Broj otkucaja srca u stanju mirovanja je pokazatelj zdravlja, na vrednosti može da utiče i tip ličnosti

Lekari upozoravaju da se stanje viđa i kod osoba pod jakim stresom, javlja se i kao znak dehidracije, anemije

Puls u mirovanju pruža uvid u broj otkucaja srca u jednom minutu kada smo potpuno opušteni, to jest dok sedimo ili ležimo. Rezultat je bitan pokazatelj zdravlja i kondicije. Preporuka je da puls u mirovanju merimo u jutarnjim satima, neposredno posle buđenja i pre ustajanja iz kreveta. Broj otkucaja srca u mirovanju proverava se kažiprstom i srednjim prstom na unutrašnjoj strani zgloba, vrata, pametnih satova, aparata za merenje krvnog pritiska. Puls se meri 3 dana zaredom i na kraju se izračunava prosek. Kod odrasli osoba vrednosti su uglavnom 60 do 100.

Resting, ambijentalni i maksimalni broj otkucaja srca u minutu

Preporučujemo

Postoje tri oblika merenja otkucaja srca (heart rate HR): Resting, ambijentalni, maksimalni HR.

• Resting HR je broj otkucaja srca u minuti u stanju apsolutnog mirovanja. Kao što je navedeno meri su uglavnom posle buđenja, ali moguće je i u večernjim satima kada je telo opušteno. Vrednosti resting HB mogu da zavise od vremenskih prilika, kvaliteta sna, emocija, načina ishrane. Kod većine osoba su vrednosti oko 60 otkucaja u minuti. Kod sportista vrednosti mogu da budu oko 40.
• Ambijentalni broj otkucaja srca u minuti meri se u stanju mirovanja tokom dana, kada sedimo, ležimo. Kod većine osoba je oko 70. Kod sportista nešto više od 50 otkucaja srca u minutu, ali kod dobro utreniranih ljudi može da bude i niži.
• Maksimalni HR  predstavlja najveći broj otkucaja u minuti koje srce može da postigne. Najjednostavniji način da ga izračunamo je matematička formula 220 - broj godina. Meri se posle na primer trčanja, najtačnija vrednost dobija se testom kod lekara.

Koje su normalne vrednosti

Normalne vrednosti  pulsa su 60 do 100 otkucaja u minuti. Lekari kažu da je broj otkucaja srca uslovljen nivoom fizičke aktivnosti, opštim zdravljem. Na vrednosti utiču godine,  upotreba lekova, opšte zdravlje. Broj otkucaja srca u jednom minutu (srčana frekvencija) zavisi od delovanja hormona adrenalina i noradrenalina. Na brzinu otkucaja utiču i  hormoni štitne žlezde kada ih je previše srce ubrzano kuca, ako ih je premalo, srce kuca sporo.

Puls u mirovanju

Kod odraslih osoba se niži puls povezuje sa boljom kondicijom i manjim rizikom od srčanih bolesti. Brz puls sa više od 100 otkucaja srca u minutu je često znak kardiovaskularnih tegoba. Ipak, lekari upozoravaju da se stanje viđa i kod osoba pod jakim stresom, javlja se i kao znak dehidracije, anemije. Savet je da u svim slučajevima odemo na lekarski pregled.

Studije  navode da puls u mirovanju 90 ili više može biti rizik od prerane smrti, s druge strane nizak puls u mirovanju verovatnije upućuje na dobru kondiciju. U slučaju da je nizak puls praćen slabošću, vrtoglavicom savet je da se obratimo lekaru.

Tip ličnosti, konstitucija

Doktori napominju da je često kod sasvim zdravih osoba manja srčana frekvenca povezana sa tipom ličnosti, fizičkom konstitucijom.

Na primer ekstroverte osobe,  obično imaju nižu reaktivnost na stresne podražaje (uključujući i  puls), dok introverti  mogu da imaju povišen puls u stresnim situacijama.

Primećuje se i da osobe sa sa visokim stepenom neuroticizma imaju brži i promjenjiviji puls, jer su sklonije stresu i anksioznosti.

Osobe sa takozvanim "tip A" ličnosti, to jest ljudi koje su kompetitivni, nestrpljivi, skloni stresu češće imaju povećan broj otkucaja srca i viši krvni pritisak.

U slučaju da nema tegoba stanje se ne leči već se savetuju samo redovne kontrole, prema potrebi.

Kod bolesnih osoba,  pacijenata koji već imaju hronične bolesti, mali broj otkucaja srca u minuti često je posledica kardiološke bolesti ili  leka koji koriste.

Vrednosti pulsa u mirovanju

• Puls 45, čest je kod sportista, ali može kod ostalih da bude znak bradikardije
• puls  50 ili 55,  uobičajen je kod aktivnih osoba,nije razlog za brigu,ukoliko nema drugih simptoma
• puls 90 u mirovanju, je  gornja granica normale, savetuje se lekarska provera ako je stalno povišen
• puls u mirovanju 100 ili viši obično je znak tahikardije, ali kao što smo napomenuli i posledica stresa, primene nekih lekova
• U slučaju da je puls u mirovanju 110 do 120 bitna je lekarska procena, puls iznad 120 u mirovanju može biti znak za hitnu medicinsku pomoć.

Problem je često posledica i loše kombinacije lekova

Lekari upozoravaju i na to da postoje oboljenja kao na primer smanjena funkcija štitne žlezde – hipotireoza, kada dolazi do izmena metabolizama i često usporenog rada srca. Problem je često i posledica loše kombinacije lekova.

Kod nekih osoba niži puls može da bude ozbiljan znak upozorenja. U slučaju da se  broj srčanih otkucaja naglo uspori, i da ne može da se dovede u vezu sa spoljnim uticajima bitna je lekarska provera. Posebno ako je sve praćeno i glavoboljom, lošijim vidom, nestabilnošću pri hodu. U ovim okolnostima obavezno potražite lekarsku pomoć.