Seda kosa možda nije samo znak starenja: da li nas organizam tako štiti od raka?

Prve sede vlasi često doživljavamo kao simbol prolaznosti i starenja. Ipak, novo istraživanje donosi iznenađujuću mogućnost: seda kosa bi mogla biti znak da se organizam štiti od razvoja raka kože. Prema studiji japanskih naučnika, gubitak pigmenta u kosi može biti posledica prirodnog mehanizma kojim telo eliminiše ćelije pod rizikom da postanu tumorske. Drugim rečima, organizam ponekad „žrtvuje“ boju kose kako bi smanjio rizik od melanoma.

Kako nastaje seda kosa i kakve veze ima sa melanomom

Boju kose i kože daje pigment melanin, koji proizvode melanociti. Ove ćelije nastaju iz matičnih ćelija melanocita, smeštenih u folikulima dlake. One se obnavljaju tokom života i održavaju pigmentaciju.

Preporučujemo

Naše ćelije su stalno izložene oštećenjima DNK, takozvanim genotoksičnim stresovima. Oni mogu nastati pod uticajem UV zračenja, zagađenja, hemikalija ili drugih faktora iz okruženja. Oštećenje DNK može doprineti i starenju i razvoju raka.

Istraživanje je pokazalo da kada dođe do ozbiljnog oštećenja DNK, posebno do prekida obe niti DNK lanca, matične ćelije melanocita ulaze u proces koji naučnici nazivaju „seno-diferencijacija“. To znači da se trajno menjaju i nestaju, prestajući da proizvode pigment. Rezultat je – seda kosa.

Zašto je to potencijalno zaštitni mehanizam

Ovaj proces funkcioniše kao svojevrsni bezbednosni ventil. Ćelije koje su pretrpele ozbiljno oštećenje DNK povlače se i prestaju da se dele, čime se smanjuje rizik da se razvije melanom, jedan od najopasnijih oblika raka kože. Međutim, istraživači su primetili da situacija nije uvek ista.

Kada su matične ćelije melanocita kod miševa bile izložene jakim kancerogenima, poput UVB zračenja ili hemijskog agensa DMBA, nisu reagovale „oprezno“ kako bismo očekivali. Umesto da se zaustave i uklone iz sistema zato što su oštećene, nastavile su da žive i da se razmnožavaju, iako im je genetski materijal bio oštećen. Jednostavno rečeno, ćelije koje bi trebalo da se povuku kada su „pokvarene“, nastavile su da se dele, a to može povećati rizik da se jednog dana pretvore u tumorske ćelije.

Starenje i rak kože: dve strane iste biološke priče

Prema autorima studije, ista populacija matičnih ćelija može krenuti u dva suprotna pravca:

• iscrpljivanje i nestanak, što vodi ka sedoj kosi
• preživljavanje i umnožavanje, što može povećati rizik od melanoma

To menja način na koji posmatramo starenje. Seda kosa i rak kože možda nisu nepovezani fenomeni, već različiti ishodi reakcije organizma na stres i oštećenje DNK. Važno je naglasiti da seda kosa sama po sebi ne znači da smo zaštićeni od raka. Ona je posledica zaštitnog procesa, ali ne garantuje imunitet od bolesti.

Šta ovo znači za nas

Iako su istraživanja sprovedena na miševima i potrebna su dodatna ispitivanja na ljudima, rezultati predstavljaju važan korak u razumevanju veze između starenja i razvoja raka.

Bolje razumevanje molekularnih mehanizama koji stoje iza gubitka pigmenta može pomoći naučnicima da preciznije objasne kako organizam balansira između očuvanja tkiva i sprečavanja tumora. Seda kosa možda nije samo estetska promena. Možda je, barem delimično, tiha poruka da telo pokušava da se zaštiti.

Studija je objavljena u časopisu Nature Cell Biology.