Anksioznost drži srce pod stalnim opterećenjem: Na ovaj način stres povećava rizik od infarkta

Ako se telo iz dana u dan nalazi pod pritiskom, posledice se ne zadržavaju samo na psihičkom nivou. Dugotrajna izloženost stresu, kao i anksioznost, može postepeno da naruši gotovo svaki sistem u organizmu, ostavljajući ozbiljne tragove i na fizičkom, kao i ukupnom zdravlju.

Anksioznost drži srce pod stalnim opterećenjem 

Iznenadni strah ili napetost pokreću naglo lučenje hormona stresa, zbog čega srce počinje da radi ubrzano i snažnije nego inače. Osećaj preskakanja ili lupanja srca može da postane čest pratilac, a vremenom se povećava rizik od povišenog krvnog pritiska, oštećenja krvnih sudova, srčanih oboljenja i moždanog ili srčanog udara.

Plitko i ubrzano disanje

U stanjima uznemirenosti disanje često postaje brzo i plitko. Kod nekih osoba to može da dovede do vrtoglavice, osećaja nedostatka vazduha ili čak i gubitka svesti. Ovakve reakcije su posebno rizične kod ljudi koji već imaju respiratorne tegobe, poput astme ili hroničnih plućnih bolesti.

Telo u režimu preživljavanja

Kada mozak proceni da postoji opasnost, aktivira se mehanizam poznat kao reakcija „bori se ili beži“. Tada se ubrzavaju puls i disanje, javlja se pojačano znojenje, drhtavica i osećaj unutrašnjeg nemira, sve u cilju brze odbrane organizma.

Napetost mišića i bolovi

Stalna zabrinutost dovodi do hronične napetosti mišića, naročito u predelu vrata i ramena. Posledica mogu biti učestale glavobolje, pa čak i migrene. Tehnike opuštanja, poput svesnog disanja, istezanja ili joge, mogu značajno da ublaže ove tegobe.

Poremećaj nivoa šećera u krvi

Hormoni stresa podstiču nagli porast glukoze u krvi kako bi telo imalo energiju za „hitne situacije“. Kada se to često ponavlja, šećer ostaje povišen duže nego što bi trebalo, čime se povećava rizik od dijabetesa, srčanih bolesti, moždanog udara i oštećenja bubrega.

Nesanica i loš kvalitet sna

Uporne misli i brige često se pojačavaju uveče, otežavajući uspavljivanje. Nedostatak sna dodatno pojačava anksioznost i stvara začarani krug. Redovan ritam spavanja, mirna večernja rutina i prijatno okruženje u spavaćoj sobi mogu da pomognu u poboljšanju sna i navikama spavanja.

Oslabljen imunitet

Kada je osoba konstantno zabrinuta ili anksiozna, imunski sistem postaje manje efikasan. Čak i kratkotrajni stres može privremeno da oslabi odbranu organizma, dok dugotrajna anksioznost otežava borbu protiv virusa poput gripa, herpesa i drugih infekcija.

Problemi sa varenjem

Stres često utiče na želudac i creva. Mogu da se jave mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku, zatvor ili dijareja. Kod osoba sa sindromom iritabilnih creva ili sličnim tegobama, stres dodatno pogoršava simptome.

Promene telesne težine

Anksioznost kod mnogih ljudi izaziva potrebu za većim unosom hrane, naročito one bogate mastima i šećerima. Iako takva hrana kratkoročno može da donese osećaj utehe, dugoročno doprinosi gojenju i narušavanju metaboličke ravnoteže.

Uticaj na seksualno zdravlje muškaraca

Dugotrajan stres može da snizi nivo testosterona, utiče na kvalitet i pokretljivost spermatozoida i oslabi seksualnu funkciju. Vremenom može da se javi smanjena želja i otežana seksualna reakcija.

Uticaj na seksualno zdravlje žena

Kod žena, stalna zabrinutost često dovodi do umora, smanjene želje za intimnošću i hormonske neravnoteže. Anksioznost može da poremeti menstrualni ciklus, pojača simptome PMS-a i oteža začeće.

(eKlinika.rs)