Stres i anksioznost su psihičke tegobe, ali i svakodnevnica savremenog sveta, koja može da izazove pravu buru u telu. Jak osećaj napetosti, nesanica, nemogućnost usmeravanja pažnje, nezadovoljstvo, neki su od zajedničkih simptoma stresa i anksioznosti. Stručnjaci navode da ova dva stanja mogu u bitnoj meri da se preklapaju, ali da nisu isto.
Razlike
Mnoge osobe koriste reči stres i anksioznost naizmenično, pa čak i kao sinonime.
– I pored toga što simptomi mogu da se preklapaju, postoje neke bitne razlike između stresa i anksioznosti – kaže Judith S. Beck, kognitivno-bihevioralni terapeut.
Stres je uglavnom posledica suočavanja sa zahtevima i obavezama koje prevazilaze naše mogućnosti, situacija sa kojom se teško borimo. Osoba se zbog toga oseća jako nezadovoljno, sve joj smeta, lako se iznervira, tužna je. Uz ove psihičke, javljaju se i telesne tegobe kao što su ubrzani rad srca, uznemiren stomak, napeti mišići.
Stres, ipak, ima jasan spoljni uzrok i zavisi od situacije. Kada neprijatan ili stresan događaj prođe, intenzitet stresnog odgovora se obično smanjuje, kaže Beck. Na primer, imamo tremu pred javni nastup, ali kada sve prođe, telo se lako smiruje.
Kada stres može da preraste u anksioznost?
Anksioznost se, s druge strane, može pojaviti čak i kada nema jasnog okidača i, za razliku od stresa, mnogo duže traje. Obično se anksioznost predstavlja kao psihičko stanje kada smo stalno zabrinuti, u iščekivanju nekog nemilog događaja i pored toga što nema jasne naznake da bi situacija mogla da se iskomplikuje.
Problem je što stres, posebno kada se stalno ponavlja i teško kontroliše, može da preraste u anksioznost.
– Ukoliko je stres dugotrajan, a napori da se prevaziđe ne uspevaju, može da dođe do anksioznog poremećaja – kaže Beck.
Šta se dešava u telu kada smo pod stresom, a šta kada smo anksiozni?
U stanju stresa, telo se rukovodi reakcijom „bori se ili beži“. Takozvani hormon stresa kortizol raste, kao i adrenalin, puls se ubrzava, ubrzano dišemo, celokupno telo je aktivnije i spremno na akciju.
Kod anksioznog poremećaja, psiha i telo su u stanju trajnije uzbuđenosti i budnosti.
– Sistem koji nas priprema za akciju i adekvatno reagovanje je aktivan čak i kada nema stvarne opasnosti. Mozak je u stanju stalnog očekivanja problema, što iscrpljuje i telo i nervni sistem koji nikako ne mogu da se odmore – objašnjava bračni i porodični terapeut Nina Westbrook.
Kako se najbolje suočiti sa stresom i anksioznošću?
Bitno je da svako prepozna da je u stanju pojačanog stresa ili anksioznosti, da prizna da izliv nezadovoljstva nekada može da bude nešto više od običnih nesporazuma.
U zavisnosti od okidača, stres se može kontrolisati na više različitih načina. Na primer, ako nam srce ubrzano lupa, a telo se preznojava zbog predstojeće prezentacije, bolja organizacija vremena može da nam „smiri živce“. Dobro se upoznajte sa predmetom izlaganja i na vreme pripremite prezentaciju; trema nije isključena, ali sigurno će je biti u mnogo manjoj meri.
U nekim situacijama biće bitno i da jasno povučemo granicu i kažemo „ne“. Kratka šetnja, podela iskustava sa prijateljem od poverenja mogu da pomognu.
Suočavanje sa anksioznošću ne oslanja se u istoj meri kao i suočavanje sa stresom na kontrolu jednog jasnog i očiglednog okidača. Kod anksioznog poremećaja nervna napetost se zadržava u različitim situacijama. Anksiozni poremećaj nekada može da zahteva intenzivnije kognitivno-bihevioralne terapije s ciljem promene negativnih misaonih obrazaca.
Duboko disanje, redovna fizička aktivnost mogu pomoći u smanjenju simptoma anksioznosti. Nina Westbrook preporučuje i manji unos kofeina i ograničavanje vremena na društvenim mrežama, koje često mogu da budu dodatni okidač.
Pojedina istraživanja ukazuju na vezu društvenih medija i anksioznosti. Kao negativni efekti društvenih medija navode se i poremećaji spavanja. Primećuje se da, na primer, socijalno anksiozne osobe uz društvene mreže postaju dodatno anksiozne, jer ne strahuju samo od socijalne interakcije, već i od negativnih ocena ili komentara.
