SZO upozorava: Evropa mora bolje da se pripremi za nastupajuće „smrtonosne nedelje“ ekstremnih vrućina

Svetska zdravstvena organizacija izdala je dramatično upozorenje evropskim državama, naglašavajući da kontinent mora pod hitno da podigne nivo spremnosti za predstojeće „smrtonosne nedelje“ ekstremnih vrućina. Dok se novi toplotni talas već širi iznad Atlantika, donoseći prognozirane temperature od 43°C u Portugaliju i južnu Španiju, a tropske vreline Francuskoj, Beneluksu i delovima Centralne Azije, gde živa prelazi 40°C - Evropa i dalje dočekuje krize reaktivno, umesto preventivno.

„Smrtonosne nedelje“  nas očekuju a lekcija iz juna je - više od 4.000 smrtnih slučajeva

SZO navodi da manje od polovine evropskih zemalja ima funkcionalne akcione planove za zaštitu zdravlja od toplotnih talasa. Junski talas odneo je više od 4.000 života u Zapadnoj Evropi, a novi tropski front donosi temperature iznad 43°C.

Preporučujemo

Dr Hans Kluge, regionalni direktor SZO za Evropu, upozorio je da čak ni polovina zemalja u evropskom regionu nema adekvatne nacionalne Akcione planove za zdravlje i vrućinu.

Da situacija zahteva hitnu mobilizaciju svih sektora, pokazuju i preliminarni podaci iz Zapadne Evrope. Ekstremne junske temperature opteretile su zdravstvene sisteme do tačke pucanja i odnele više od 4.000 dodatnih života.

Kako bi se sprečilo ponavljanje ovog crnog scenarija, dr Kluge je organizovao hitan sastanak na kojem su učestvovali predstavnici 41 evropske zemlje, Evropske komisije i organizacija civilnog društva sa ciljem da se hitno analiziraju propusti iz prethodnog meseca.

- Zemlje sa funkcionalnim planovima unapred znaju ko je za šta odgovoran, koje su populacije najviše ugrožene i na kom temperaturnom pragu se aktivira svaki nivo odgovora - izjavio je dr Kluge i naglasio da je jasna strategija pre nego što toplotni talas stigne zapravo ključna razlika koja spasava živote.

Kako izgleda funkcionalan zdravstveni plan za vrućine?

SZO naglašava da održiv plan ne podrazumeva samo izdavanje meteo-alarma, već koordinisan sistem koji mora da uključi:

• Rana meteorološka upozorenja i precizno mapiranje temperaturnih pragova opasnih po zdravlje
• Direktno i ciljano informisanje najugroženijih grupa (starih, hroničnih bolesnika, trudnica i dece)
• Međusektorsku koordinaciju između zdravstvenih ustanova, hitne pomoći, socijalnih službi, stambenih i urbanističkih vlasti.

Kao pozitivne primere, koje bi ostale zemlje trebalo da prekopiraju, šef SZO za Evropu je pohvalio italijanski sistem za hitno praćenje mortaliteta, špansku strategiju brze komunikacije sa medijima i ažurirani austrijski plan za toplotne udare.

- Rad sada ide na dva fronta. Prvi je hitno popravljanje onoga što je zakazalo u prethodnim nedeljama pre nego što udari novi toplotni talas, a drugi je dugoročna izgradnja zdravstvenih sistema koji ne reaguju panično na ekstremne vrućine, već su za njih unapred potpuno spremni - istakao je dr Kluge.

(eKlinika.rs)