Druga trudnoća trajno menja ženski mozak: Holandska studija daje uvid u jedinstvene neurološke promene

Druga trudnoća, prema najnovijem istraživanju naučnika sa Amsterdam University Medical Centers na jedinstven način menja mozak žene. Studija pruža do sada najdetaljniji uvid u to kako trudnoća transformiše strukturu ženskog mozga, stvarajući promene koje su specifične isključivo za majčinstvo.

Preporučujemo

Na udaru „socijalni mozak”

Prethodna istraživanja iste grupe naučnika već su pokazala uticaj prve trudnoće na ženski mozak i oba istraživanja pokazuju da i prva i druga trudnoća imaju snažan i jedinstven uticaj na mozak majki. Studija objavljena u februaru 2026. godine u Nature Communications otkriva da trudnoća izaziva značajnu „reorganizaciju” u mozgu žene, koja ne može da se uporedi sa bilo kojim drugim životnim iskustvom. Koristeći naprednu magnetnu rezonancu (MRI), naučnici su pratili žene pre, tokom i nakon trudnoće, identifikujući precizne promene u sivoj i beloj masi koje pomažu majkama da se pripreme za negu novorođenčeta.

Istraživanje pokazuje da se tokom trudnoće smanjuje volumen sive mase u određenim regijama mozga koje se dovode u vezu sa društvenom spoznajom - takozvani „socijalni mozak”. Iako smanjenje volumena na prvi pogled može da zvuči negativno, naučnici objašnjavaju da je reč o procesu „sazrevanja” i specijalizacije.

Kako druga trudnoća utiče na mozak žene?

Za ovu naknadnu, drugu studiju, istraživači su pratili 110 žena - neke su postale majke po prvi put, druge su dobile drugo dete, a treća grupa je ostala bez dece. Ponovljena skeniranja mozga omogućila su im da vide šta se tačno promenilo u mozgu žena.

- Ovim smo prvi put pokazali da se mozak ne menja samo tokom prve trudnoće, već i tokom druge. Tokom prve i druge trudnoće, mozak se menja na slične i jedinstvene načine. Svaka trudnoća ostavlja jedinstven trag na ženskom mozgu - objašnjava Elseline Hoekzema, šef Laboratorije za mozak u trudnoći na Amsterdam University Medical Centers.

Najveće promene tokom prve trudnoće dogodile su se u strukturi i aktivnosti takozvane mreže podrazumevanog režima. Ovaj deo mozga je važan za mnoge funkcije, uključujući samorefleksiju i društvene procese. Tokom druge trudnoće, ova mreža se ponovo promenila, ali ne tako snažno. Međutim, tokom druge trudnoće, bilo je više promena u moždanim mrežama za usmeravanje pažnje i reagovanje na stimuluse.

- Izgleda da je tokom druge trudnoće mozak snažnije izmenjen u mrežama koje su uključene u reagovanje na senzorne signale i u kontrolu pažnje. Ovi procesi mogu da budu korisni kada se brinete o više dece - ističe istraživač Milou Straathof, koji je analizirao podatke.

Istraživači pronašli vezu između promena u mozgu i veze između majke i deteta

Istraživači su takođe pronašli vezu između promena u mozgu i veze između majke i deteta. Ova veza je bila izraženija tokom prve trudnoće nego tokom druge. Pored toga, naučnici su uočili veze između strukturnih promena mozga i peripartalne depresije, kako tokom prve, tako i tokom druge trudnoće, pružajući prvi dokaz da se promene koje se dešavaju u ženskom korteksu tokom trudnoće odnose na depresiju majke. Za žene koje su prvi put postale majke, ovo je bilo posebno vidljivo nakon porođaja.

- Ovo saznanje može da nam pomogne da bolje razumemo i prepoznamo probleme mentalnog zdravlja kod majki. Važno je da razumemo kako se mozak prilagođava majčinstvu - napominju istraživači.

Koji su ključni nalazi studije?

Holandski naučnici u novoj studiji došli su do sledećih zaključaka:

- Povećana efikasnost - Smanjenje sive mase zapravo predstavlja eliminaciju suvišnih veza kako bi mozak postao brži i efikasniji u prepoznavanju potreba deteta

- Poboljšana intuicija - Promene su najizraženije u delovima mozga koji su odgovorni za razumevanje tuđih emocija i namera, što majci omogućava bolju povezanost sa bebom

- Dugotrajni efekti - Istraživači su otkrili da ove promene u strukturi mozga ostaju vidljive i do dve godine nakon porođaja, a verovatno i duže.

Naučnici naglašavaju da su ekstremno visoki nivoi hormona tokom trudnoće, poput estrogena i progesterona, glavni pokretači ovih neuroloških promena. Ova hormonska preplavljenost deluje kao katalizator koji bukvalno „vaja” - oblikuje mozak kako bi odgovorio na nove izazove roditeljstva.

Ovo je fascinantan dokaz plastičnosti odraslog ljudskog mozga, navodi se u studiji. Trudnoća nije samo fiziološki proces koji menja telo, već i duboko neurološko iskustvo koje prilagođava um novoj životnoj ulozi.

Uticaj na mentalno zdravlje majki

Nalazi studije su ključni za bolje razumevanje postporođajnog perioda. Razumevanjem načina na koji se ženski mozak menja, stručnjaci se nadaju da će u budućnosti moći lakše da identifikuju rizike za stanja poput postporođajne depresije ili anksioznosti, koji mogu da budu u vezi sa načinom na koji mozak reaguje na ove promene.

Takođe, studija potvrđuje da je ženski mozak jedinstveno opremljen za adaptaciju na majčinstvo. Ove promene nisu znak gubitka funkcije, već naprotiv - predstavljaju sofisticirano neurološko prilagođavanje koje osigurava opstanak i blagostanje deteta.

(eKlinika.rs)