UN upozorava: Klimatske promene su sve veća pretnja po javno zdravlje, poprimaju „razmere pandemije“

Ujedinjene nacije upozoravaju da sve države moraju hitno da zaštite svoje zdravstvene sisteme, jer klimatske promene predstavljaju sve veću pretnju po javno zdravlje. Ovo upozorenje izneto je na klimatskoj konferenciji COP31 koja se trenutno održava u Turskoj.

Od zagađenja vazduha do ekstremnih vrućina, klimatske promene su sve veća pretnja po zdravlje

Svetski lideri i stručnjaci okupili su se u turskom gradu Antalija, na samitu Ujedinjenih nacija COP31, koji traje od 9. do 20. novembra. Prema rečima Simona Stiella, izvršnog sekretara UN za klimatske promene, zdravstveni efekti klimatskih promena imaju centralnu ulogu u ovogodišnjim diskusijama. Od zagađenja vazduha do ekstremnih vrućina, klimatske promene predstavljaju rastuću pretnju za zdravlje ljudi širom sveta.

Preporučujemo

- Klimatska kriza je sada globalna zdravstvena kriza razmera pandemije. Na ovoj konferenciji, nacije su pred izborom: elektrika ili šok. Moramo preusmeriti globalnu ekonomiju u električno doba ili prihvatiti kontinuiranu bol zbog visokih cena fosilnih goriva koja pogađa porodice, kompanije i vlade, a to naravno uključuje i zdravstvene sisteme - naglasio je Stiell, dodajući da klimatske katastrofe uništavaju zdravstvene sisteme i infrastrukturu, čime je zdravlje ponovo postalo centralno pitanje ovogodišnjeg samita.

Milioni žrtava i rekordne temperature

Sagorevanje fosilnih goriva i klimatske promene uzrokovane ljudskim faktorom dovode se u vezu sa oko 3,3 miliona smrtnih slučajeva godišnje, usled zagađenja vazduha na otvorenom i ekstremnih vrućina, podaci su izveštaja Lancet Countdown 2026. Dodatno, novi izveštaj organizacije World Meteorological Organization, objavljen 9. novembra, pokazuje da je proteklih 12 godina bilo najtoplije u istoriji merenja, dok su poslednje četiri - uključujući i aktuelnu 2026. godinu - rangirane kao četiri apsolutno najtoplije.

Rastuće temperature, suše i obilne padavine doprinose bolestima i smrtnosti koje imaju veze sa toplotom, udisanju dima od šumskih požara, lošem kvalitetu vazduha, neuhranjenosti i povredama. Takođe, menjaju se i rastu rizici od bolesti koje se prenose vodom i vektorima, kao što su kolera, malarija i denga groznica.

- Klimatski rizik pronalazi svaku ranjivost u zdravstvenom sistemu i produbljuje je - istakao je Stiell, navodeći posledice koje sežu od nestanka struje do otežanog sanitarnog snabdevanja vodom.

Zdravlje mora biti u srcu klimatske akcije

Stiell je poručio da bi ministarstva odgovorna za zdravlje morala da budu aktivno uključena u razgovore o adaptaciji.

- Svaki nacionalni plan adaptacije trebalo bi da može da odgovori na nekoliko osnovnih pitanja: Mogu li klinike ostati otvorene tokom toplotnog talasa? Imaju li bezbednu vodu nakon poplave? Mogu li zdravstveni radnici uočiti epidemiju pre nego što se ona proširi? Da li će oni najugroženiji dobiti negu koja im je potrebna?“ - upitao je.

Ipak, sama adaptacija nije jedini odgovor.

- Nijedan zdravstveni sistem ne može se učiniti potpuno otpornim na svet koji se beskrajno zagreva - primetio je Stiell, pozivajući zemlje da osiguraju da zdravstveni aspekti budu ugrađeni u sam temelj dizajniranja klimatskih planova, donošenja odluka o finansiranju i merenja napretka.

(eKlinika.rs)