Smirite nervni sistem za 1 minut, mali trik kontroliše anksiznost na sastanku ili dok čekamo u redu

Svesno posmatranje je pojam kojim se opisuje namerno usmeravanje pažnje na sadašnji trenutak. Pomoću čula i svesti nastojimo da primetimo naše misli, osećanja, telesne senzacije, kao i vizuelne prizore, zvuke i mirise, bez osuđivanja ili reagovanja. Veruje se da ova tehnika (mindful observation) ublažava simptome stresa, a u isto vreme jača samosvest, jer nam pomaže da sagledamo stvari onakvima kakve zaista jesu. Smatra se da je svesno posmatranje jednostavan način da povratimo odlutale misli - dovoljan je jedan minut, a prednost ove tehnike je što se može primenjivati dok putujemo na posao, kuvamo kafu ili čekamo u redu. Bitno je naglasiti da svesno posmatranje ne eliminiše anksioznost, već pomaže da bolje reagujemo i smanjimo simptome svakodnevnog stresa.

O čemu se u suštini radi?

Radi se o tome da se vratimo u sadašnji trenutak i budemo potpuno prisutni. Kada ste prisutni, ne razmišljate o budućnosti,i niste zaokupljeni prošlim događajima, potišteni ili neraspoloženi, smatra psihoterapeut Arati Patel.

Preporučujemo

Istraživanja sugerišu da redovne prakse pažnje, poput aktivnog primećivanja, mogu da smanje stepen anksioznosti, ojačaju emocionalnu otpornost i poboljšaju sposobnost smislenog reagovanja, a ne samo impulsivnog odgovaranja. Zagovornici ove prakse tvrde da je svesno posmatranje istraženo i da su studije potvrdile da na ovaj način može da se kontroliše stres, poboljšava emocionalna regulacija i pažnja.

Neki psihijatri i psihoterapeuti koriste svesno posmatranje uz standardnu terapiju, ali je važno naglasiti da ono ne zamenjuje kliničku dijagnozu ili medicinsko lečenje.

Kako se primenjue svesno posmatranje

I pored toga što ova tehnika mnogim osobama liči na još jednu novotariju iz life coach kuhinje, neke osobe tvrde da im pomaže. Patel kaže da postoje različiti pristupi svesnom posmatranju i predlaže jednostavnu vežbu:

1. Napravite pauzu i polako udahnite, produžavajući izdah.

2. Opažajte tri stvari, bez etiketiranja kao dobro ili loše.

3. Opažajte dva fizička osećaja, na primer da su stopala na podu ili da ste oslonjeni na stolicu.

4. Opažajte jedan zvuk, blizu ili daleko.

Vežba traje manje od minut i najbolje funkcioniše kada se redovno praktikuje. Da biste je učinili navikom, Patel predlaže da je povežete sa postojećim rutinama, kao što je čekanje da vam se skuva kafa, pranje ruku ili prelazak sa jednog zadatka na drugi. Vežbu možete raditi u bilo kojoj situaciji povišenog stepena stresa -  na sastanku ili dok stojite u redu u banci.

(eKlinika)