Puls tokom mirovanja ispod 35-40 otkucaja u minutu ili iznad 100 otkucaja može da bude razlog za zabrinutost, poručuju lekari. Kada smo bolesni preispitujemo se da li se zaista osećamo toliko loše da moramo da odemo kod lekara ili možemo da se oporavimo kod kuće. Ali, kada su u pitanju srčane stvari, vreme je dragoceno, podsećaju stručnjaci.
Koji puls upozorava na opasan i nepravilan rad srca?
Ako imate nepravilan rad srca zajedno sa bilo kojim povezanim simptomima kao što su bol u grudima ili vrtoglavica koji izazivaju bilo kakav nivo zabrinutosti, trebalo bi odmah potražiti medicinsku pomoć. To može da omogući zdravstvenim radnicima da otkriju rane znake srčanog udara ili dijagnostikuju druga stanja poput srčanih bolesti pre bilo kakvog lošeg ishoda.
– Puls ili otkucaje srca možete da proverite tako što ćete staviti prste na zglob ili vrat ili pomoću monitora otkucaja srca ili „pametnog“ sata koji meri broj otkucaja srca u jednom minutu. Za početak, sedite i potrudite se da se smirite pet do 10 minuta pre merenja. Ako je vaš broj otkucaja srca ispod 35–40 otkucaja u minuti ili iznad 100 otkucaja u minuti, potreban je lekarski pregled – objašnjava specijalista za srčane aritmije na Cleveland Clinic dr Shady Nakhla i dodaje da je pregled zdravstvenog radnika obavezan posebno ako su dobijena merenja nenormalna za vas ili ako prepoznajete ove promene sa drugim simptomima, kao što su:
- ubrzano lupanje srca
- kratak dah
- bol u grudima
- omaglica ili nesvestica.
- vrtoglavica.
Faktori koji utiču da se puls tokom vremena povećava ili smanjuje
Prosečna brzina otkucaja srca u mirovanju za odrasle treba da bude u rasponu od 60–100 otkucaja u minutu. Za decu, ti brojevi su obično veći. Ali, važbi he bagkastutu proseci mogu da budu pogrešni ako se ne uzmu u obzir individualne karakteristike kao što su godine starosti, težina, nivo fizičke aktivnosti ili prisustvo bilo kojih osnovnih zdravstvenih stanja koje neka osoba možda ima, kao što su:
- dijabetes
- anksioznost
- sleep apneja
- druga stanja koja imaju veze sa srcem.
– Svi ovi faktori mogu da utiču na to da li se puls tokom vremena povećava ili smanjuje. Takođe, samo zato što je neko izvan tog opsega od 60–100 otkucaja u minuti ne znači da je u neposrednoj opasnosti. Mladi i atletski razvijeni ljudi u 20-im, 30-im ili čak 40-im, na primer, mogu da dožive niži broj otkucaja srca u mirovanju od 50 otkucaja u minuti. Ovi brojevi možda nisu alarmantni ako su na to navikli i ako ne doživljavaju druge nove ili abnormalne simptome koji bi bili razlog za zabrinutost. Kod sportista, na primer, tkivo, mišići i njihova tela su efikasnija u kontroli kiseonika, ugljen-dioksida i laktata – objašnjava dr Nakhla i podseća da ono što je normalno za jednu osobu možda nije normalno za nekog drugog.
Koja stanja utiču na srčani ritam?
Kada je u pitanju srce, lično zdravlje i vođenje računa o specifičnim simptomima i alarmantnim zabrinutostima može da bude ključno. Postoje različite vrste abnormalnih srčanih ritmova, od kojih su neki zlokobni, a nekima je potrebna nega u roku od nekoliko dana. Bez poznavanja ličnog stanja organizma i onoga što se dešava, teško je dati krovnu smernicu za ono što se smatra opasnim otkucajima srca – navodi dr Nakhla.
U stvari, postoji niz stanja srčanog ritma koji svi zajedno mogu da utiču na otkucaj srca, a da čovek to ne zna dok se stanja ne dijagnostikuju. Neka od njih su:
- Atrijalna fibrilacija
- Atrijalno treperenje
- Atrijalna tahikardija
- Supraventrikularna tahikardija
- Ventrikularna tahikardija
- Prevremene ventrikularne kontrakcije
- Blok srca.
Kada zbog broja otkucaja srca treba otići u bolnicu?
– Razumno je potražiti lekarsku pomoć ako imate puls u mirovanju manji od 35–40 otkucaja u minuti ili broj otkucaja u mirovanju veći od 100 otkucaja. Ako doživite nešto što je za vas nenormalno, trebalo bi da potražite medicinsku pomoć kako bi zdravstveni radnik mogao da dijagnostikuje šta uzrokuje simptome ili šta može da dovede do većeg ili nižeg broja otkucaja srca od onoga na šta je neko navikao – ističe dr Nakhla i ohrabruje sve da ne sede kod kuće i ne odlažu postavljanje dijagnozu iz bilo kog razloga jer mogu da se dese komplikacije koje bi mogle da budu opasne po život.
