Mnogi od nas doživeće letologiju, odnosno, osobinu govora koja se odnosi na poteškoće u pronalaženju reči, imena ili fraze u svakodnevnom životu, kako bi u narodu rekli „na vrh jezika”. I obično postaje izraženija s godinama. Česte poteškoće u pronalaženju prave reči mogu signalizirati promene u mozgu u skladu sa ranim („prekliničkim“) stadijumima Alchajmerove bolesti – pre nego što se pojave očigledniji simptomi. Međutim, nedavna studija sa Univerziteta u Torontu sugeriše da je brzina govora, a ne teškoća u pronalaženju reči, tačniji pokazatelj zdravlja mozga kod starijih osoba.
Otkriće nove studije Univerziteta u Torontu
Istraživači su zamolili 125 zdravih odraslih osoba, starosti od 18 do 90 godina, da detaljno opišu jednu scenu. Snimci ovih opisa naknadno su analizirani pomoću softvera veštačke inteligencije (AI) da bi se izdvojile karakteristike kao što su brzina govora, trajanje pauza između reči i raznovrsnost reči koje su korišćene.
Učesnici su takođe uradili standardni set testova koji mere koncentraciju, brzinu razmišljanja i sposobnost planiranja i izvršavanja zadataka. Starenje povezano sa ovim „izvršnim” sposobnostima bilo je usko povezano sa tempom svakodnevnog govora osobe, što ukazuje na širi pad nego samo poteškoće u pronalaženju prave reči.
Novi aspekt ove studije bilo je korišćenje „zadatka interferencije slike–reči”, pametnog zadatka osmišljenog tako da odvoji dva koraka u imenovanju objekta: pronalaženje prave reči i uputstvo za izgovaranje te reči naglas. Tokom ovog zadatka, učesnicima su prikazivane slike svakodnevnih predmeta (kao što je četka) dok su slušali audio zapis reči koja je ili povezana po značenju (kao što je „krpa” – što otežava razmišljanje o nazivu slike) ili koja zvuči slično (kao što je „tetka” – što može olakšati).
Zanimljivo je da je studija otkrila da je prirodna brzina govora starijih odraslih osoba bila povezana sa njihovom brzinom u imenovanju slika. Ovo naglašava da opšte usporavanje obrade može biti osnova širih kognitivnih i lingvističkih promena s godinama, a ne specifičnog izazova u pronalaženju reči iz pamćenja.
Kako da rezultati budu moćniji
Iako su rezultati ovog istraživanja zanimljivi, pronalaženje reči kao odgovor na slike ne mora da bude odraz složenosti vokabulara u neograničenom svakodnevnom razgovoru.
Zadaci verbalne tečnosti, koji zahtevaju od učesnika da generišu što više reči iz date kategorije (na primer, životinje ili voće) ili počev od određenog slova u određenom vremenskom roku, mogu se koristiti sa imenovanjem slika kako bi se bolje uhvatio fenomen „na vrh mi je jezika”.
Fenomen „na vrh mi je jezika” odnosi se na privremenu nemogućnost da se reč izvuče iz sećanja, uprkos delimičnom prisećanju i osećaju da nam je reč poznata.
Ovi zadaci se smatraju boljim testom za svakodnevne razgovore od zadatka interferencije slike i reči jer uključuju aktivno pronalaženje i proizvodnju reči iz vokabulara pojedinca, slično procesima uključenim u prirodni govor.
Iako performanse verbalne tečnosti ne opadaju značajno sa normalnim starenjem (kao što je pokazano u studiji iz 2022), loše performanse na ovim zadacima mogu ukazivati na neurodegenerativne bolesti kao što je Alchajmerova bolest.
Ovo testovi su korisni jer objašnjavaju tipične promene u sposobnosti pronalaženja reči kako ljudi stare, omogućavajući lekarima da identifikuju oštećenja koja prevazilaze ono što se očekuje od normalnog starenja i potencijalno otkrivaju neurodegenerativna stanja.
Test verbalne tečnosti angažuje različite regione mozga uključene u jezik, pamćenje i izvršne funkcije, i stoga može da pruži uvid u to na koje regije mozga utiče kognitivni pad.
Autori studije Univerziteta u Torontu mogli su da istraže subjektivna iskustva učesnika sa poteškoćama u pronalaženju reči zajedno sa objektivnim merama kao što su pauze u govoru. To bi pružilo sveobuhvatnije razumevanje uključenih kognitivnih procesa.
Lični izveštaji o „osećaju” borbe za pronalaženje reči mogli bi da ponude vredne uvide koji dopunjuju bihevioralne podatke, potencijalno dovodeći do moćnijih alata za kvantifikaciju i otkrivanje ranog kognitivnog pada.
Otvaranje vrata za buduća istraživanja
Ipak, ova studija otvorila je uzbudljiva vrata za buduća istraživanja, pokazujući da nije samo ono što govorimo već i to koliko brzo to govorimo nešto što može otkriti kognitivne promene.
Korišćenjem tehnologija za obradu prirodnog jezika (vrsta AI), koje koriste računarske tehnike za analizu i razumevanje podataka o ljudskom jeziku, ovaj rad unapređuje prethodne studije koje su primetile suptilne promene u govornom i pisanom jeziku javnih ličnosti poput Ronalda Reagana i Iris Murdoch godinama pre njihove dijagnoze demencije.
Iako su ti izveštaji bili zasnovani na retrospektivi nakon dijagnoze demencije, ova studija pruža sistematičan pristup zasnovan na podacima i pogledu u budućnost.
Korišćenje brzog napretka u obradi prirodnog jezika omogućiće automatsko otkrivanje jezičkih promena, kao što je usporena brzina govora.
Ova studija naglašava potencijal promene brzine govora kao značajnog, ali suptilnog markera kognitivnog zdravlja koji bi mogao da pomogne u identifikaciji ljudi koji su u riziku pre nego što ozbiljniji simptomi postanu očigledni.
