Ako ovi simptomi traju duže od 24 sata mogu biti prvi znak multiple skleroze: Telo šalje upozorenje

Klinički izolovani sindrom je posledica upale ili oštećenja centralnog nervnog sistema – mozga, vidnog živca ili kičmene moždine. Određuje se kao prva epizoda neuroloških simptoma koja traje najmanje 24 sata. Simptomi su iznenadni i mogu biti prvi znaci multiple skleroze. Do bolesti može doći pet, ili čak i deset godina posle epizode klinički izolovanog sindroma. Lekari napominju da klinički izolovani sindrom može proći i bez bilo kakvih posledica. Klinički izolovani sindrom ne znači automatski i multiplu sklerozu (MS). Neće sve osobe koje pretrpe klinički izolovani sindrom dobiti multiplu sklerozu. Posle napada moguć je delimičan ili potpun, dugotrajan oporavak.

Kada se najčešće dijagnostikuje klinički izolovani sindrom?

Simptomi se mogu pojaviti iznenada i potom nestati, ponekad i potpuno. Klinički izolovani sindrom je upozorenje na ranu fazu MS.

-  Često se dijagnostikuje kada pacijent ima tipičan napad MS, ali još uvek ne ispunjava kriterijume za konačnu dijagnozu - kaže dr Lamis Alzioud, neurolog u Banner University Medicine.

Ukoliko lekar posumnja na klinički izolovani sindrom, zatražiće dodatne testove kako bi isključio druge uzroke i procenio rizik od razvoja multiple skleroze u budućnosti.

-Novi kriterijumi, od 2024. godine, dali su nam više alata za procenu osoba sa klinički izolovanim simptomom. Na osnovu tih kriterijuma moguća je ranija dijagnostika MS - dodala je dr Alzioud.

Stručnjaci preciziraju da se MS može razviti u bilo kom periodu posle izolovanog kliničkog sindroma - od nekoliko meseci do više od 10 godina, ali najveći je rizik u prvih 5 godina.

Uobičajeni simptomi klinički izolovanog sindroma

Simptomi se ispoljavaju u zavisnosti od toga koji deo nervnog sistema je zahvaćen promenama. Jednokratne neurološke epizode često uključuju:

• zamućen vid ili bol pri pokretanju jednog oka (optički neuritis)
• utrnulost, peckanje ili gubitak osećaja koji zahvata jednu stranu tela ili deo tela ispod određenog nivoa kičme, na primer od struka naniže
• slabost mišića u rukama ili nogama
• probleme sa ravnotežom ili vrtoglavicu
• ređe: poteškoće sa govorom ili problemi sa bešikom

Ukoliko primetite neke od ovih simptoma, posebno ako se jave iznenada i traju duže od jednog dana, važno je da se obratite zdravstvenom radniku.

Kako se dijagnostikuje klinički izolovani sindrom?

- Dijagnoza se zasniva na proceni simptoma, kliničkom pregledu i nalazima magnetne rezonance. Važno je detaljno pregledati pacijenta kako bi se postavila dijagnoza i isključile druge bolesti sa sličnim simptomima - precizira dr Alzioud. Ne postoji jedan jedini test. Lekar će uraditi neurološki pregled, proveriće snagu, reflekse, vid i koordinaciju pokreta.

Magnetna rezonanca daje uvid u moguće lezije u mozgu ili kičmenoj moždini. Moguća je i lumbalna punkcija, kojom se traže znaci upale ili multiple skleroze. Analize krvi pomažu lekaru da isključi druga stanja. Na osnovu svih navedenih analiza stručnjaci procenjuju rizik od MS.

Da li je klinički izolovani sindrom rani znak multiple skleroze?

- Većina osoba sa klinički izolovanim sindromom, ukoliko snimci magnetnom rezonancom ukažu na tipične MS lezije, razvije MS u narednih 5 do 10 godina - kaže dr Alzioud.

Kada postoje lezije (područja oštećenja ili upale) na mozgu ili kičmenoj moždini, veća je verovatnoća da će kasnije biti postavljena dijagnoza MS.

Međutim, ako su MRI i ostali testovi uredni, rizik od razvoja MS je manji. Važno je naglasiti da neće svi pacijenti sa klinički izolovanim sindromom nužno dobiti multiplu sklerozu. Rizik pre svega zavisi od nalaza magnetne rezonance.

Ukoliko je nalaz normalan, rizik od MS je oko 10 do 20 odsto u narednih deset godina, pri čemu mnogi pacijenti nikada ne dobiju MS. Ako magnetna rezonanca pokaže tipične lezije za MS, verovatnoća razvoja bolesti iznosi 60 do 80 odsto.

Rizik je veći kada postoji više lezija na različitim delovima centralnog nervnog sistema, ako se u likvoru uoče oligoklonalne trake i kada se na kontrolnoj magnetnoj rezonanci pojave nove lezije.

Terapija može sprečiti ili odložiti MS

Lekari ističu da danas postoji rana terapija koja može sprečiti ili odložiti razvoj MS.

Nekim osobama biće potrebna terapija lekovima za MS. U slučaju da simptomi nestanu i ne pojave se nove lezije, lekar može preporučiti redovne lekarske preglede i kontrolne magnetne rezonance.

- Kada pacijent još uvek ne ispunjava kriterijume za MS, ali je imao klinički izolovani sindrom, obično razgovaramo o započinjanju terapije lekovima koji modifikuju tok bolesti kako bi se sprečilo napredovanje u MS - naglašava dr Alzioud.

Preporuka je da se ne odlaže odlazak kod lekara ako se primete problemi sa vidom (zamućen vid), utrnulost, vrtoglavica ili slabost mišića. Čak i ako ovi simptomi nestanu, oni mogu biti znak upozorenja na MS.

- Obratite se lekaru zbog svakog novog simptoma koji traje duže od 24 sata -  savetuje dr Alzioud.