Indeks telesne mase BMI: Pravo zdravstveno stanje može da bude pogrešno prikriveno matematičkom formulom

Indeks telesne mase ili body mass index (BMI) je jednostavna matematička formula koja se globalno koristi za brzu procenu nečijeg zdravlja. Formula glasi: BMI = težina (kg) podeljena sa visinom na kvadrat (m2). Njegova jednostavnost i isplativost čine BMI popularnim alatom za zdravlje, ali, stručnjaci smatraju da se zasniva na nekoj problematičnoj logici.

Indeks telesne mase BMI nastao u potrazi sa savršenim čovekom 

Početkom 19. veka, belgijski astronom i matematičar Lambert Adolphe Quetelet bio je u misiji da pronađe „prosečnog čoveka“. Verovao je da ako prikupi dovoljno podataka o merljivim karakteristikama kao što su težina i visina, prosečne vrednosti će predstavljati kakav bi trebalo da bude savršen čovek. Naravno, Quetelet je prikupljao podatke samo od muškaraca iz Zapadne Evrope.

Preporučujemo

Tokom svojih studija, Quetelet je uočio obrazac između visine i težine. Godine 1832. stvorio je „Quetelet index“, koji predstavlja težinu (kg) podeljenu sa visinom na kvadrat (m2).

Univerzalno rešenje SZO

Godine 1972, američki fiziolog Ancel Keys odlučio je da pronađe jednostavan metod za predviđanje šansi pojedinca da razvije hroničnu bolest. Inspirisala ga je logika koju koriste američke kompanije za zdravstveno osiguranje za izračunavanje svojih premija. Iako je Keys skovao termin BMI, ni on ni Quetelet nisu kreirali kategorije BMI. To je učinila Svetska zdravstvena organizacija nakon izveštaja stručnog odbora iz 1995. godine.

Kategorije BMI su:

Pothranjenost: BMI ispod 18Normalna težina: BMI 18,5–24,9Prekomerna težina: BMI 25,0–29,9Gojaznost: BMI preko 30.

Ovi parametri primenjuju se na sve odrasle osobe, bez obzira na njihovu rasu, starost, pol ili druga uticajna zdravstvena stanja, poput fizičkog invaliditeta.

Pravo zdravstveno stanje može da bude pogrešno prikriveno BMI

Uprkos čudnom poreklu, medicinski stručnjaci slažu se da je najveća mana BMI to što ne razlikuje masnoću od drugih oblika mase u ljudskom telu. Profesionalni sportista sa niskim nivoom telesne masti može da ima BMI preko 30 (gojazan) zbog visokog nivoa mišićne i koštane mase, koja je gušća od masti. Ili, starija osoba sa vrlo malo mišićne mase, ali visokim nivoom masti može da ima BMI unutar normalnog ili nedovoljnog raspona. U oba scenarija, pravo zdravstveno stanje ovih osoba je pogrešno prikriveno njihovim BMI.

Za razliku od BMI, postoji dokazana korelacija između procenta telesne masti pojedinca i njegovog opšteg zdravstvenog stanja. Ako pojedinac ima većinu telesne masti uskladištene oko stomaka, ima veći rizik od razvoja hronične bolesti, što se ne može uočiti nečijom ukupnom težinom.

Zdravstveni stručnjaci trenutno preporučuju merenje obima struka kao daleko precizniji način za brzu procenu zdravlja pojedinca, a ne BMI.

(eKlinika.rs)