Zbog ekstremne vrućine u Evropi od 2022. preminulo više od 200.000 ljudi, klimatske promene sve veća opasnost

Više od 200.000 života u Evropi izgubljeno je zbog ekstremne vrućine ili „tihog ubice“, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija nakon što je toplotni talas zabeležio najviše majske temperature u nekim zemljama. Međutim, SZO navodi da su skoro svi letnji smrtni slučajevi od ovog „tihog ubice“ mogli da budu sprečeni.

Uticaj ekstremne vrućine na zdravlje

- Uticaji klimatskih promena su jasna i prisutna opasnost, a njihova najneposrednija i najsmrtonosnija manifestacija je ekstremna vrućina. Vrućina je tihi ubica, ali nije neizbežna - kaže Hans Henri Kluge, direktor SZO za Evropu na događaju u Berlinu povodom predstavljanja novih smernica o zaštiti života od ekstremne vrućine.

Preporučujemo

Ekstremna vrućina posebno pogađa veoma stare i veoma mlade i ljude sa srčanim, bubrežnim i drugim bolestima izazivajući dehidraciju, toplotni udar i pogoršavajući postojeća stanja.

- Većina od 200.000 smrtnih slučajeva bila je „potpuno sprečiva“, a taj broj je bio „vrh ledenog brega, sa milionima ljudi koji su fizički i mentalno pogođeni“ - istakao je Kluge.

SZO pozivaju vlasti da stvaraju i održavaju više zelenih površina

Naučnici kažu da klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem pojačavaju ekstreme, a vremenski događaji poput toplotnih talasa, suša i poplava postaju sve intenzivniji i češći. Kluge je takođe istakao da se Evropa „zagreva brže od bilo kog drugog kontinenta“.

Smernice SZO pozivaju vlasti da uspostave efikasne sisteme upozoravanja na toplotu i komunikaciju sa ranjivim grupama. Pozivaju na više akcija kako bi se smanjila izloženost ekstremnim vrućinama kroz mere urbanog planiranja, kao što je stvaranje i održavanje više zelenih površina. Drugi saveti uključuju socijalne službe koje proveravaju da li stariji ljudi ostaju hidrirani i promenu smena radnika kako bi mogli da izbegnu podnevno sunce.

Iako je individualna akcija, poput izbegavanja vrućine, bila važna, „nije dovoljno boriti se protiv sistemske krize“, rekao je Kluge, pozivajući na „koordinisan, snažan i institucionalan odgovor“.

Krajem maja, deo zapadne Evrope je zabeležio rekordni toplotni talas početkom leta, što je šef UN za klimu Simon Stiell nazvao „brutalnim podsetnikom na spiralne posledice klimatske krize“.

Vlasti u Španiji su prošle nedelje saopštile da su ove godine zabeležile najveći broj smrtnih slučajeva dovedenih u vezu sa ekstremnom vrućinom u mesecu maju od 2015. godine.

(eKlinika.rs)