Danas je Svetski dan borbe protiv dijabetesa: SZO istakla da više od 40 odsto obolelih ne zna svoju dijagnozu

Povodom Svetskog dana borbe protiv dijabetesa, koji se obeležava danas, 14. novembra, Svetska zdravstvena organizacija pokrenula je globalnu kampanju pod sloganom „Rana akcija protiv dijabetesa“ (Early action on diabetes), upozoravajući da više od 40 odsto odraslih koji žive sa ovom bolešću uopšte ne zna da je ima. 

Prepoznavanje simptoma na vreme

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ povodom Svetskog dana borbe protiv dijabetesa objavio je da u Srbiji oko 660.000 odraslih živi sa dijabetesom, a približno 220.000 njih još nema dijagnozu. To znači da približno svaka treća odrasla osoba, koja ima dijabetes u Srbiji - još ne zna da ga ima.

Preporučujemo

Prema podacima SZO, više od 800 miliona odraslih osoba širom sveta danas živi sa dijabetesom, što je broj koji se više nego učetvorostručio od 1990. godine. Zbog kasnog otkrivanja, kod velikog broja pacijenata ozbiljne zdravstvene komplikacije razviju se i pre nego što se bolest zvanično dijagnostikuje.

Ovogodišnja kampanja stavlja fokus na zatvaranje jaza u dijagnostici i pravovremeno prepoznavanje ranih signala koje telo šalje. SZO apeluje na građane da ne ignorišu simptome kao što su:

1. pojačana žeđ i učestalo mokrenje,
2. neobjašnjiv gubitak telesne težine,
3. hronični umor i iscrpljenost,
4. zamagljen vid.

Stručnjaci podsećaju da se dijabetes tipa 2 najčešće razvija postepeno i godinama može da tinja bez izraženih tegoba, dok se dijabetes tipa 1 javlja naglo i neretko biva pogrešno prepoznat, naročito kada se pojavi u odraslom dobu.

Svetski dan borbe protiv dijabetesa fokus stavlja na borbu protiv stigme i jednak pristup terapiji

Poseban segment poruka SZO u 2026. godini usmeren je na smanjenje stigme i predrasuda sa kojima se oboleli svakodnevno susreću. Ističe se da je osuđivanje obolelih štetno i da se može sprečiti, uz poziv zdravstvenim radnicima i široj zajednici da pacijentima pristupaju sa empatijom, bez pretpostavki i osude, uključujući ih aktivno u donošenje odluka o sopstvenom lečenju.

Iz ove organizacije naglašavaju da rana dijagnoza daje prave rezultate isključivo onda kada je praćena dostupnom terapijom i kontinuiranom podrškom u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kao i stvaranjem zdravijeg okruženja koje podstiče pravilnu ishranu i fizičku aktivnost.

Više od 850 miliona obolelih do 2050. godine

Dijabetes ili šećerna bolest predstavlja jedan od zdravstvenih izazova koji najbrže rastu u svetu. Procenjuje se da će do 2050. godine broj ljudi koji žive sa dijabetesom dostići 853 miliona.

Najčešći simptomi dijabetesa:

Učestalo mokrenje (poliurija) – telo pokušava da izbaci višak šećera putem urina

Pojačana žeđ (polidipsija) – posledica gubitka tečnosti zbog čestog mokrenja

Pojačan apetit (polifagija) – iako osoba jede više, može gubiti na težini jer ćelije ne mogu da iskoriste glukozu

Neobjašnjiv gubitak telesne težine – posebno kod tipa 1

Umor i slabost – zbog smanjenog unosa glukoze u ćelije

Zamagljen vid – povišen šećer utiče na sočivo oka

Sporo zarastanje rana i učestale infekcije (posebno kože, desni i mokraćnih puteva)

Trnjenje, žarenje ili bol u stopalima i šakama – može biti znak oštećenja nerava (dijabetička neuropatija).

Posebno treba posumnjati na dijabetes:

• ako se ovi simptomi jave naglo kod dece i mladih, uz izraženu žeđ i učestalo mokrenje (moguć dijabetes tipa 1)
• ako se kod odraslih pojavi umor, žeđ i češće infekcije (moguć tip 2 dijabetesa)
• kod osoba sa faktorima rizika: gojaznost, fizička neaktivnost, hipertenzija, povišeni trigliceridi, gestacijski dijabetes u trudnoći ili pozitivna porodična anamneza.

Pet globalnih ciljeva do 2030. godine

Kroz inicijativu WHO Global Diabetes Compact, Svetska zdravstvena organizacija poziva vlade i zdravstvene sisteme da ubrzaju ispunjavanje pet ključnih ciljeva zacrtanih do 2030. godine:

1. da 80 odsto osoba sa dijabetesom dobije tačnu dijagnozu
2. da 80 odsto dijagnostikovanih ima dobru kontrolu nivoa šećera u krvi (glikemije)
3. da 80 odsto obolelih ima dobro regulisan krvni pritisak
4. da 60 odsto osoba sa dijabetesom starijih od 40 godina prima statine radi zaštite kardiovaskularnog sistema
5. da 100 procenata osoba sa dijabetesom tipa 1 ima pristup pristupačnom insulinu i sredstvima za samokontrolu glukoze.

Zdravstveni stručnjaci poručuju da pravovremena provera nivoa šećera u krvi, razgovor sa lekarom i podrška porodice predstavljaju prvi i najvažniji korak u sprečavanju teških posledica ove hronične bolesti.

(eKlinika.rs)