Dobrota i velikodušnost usporavaju starenje mozga

Dobrota, velikodušnost i spremnost da se pomogne drugima bitni su za celokupno zdravlje, a posebno za dobro funkcionisanje mozga, navodi novo istraživanje. Velikodušan čin može da uspori starenje mozga, dodaju istraživači. Dovoljno je za početak da pridržimo vrata, pomognemo starijoj osobi ili kolegi na poslu.

Studija je tokom dve decenije pratila više od 300.000 osoba

Previše obaveza i svakodnevni mali stresovi često nas čine bezvoljnima i sa nedovoljno energije da pokušamo da uradimo nešto novo, pomognemo sebi, ali i drugima. Novo istraživanje Univerziteta Teksas u Ostinu otkrilo je da pomaganje drugima može biti tajna očuvanja dugoročnog zdravlja mozga.

Preporučujemo

Studija koja je tokom dve decenije pratila više od 300.000 odraslih osoba u Sjedinjenim Američkim Državama pokazala je da su osobe koje su dosledno pomagale drugima imale sporiju stopu razvoja zdravstvenih problema koji se dovode u vezu sa starenjem. Osobe koje su formalno volontirale ili pomagale na neformalne načine - komšijama, porodici i prijateljima - imale su bolje kognitivno zdravlje i sporije starenje, u proseku za 15 do 20 odsto, u odnosu na ljude koji su sa više oklevanja nudili pomoć.

Kumulativni efekti

Rezultati su pokazali da su i uključivanje u volontiranje i neformalno pomaganje povezani sa višim nivoom kognitivnih funkcija i sporijim slabljenjem kognitivnih sposobnosti. Takođe, navodi se da dugotrajno angažovanje u pomaganju može da ima kumulativne kognitivne koristi koje vremenom postaju sve veće.

Stručnjaci kažu da prosocijalno ponašanje može da bude od velike važnosti, posebno kada je reč o starijoj populaciji. Najdoslednija korist primećena je kod ljudi koji su provodili dva do četiri sata nedeljno pomažući drugima.

Šta je bitno da imamo na umu pre nego što postanemo volonter?

Reach Volunteering nudi sledeće savete onima koji nikada ranije nisu volontirali:

• Počnite sa vremenski ograničenim projektom ili kratkoročnom obavezom. To će vam dati priliku da isprobate volontiranje i otkrijete šta vam odgovara.
• Dobro razmislite o tome šta realno možete da ponudite. Razmotrite koliko vremena možete da izdvojite, da li možete da putujete ili da li bi rad na daljinu bio bolja opcija, kao i kakvu vrstu obaveze ste spremni da prihvatite.
• Nemojte da se preopteretite — procenite na šta se možete sa sigurnošću obavezati i krenite odatle, jer uvek možete kasnije da proširite svoj angažman.

(eKlinika)