Iscrpljenost otporna na odmor čest je početak multiple skleroze, kaže dr Olivera Tamaš

Iznenadna iscrpljenost i posle minimalnog napora ili bez jasnog razloga čest je pratilac multiple skleroze (MS). Iscrpljenost je tako jaka da je otporna na odmor, ne prolazi ni posle 9 sati sna. Osećaj zamora uz druge simptome MS utiče na sve aspekte života i nekada onemogućava zadovoljenje jedne od osnovnih fizioloških potreba čoveka, kao što je potreba za snom. Teško je da spavamo uz osećaj bola, anksioznosti i samo saznanje da imamo neizlečivu doživotnu bolest. Ipak, uz dobar medicinski tretman, psihološku podršku i promene životnih navika pacijenti mogu dobro da spavaju i kontrolišu bolest. Samo 30 minuta izlaganja sunčevoj svetlosti može u bitnoj meri da deluje na bolje raspoloženje i san, navode doktori.

Bolest koja nekada ne dopušta odmor

Multipla skleroza je hronična bolest centralnog nervnog sistema, tačnije mozga, kičmene moždine i optičkog nerva. Vrlo je promenljive i nepredvidive prirode i nekada ne dopušta pacijentu odmor. Uz lekove koji menjaju prirodan tok bolesti, nepredvidivost je danas ipak u znatno manjoj meri izražena. Neurolozi napominju da se bolest manifestuje gubitkom motorne, senzorne i autonomne funkcije, koji su posledica imunski posredovane inflamacije, demijelinizacije i aksonalnog oštećenja.

MS se ispoljava različitim formama, od kojih je najčešća relapsno-remitentna MS (RRMS), u kojoj dominira zapaljenska komponenta bolesti. Dve progresivne forme su sekundarno progresivna (SPMS) i primarno progresivna (PPMS), koje su povezane sa bržim pogoršanjem simptoma usled neurodegeneracije, napominju stručnjaci.

- Klinički simptomi i znaci MS su izuzetno raznovrsni. Motorni, senzitivni i vizuelni simptomi, kao i znaci oštećenja moždanog stabla i malog mozga, najčešće su kliničke manifestacije MS. Pored toga, oboleli mogu da imaju stereotipne, repetitivne i paroksizmalne simptome poput kratkotrajnih toničnih spazama. Ono što velika većina opšte populacije zna jeste da se MS karakteriše motornim simptomima, poput otežanog hoda i nestabilnosti pri hodu, dok se nemotorni simptomi često zanemaruju. Zamor je najčešći nemotorni simptom bolesti i prisutan je kod 60 do 90 odsto obolelih. Osim toga, veoma su česti poremećaji funkcije mokraćne bešike i creva, seksualna disfunkcija, kognitivni i psihijatrijski poremećaji. Poremećaj spavanja javlja se kod polovine obolelih od MS - kaže za portal eKlinika neurolog dr Olivera Tamaš.

Kako nastaju poremećaji spavanja kod pacijenata sa MS?

Kombinacija neuroloških, psiholoških i fizioloških mehanizama, kao što su težina i trajanje bolesti, opterećenje demijelinizacionim promenama naročito u hipotalamusu i moždanom stablu, efekat simptomatske terapije (na primer, nesanica usled primene kortikosteroidne terapije) i promenljivo raspoloženje, dovode do poremećaja spavanja kod MS bolesnika, navodi dr Tamaš.

- Pored toga, dokazano je da spasticitet mišića (povišen tonus i ukočenost), bol, spazam, grčevi, parestezije, nokturija (noćno mokrenje), kao i odsustvo fizičke aktivnosti zbog različitog stepena onesposobljenosti, značajno utiču na kvalitet spavanja. Najčešći poremećaji spavanja u okviru MS su hronična nesanica, sindrom nemirnih nogu (engl. restless leg syndrome – RLS) i sindrom opstruktivne apneje u spavanju. Poremećaj spavanja može potencijalno da pogorša simptome poput zamora, bola, depresije i mnestičkih funkcija - napominje dr Tamaš.

Dr Tamaš dodaje da je kvalitet sna najviše narušen kod progresivnih formi MS (SPMS i PPMS), gde su simptomi stalni, ne samo povremeni i veoma intenzivni. Kad progresivnih formi kvalitet sna narušen je zbog hroničnog bola, spasticiteta (povišenog tonusa mišića), hroničnog umora i neadekvatne kontrole mokrenja, zbog koje je često prekinut kontinuitet sna. Najčešći poremećaji kod progresivnih formi MS su često buđenje, nesanica, sindrom nemirnih nogu, fragmentisan san i apneja u snu.

Kod najzastupljenije relapsno-remitentne MS problemi sa spavanjem češće prate faze akutnog pogoršanja bolesti. Ovi bolesnici prijavljuju nesanicu i teškoće sa uspavljivanjem, naročito kada su prisutni bol ili anksioznost, precizira dr Tamaš.

Anksioznost, depresija, kvalitet sna

Rezultati mnogih kliničkih istraživanja ukazali su na povezanost zamora, kvaliteta spavanja i kognitivne disfunkcije. Dr Tamaš dodaje da postoji povezanost između poremećaja spavanja i zamora, koji odvojeno ili zajedno značajno utiču na kvalitet života pacijenata sa MS.

- Kvalitet spavanja može biti povezan sa mnogobrojnim afektivnim i telesnim simptomima, kao i socijalno-demografskim karakteristikama bolesnika. Dobro je poznata veća prevalencija anksioznosti i depresije kod pacijenata sa MS u poređenju sa zdravom populacijom. Prethodno narušen kvalitet sna značajno pogoršava anksioznost i depresiju, dok sa druge strane, bidirekciono, anksioznost i depresija mogu negativno da utiču na kvalitet sna. Samo saznanje da se boluje od hronične i neizlečive bolesti poput MS može da ima značajan uticaj na kvalitet sna. Sve navedeno nije posledica samo fizičkih simptoma bolesti, već i psiholoških i emocionalnih reperkusija koje prate dijagnozu - kaže dr Olivera Tamaš.

Sagovornica portala eKlinika precizira da MS narušava kvalitet sna kroz direktna neurološka oštećenja, sekundarne simptome (bol, spastičnost, umor), psihološke faktore i pridružene poremećaje spavanja.

- Kontrola ovih tegoba zahteva multidisciplinarni pristup: od neurologa, fizijatra, psihologa, psihijatra do specijaliste za poremećaje spavanja – naglašava dr Tamaš.

Pacijenti se žale na osećaj "težine u telu", "ispražnjene baterije", "telo od olova"

Prvi korak u sagledavanju MS bolesnika sa zamorom je procena o tome da li se radi o primarnom (centralnom) zamoru koji je posledica same bolesti ili o sekundarnom zamoru koji je izazvan poremećajem spavanja, depresijom, anksioznošću, bolom, spasticitetom, poremećajem kontrole sfinktera i terapijom, objašnjava doktorka.

- Potrebno je isključiti sekundarni zamor koji može biti uzrokovan nedostatkom gvožđa, vitamina B12, anemijom, poremećajem rada štitne žlezde, jetre ili bubrega. Zamor kod MS bolesnika nije proporcionalan aktivnostima. Pacijenti ga opisuju kao iscrpljenost koja se javlja čak i posle minimalnog napora ili bez ikakvog razloga. Za razliku od normalnog umora, ne ublažava se odmorom ili spavanjem. Zamor u okviru MS često ostaje prisutan i nakon dugog sna ili odmora. Može nastupiti naglo, u toku dana, i potpuno onemogućiti nastavak aktivnosti. Često je iznenadan i nepredvidiv. Pacijenti ovu vrstu zamora opisuju kao osećaj „težine u telu“, „kao da su baterije ispražnjene“ ili „kao da im je telo olovno“ - kaže dr Tamaš.

Zamor utiče na sve delove života

Pored fizičke, prisutna je i mentalna iscrpljenost, kao što su teškoće u koncentraciji, pamćenju, odlučivanju, nemogućnost brzog prebacivanja pažnje sa jednog zadatka na drugi.

- Zamorljivost kod MS bolesnika je specifičan simptom bolesti, ima fizičku, mentalnu i socijalnu dimenziju, često je jedan od prvih znakova bolesti. Upravo zbog toga pacijenti ga često doživljavaju kao jedan od najtežih aspekata života sa MS, jer direktno utiče na radnu sposobnost, socijalne odnose i kvalitet života – objašnjava dr Tamaš.

Šta utiče na poremećaje spavanja kod MS, ima li koristi od lekova za spavanje?

U lečenju akutnog pogoršanja bolesti često se koriste kortikosteroidi (na primer, metilprednizolon), koji mogu da izazovu nesanicu, nervozu i promene raspoloženja, pa čak i depresivne epizode. Interferonski preparati, koji pripadaju imunomodulatornoj terapiji, imaju neželjena dejstva u vidu zamora, depresije i poremećaja sna. Poremećaj spavanja može biti posledica i primene visokoefektivne terapije, imunosupresivnih lekova, poput modulatora S1P receptora, analoga purinskih nukleozida i monoklonskih antitela u individualnim slučajevima, objašnjava dr Tamaš.

- Simptomatska terapija koju koristimo u lečenju spasticiteta (na primer, baklofen, tizanidin) ublažava spastičnost, ali može da izazove pospanost i poremećaj arhitekture sna. Neki antidepresivi poboljšavaju san, dok drugi (posebno stimulativni) mogu dovesti do pogoršanja kvaliteta sna. Lekovi koje koristimo u lečenju drugih bolesti (hipertenzija, dijabetes, poremećaji srčanog ritma), naročito u starijoj životnoj dobi, mogu indirektno uticati na san, bilo kroz neželjene reakcije ili interakcije. Konačno, lekovi za MS i udružene bolesti mogu sami po sebi da izazovu poremećaj spavanja i depresivnost.Melatonin, kao i lekovi za spavanje, mogu biti korisni, ali samo ako se koriste kratkoročno i nikako bez lekarskog nadzora. Suplementacija vitamina D često se savetuje kod MS bolesnika, ali najpre zbog imunoloških i opštih zdravstvenih benefita, ne direktno zbog sna - kaže dr Tamaš.

Lečenje zahteva multidisciplinarni pristup

Dr Tamaš naglašava da poremećaji spavanja kod MS bolesnika zahtevaju kombinaciju medicinskog tretmana, psihološke podrške i promene životnih navika.

- Terapija osnovnih simptoma bolesti, poput kontrole bola, spastičnosti i dizuričnih smetnji (otežano mokrenje), može značajno da poboljša spavanje. Preporuka je da se lekovi za spavanje koriste samo kratkoročno i uz strogi nadzor lekara, jer dugotrajna primena može da izazove zavisnost i pogorša depresiju. Psiholog ili psihoterapeut mogu da pomognu pacijentima da bolje kontrolišu anksioznost, depresiju i stres, koji su česti uzroci nesanice. Tehnike poput kognitivno-bihevioralne terapije (KBT) za insomniju pokazale su se vrlo korisnim; ova terapija uči pacijente kako da promene obrasce razmišljanja i ponašanja koji ometaju spavanje. Pored toga, podrška, rad u grupama ili individualni razgovori smanjuju osećaj izolovanosti i olakšavaju borbu sa svim izazovima koje nosi bolest. Higijena sna je izuzetno važna. Stabilizaciji unutrašnjeg „biološkog sata“ pomaže odlazak na počinak u isto vreme, dok se buđenje u isto vreme smatra još važnijim - kaže dr Tamaš.

San nije samo odmor, već i bitan deo terapije

Dr Tamaš savetuje pacijente da se izbegavaju stimulativne supstance poput kafe, nikotina i alkohola u večernjim satima. Tiha, mračna i prohladna soba može da olakša uspavljivanje. Kratke dnevne dremke (do 30 minuta) mogu da pomognu, ali duže spavanje tokom dana često pogoršava noćnu nesanicu.

- Zimsko vreme i duži periodi mraka mogu da prodube depresivnost i poremete ritam spavanja. Zbog svega navedenog izuzetno je važno izlaganje suncu najmanje 30 minuta tokom jutra; na ovaj način pomaže se regulacija lučenja melatonina i serotonina i pozitivno utiče na sam san i raspoloženje. San kod pacijenata sa MS nije samo odmor, već i deo terapije. Ne ignorišite poremećaje spavanja, razgovarajte sa svojim lekarom i psihologom. Održavajte rutinu spavanja, izbegavajte večernje stimulanse, kasne obroke i obavezno se izlažite dnevnoj svetlosti, naročito tokom zime. Bavite se redovno fizičkom aktivnošću. Ako osećate da vas brige ili depresija ometaju, psihološka podrška može biti jednako važna kao i lekovi. Kvalitetan san je osnova boljeg funkcionisanja tokom dana, a dugoročno i temelj uspešnog savladavanja bolesti - zaključuje dr Olivera Tamaš.

(eKlinika)