija je krvni pritisak iznad pomenutog nivoa, uprkos tome što pacijent uzima najmanje tri različita leka za krvni pritisak u optimalnim dozama. Ukoliko hipertenzija ne može da se kontroliše lekovima, neophodne su detaljne analize kako bi se utvrio razlog i odredila prilagođena terapija za pacijenta.
